Nova knjiga Perice Đakovića kao trajno svjedočanstvo poslijelitijske Crne Gore

Preko 60 komentara političkih zbivanja u postlitijskoj Crnoj Gori iskusnog poslenika javne riječi, novinara Perice Đakovića, sabrano je u knjigu “Svjedočanstvo jednog vremena – Tumarajući oko Vlade dobismo IB(A)RA”, koja je promovisana sinoć u bašti Gradskog muzeja Mirko Komnenović.

Prof. dr Darko Tanasković, koji je napisao predgovor za knjigu, smatra da, kao svjedočanstvo vremena, ona ima trajan značaj.

-O ovakvim knjigama ponekad vlada mišljenje da su to efemerna štiva za jednokratno čitanje, ili da su nekakav dio političkog folklora u određenom trenutku, a da poslije gube značaj i u odnosu na pravu književnost, a i u odnosu na istoriografske studije koje treba da nam ponude sliku stvarnosti ili onoga što je shvaćeno u nauci o jednom vremenu. Ja se s tim ne slažem i smatram da su, pogotovo u naše vreme, ovakve knjige trajno značajne. Smatram da su ovakve knjige i svedočanstva zapravo na zajedničkom poslu sa naukom, istoriografijom i sa memoarskom književnošću, s tim što ovakve knjige i svedočenja dolaze iz vremena u kome se nešto događa, pa samim tim pripremaju, obezbeđuju materijal za neko buduće sagledavanje onda kad naša sadašnjost postane budućnost.

-Kada svedočanstvo vremena, iz vremena, bude povereno hartiji, onda ima nezamenljiv trajni značaj, pored one neposredne zanimljivosti i mogućeg uticaja na aktere politike, ili jednostavno pružanja zadovoljstva onima koji slično misle pa se onda nasmeju kada pročitaju ono što je kolumnista zapazio. To nije nikakvo lako i prolazno štivo, i reći ću to, posebno u vremenu u kome je narativ o nekoj pojavi i događaju bitniji od stvarnosti te pojave. Danas i u najsofistikovanijoj istoriografiji postoji težnja ka određenom stepenu revizionizma u pogledu tumačenja istorijskih pojava, koja je ponekad veoma tendenciozna u smislu da više nije bitno ono što se stvarno dogodilo, već je bitan narativ o tome, odnosno kakvu smo mi o tome sliku stvorili i kakvu sliku o tome prenosimo dalje. Narativ potiskuje stvarnost i dolazimo do relativnosti istine.

Sasvim je jasno da ukoliko postoje ovakve knjige, ovakva lucidna zapažanja o datom trenutku, istovremeno dokumentovana sa imena i datumima, ubuduće će biti mnogo teže fabrikovati nekakve druge istine, recimo o ovom neposrednom poslelitijskom periodu u Crnoj Gori i imate već materijal za donošenje zaključaka u budućnosti.

Veoma je bitno ko svjedoči jer je to moralni čin, smatra prof. dr Tanasković, i ističe da je za pristup Perice Đakovića karaktertistično odsustvo mržnje i isključivosti.

-Ja smatram da je svedočenje etički čin i izraz unutrašnje potrebe da se doprinese onome što svedok, u ovom slučaju Perica, drži da su prave vrednosti, i to najčešće ugrožene vrednosti. Nije to tek neka potreba da se praviš pametan, da nekome soliš pamet ili tek neki refleks novinarske navike. Ne, to je mnogo više od toga kada čovek odluči da zaista ozbiljno, i pogotovo u određenim godinama, pristupi na ovaj način iskazivanju svoga mišljenja o pojavama koje se u tom trenutku odvijaju. To svedoči o jednoj moralnoj vertikali i integritetu koji je za svaku pohvalu.

U javnom prostoru koji je do nepodnošljivosti ispunjen mržnjom, kod njega nema ni trunke mržnje. On prilazi dobronamerno, čovekoljubivo i istinoljubivo svim pitanjima, svim akterima i svemu o čemu piše, a pošto to nisu lake stvari i teme, to je uvek osveženo jednom dozom humora i dobronamerne ironije koja olakšava čitanje i recepciju njegovih kolumni.

Kolumne su sabrane u knjigu na nagovor poznatog novinara, rodom Novljanina Zorana Milovića, koji je uradio redakturu teksta. Podsjetivši na više od četiri decenije uspješne novinarske karijere Perice Đakovića, on je istakao da je riječ o nimalo lakom obliku novinarskog izražavanja.

-Perica je počeo nešto što nije nikada radio u avgustu prošle godine, kao što reče – neka glupost ga je iznervirala da počne da piše komentare, a to je jedan od težih vidova novinarskog izražavanja. Čak i više od novinarskog, to je način stručnog izražavanja. Od prve objave koju su prenijeli brojni portali, nastavili smo tako 62 puta u nepunih godinu dana. Tu ima sjajnih komentara. Perica ima tu oštrinu vida da uoči i da upotrebi neke izraze i citate umnih ljudi, da upotrebi refrene nekih popularnih hitova, sve je to umeo da iskoristi u ovim svojim komentarima da ne budu baš preozbiljni, ali da budu britki i da se pamte, poručio je Milović.

Knjigu je ilustovao poznati karikaturisa Goran Šćekić, koji to, kako je istakao, radi rijetko i samo za odabrane, a sa Pericom Đakovićem ima mnogo toga zajedničkog.

-I Perica i ja smo vodili bespoštednu borbu protiv korupcije, promovisanja lažne istorije i stvaranja krize identiteta koja i danas postoji u Crnoj Gori, i iz koje će teško izaći. Kako je napisao veliki broj zaista sjajnih kolumni koje su skrenule pažnju javnosti Crne Gore, Perica je to spakovao u ovu knjigu. Kada sam mu pripremio 15 – 20 karikatura i kada mi je poslao naslov knjige koji je trebalo ilustrovati nije mi mnogo trebalo da napravim karikaturu; ipak je IBAR vezan za Ibra. Znači IBAR i Ibro imaju nekakve veze i upravo kada je krenula da se stvara ova njegova knjiga gospodin Ibrahimović je postao ministar inostranih poslova i sticajem okolnosti je zaista ispalo da nam je on donio IBAR, iako naravno ne snosi nikakve zasluge za taj uspjeh.

Kada treba praviti karikaturi u Crnoj Gori to je najlakši posao na svijetu – gdje god se okrenete vi vidite karikatu. U Pericinoj knjizi sam među mnogim kolumnama vidio karikaturu, a u svakoj kolumni koju je dosad napisao vidio sam dozu humora. Kao i dobra karikatura, i dobra kolumna, naročito ako je Perica piše, mora se začiniti humorom, poručio je Šćekić, istakavši da bi volio da se ova knjiga nađe u istorijskoj arhivi koja će pokazati budućim generacijama kako se reaguje na stvarnost u Crnoj Gori.

Poručivši da nikad nije kasno da čovjek shvati zabludu u kojoj je živio, autor Perica Đaković je podsjetio da su nas učili da smo nezavisna i suverena zemlja, da smo živjeli u ubjeđenju da smo sastavni dio Evrope, a da smo ustvari obična kolonija.

-Čemu ovaj uvod, osim kao objašnjenje tekstova kolumni nastalih od avgusta 2023. do ljetnih dana, uoči samog praznika 13. jula. Taj period smo proveli u prepucavanju oko formiranja 44. Vlade, ko u nju može a ko nije dobrodošao, i to po stavovima spoljnjih faktora. Da, upravo tako, jer mi nismo niti samostalni, niti slobodni, niti suvereni i to ne od juče, istakao je autor, poručivši da je cilj knjige da ta dešavanja skolnimo od zaborava.

Kolumne iz knjige je čitala novinarka Dragana Vlaović, a među gostima je bio i ambasador Srbije Nebojša Rodić. Promocija knjige je priređena uz podrsku Gradskog muzeja Mirko Komnenović i javne ustanove kulture Herceg Fest.

Izvor: RTHN