Nova NATO propaganda u Srbiji kroz izjave i servilno ponašanje političara
1 min read
Piše: general-major u penziji prof. dr Mitar Kovač
Trend ispunjavanja namera i želja NATO ostvaruje se nažalost pomalo i prikriveno u Srbiji. NATO pakt je prošle godine, Zakonom o ratifikaciji IPA sporazuma, u Srbiji dobio slobodu kretanja, imunitet svih pripadnika NATO pakta, diplomatske privilegije po Bečkoj konvenciji, a čak su ugovorene razmene poverljivih informacija i opreme.
Postavlja se pitanje zašto Vlada Srbije još uvek nije donela zakon kojim bi se potvrdio Sporazum kojim bi se Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu dale identične privilegije kakve su po IPA sporazumu dobili pripadnici NATO pakta? Takav odnos bi bio korektan i izraz uvažavanja volje srpskog naroda prema Ruskoj Federaciji.
Verovatno zbog pritiska sa Zapada, Vlada Srbije nije dodelila diplomatske privilegije predstavnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra i to uporno odlaže. NATO je do sada iscepkao srpski etnički prostor, okupirao Kosovo i Metohiju a zauzvrat dobija povlašćen status svojih pripadnika, dok su Rusi tu „…da pomognu kod teških stradanja, klimatskih nepogoda, požara, zemljotresa i svega ostalog“. Takav odnos i dupli standardi su ne samo nedopustivi, već nisu ni u skladu sa politikom vojne neutralnosti. Ne samo Srpsko-ruski humanitarni centar, nego i pripadnici Vojske Ruske Federacije i Kine treba da imaju isti status u Srbiji kao pripadnici NATO pakta. Svako izbegavanje takvog odnosa jeste argumentacija za analitičare koji tvrde da se u Srbiji sprovode mere saradnje sa NATO koje nisu transparentne niti su u skladu sa strateškim opredeljenjima vojne neutralnosti. To se što pre treba rešiti i jasno iskazati u novim strateškim dokumentima nacionalne bezbednosti Srbije. Bilo bi nacionalno opravdano da Rusija i Kina kontigentom vojnih snaga uđu u sastav KFOR-a. Srbija ne treba da postane plen NATO pakta nego država u kojoj se vojna neutralnost baštini na krajnje transparentan način.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ostaje vojno neutralna, ali da nam je „…NATO potreban kao saveznik da štiti i čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji“. Takvu retoriku primenjivala je i prošla vlast, čime se indirektno izražava „zahvalnost“ što su tu. Vučić je na kritike koje su se pojavile u medijima, a dolaze i iz dela opozicije, zbog sporazuma Srbije sa NATO i različitim olakšicama za Alijansu, uzvratio da je reč o političkom licemerju onih koji se busaju kao zaštitnici Kosova i Srba na Kosovu, a nisu bili u stanju „ni džamije da odbrane“.
Treba reći jasno da NATO nije zaštitnik Srba na Kosovu i Metohiji. NATO je okupirao našu južnu pokrajinu i pod okriljem njegovih snaga je sa Kosmeta prognano preko 230.000 Srba, učinjen pogrom i uništavanje crkvene i kulturne baštine. NATO je stvorio lažnu državu Kosovo i tu je ostao da pokuša da je učini funkcionalnom i da bazira svoje snage u budućnosti. Srbija treba da učini sve da se proces pregovora vrati pod okrilje UN u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. U skladu sa tim potrebno je da se u sastav snaga KFOR-a uključe i oružane snage drugih države koje nisu članice NATO. Žalosno je da na tome niti insistira niti šta čini Vlada R. Srbije.
„Tražimo od NATO-a da zaštiti Srbe na severu Kosova, a nećemo da mu damo da dođe na sever Kosova? A gde ste uopšte videli te NATO vojnike? Nama je NATO potreban kao saveznik i da čuva naš narod na Kosovu, da ga ne bi čuvali ti licemeri“, rekao je Vučić. „Nemoj da drže predavanja oni koji su doneli sve najgore i najpogubnije odluke za ovu zemlju, oni koji bi sutra da vrate ovu zemlju u izolaciju i oni koji bi sutra da Srbiju uvedu u neke nove sukobe… Samo neka mi ne drže predavanja, jer moraju da nešto nauče, urade, pa onda drže predavanja i pridike“, poručio je.
Povodom polaganja zakletve predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da bi Srbija ulaskom u NATO rešila veliki deo svojih problema, ali bi to bilo protiv volje 75 odsto naroda (što nije tačno). S druge strane, i onih 70 odsto koji žele da budemo uz Rusku Federaciju treba da razmišljaju o tome gde nam je tržište i da od nečega mora da se živi, rekao je Vučić na predavanju studentima na Fakultetu za bezbednost. Argumenti da Srbija ima veliku robnu razmenu sa EU su privid, jer ta razmena je dirigovana i izraz poslova koji nisu profitabilni u tim razvijenim državama. Objektivni ekonomisti ukazuju na strategiju koja treba da počiva na ravnopravnoj saradnji sa svim tržištima sveta, te da ne koristimo mogućnosti koje nam se pružaju na evroazijskom prostoru. Takođe, sva objektivnija istraživanja govore o tome da NATO nema veću podršku od 15 odsto, ali političari se trude da kažu više, kao da ih je sramota i kao da će im zameriti mentori sa Zapada što imaju „takav narod“.
Vučić je naglasio u tom smislu da je cilj Srbije da održimo našu vojnu neutralnost, da uđemo u EU, ali i da imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. „Do sada smo uspeli u tome. Imamo izjave i priznanje i Putina i Rogozina da Srbija i Rusija nisu imali nikada bolje odnose. Iz SAD i EU poručuju da nikada bolju saradnju nismo imali, a o odnosima sa Kinom i da ne govorimo“, rekao je Vučić.
Takvo opredeljenje na duže staze neće dozvoliti EU i pitanje je dana kada će to postaviti kao uslov za dalje integracije u EU. Narod te ucene neće prihvatiti i to je povoljna okolnost koja ide u prilog tezi da nam ne treba EU bez Kosova i Metohije, niti EU koja uporno sprovodi sankcije prema Rusiji, kao pripremu za vojno suprotstavljanje. Takva EU jeste za Srbiju fašistički projekat sa nešto promenjenim metodama delovanja.
Premijer Srbije kaže da se „… na globalnom planu osim SAD, Kine i Rusije kao velika sila nameće i Evropa bez Velike Britanije, da će se ubuduće insistirati da se ne zna ko je šef EU, ali da je svima jasno ko je to.“ Srpskom narodu ne treba EU sa dominacijom Nemačke, već Evropa na postavkama De Golove vizije o Evropi slobodnih naroda i država, gde neće biti podela i pripremanja rata. Ovakva EU i stanje nebezbednosti, po mnogo čemu, neodoljivo podsećaju na priod pred Drugi svetski rat.
Za veliku je kritiku i Vučićev stav o tome da je „… danas zadatak nemačkih i ostalih diplomata da Evropu postavljaju kao ekonomsku i političku globalnu silu, ali doći će trenutak da se razvije Junkerova ideja o stvaranju evropske vojske.“ Kome treba evropska vojska i za šta bi bila namenjena? Sigurno za dalji pohod na istok i odbranu od „ruske opasnosti“. Veoma je jadno nasedati na takvu nemačku propagandu. To nije Junkerova nego Hitlerova ideja o „novoj Evropi“, sa dominacijom Nemačke. Evropa nije Nemački zabran niti će ikada biti. Srbiji i srpskom narodu ne treba tzv. evropska vojska niti EU kao protektorat Nemačke. U Evropi slobodnih naroda i država mesto treba da imaju baš sve države Evrope, na ravnopravnim osnovama, bez podela na istok i zapad. Svaka podela na „Nemačku EU“ i Rusiju i druge države koje nisu članice jeste put u sukobe i ratove sa ogromnim posledicama.
Kakvo pravo polaže Nemačka da upravlja Evropom više od SAD, Rusije i Kine? Kada god je Nemačka svojom moći prelazila granice svoje države i primenjivala različite vrste nasilja, nastajale su posledice po mir i bezbednost u svetu. Posle dva svetska rata u prošlom veku, da ima imalo morala i poštovanja prema žrtvama, vlast Nemačke se ne bi postavljala na ovako agresivan način niti bi slala svoje vojnike van granica nacionalne teritorije. Treba pogledati snimak o delovanju na Kosovu i Metohiji nakon ulasak na srpsku zemlju, pa će sve biti jasno kakva je krvožednost nemačkog vojnika prema Srbima i dan-danas. Kao da ta mržnja kod njih nikada nije ni prestala. Nakon dva rata protiv srpskog naroda, nemački oficir je u Prizrenu ubio dvojicu civila kada su 1999. ušli na Kosmet, a da nikada taj zločin nije procesuiran na pravi način.
Naprotiv, poigrali su se mučeničkom smrću stradalih koji su ubijeni na zverski način. Tih dana, juna 1999. godine, Srbi u Prizrenu su bukvalno bili pod dvostrukom okupacijom – pristiglih terorista UČK i nemačkog KFOR-a koji se otvoreno stavio na njihovu stranu. Snimatelj jedne strane televizije, Igor Šaljenjević, zabeležio je kamerom tog 13. juna 1999. godine u jutarnjim satima potresno, nečuveno, bezrazložno ubistvo Žarka Andrijevića iz Prizrena, portira u „Kosovo-vinu“, i Slavka Veselinovića Bosanca, izbeglicu iz Bosne i Hercegovine, radnika Elektrodistribucije u Prizrenu. Oni su tog jutra žutom „Ladom“ krenuli da napuste grad zbog apsolutne nesigurnosti koja je pretila od strane Albanaca u Prizrenu i Metohiji.
Pristigli nemački KFOR je procenio da su im Žarko Andrijević i Slavko Veselinović opasnost. U tom momentu nemački potporučnik KFOR-a na punktu, David Ferk, prvi put posle Drugog svetskog rata van Nemačke izdaje naredbu svojim vojnicima da se na Srbe civile otvori vatra. Nakon toga nemački vojnici ispaljuju ravno 220 metaka iz automatskog oružja u Andrijevića i Veselinovića, kako je to zvanično na sudu u Koblencu u Nemačkoj zapisano.
Radnik međunarodne organizacije „World Vision“, koji je pomagao smrtno ranjenom Andrijeviću, kazao je da su zadnje Žarkove reči bile: „Ja sam Srbin, ja moram da umrem“.
Ali, još dok je bio smrtno ranjen u autu Žarko poslednjim atomima snage, sa iskolačenim očima, izgovara ono što se jasno čuje na snimku Šaljenjevića: „Ne snimaj me, vodite me u bolnicu“.
Slučaj ubistva Andrijevića i Veselinovića je sudski procesuiran u nemačkom gradu Koblencu, odakle je potporučnik David Ferk – prvi Nemac koji je posle Drugog svetskog rata van svoje zemlje – naredio da se otvori vatra na ljude civile.
Međutim, optužnica za ubistvo je pala u vodu jer su sudije došle do zaključka da su nemački vojnici navodno pucali u samoodbrani. Odmah posle tog sudskog procesa, nemački ministar odbrane Rudolf Šarping odlikovao je Davida Ferka zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za „besprekorno ispunjenje vojničke dužnosti“.
Na suđenju u Koblencu, David Ferk je kazao: „Nisam ubio zato što sam hteo, već zato što sam morao – i pogodio sam pravo u metu“. Šta dodati na takvo suđenje i fašističko opravdanje razloga bezobzirnog ubistva.
Nemački bezobrazluk i „zaborav zločina“ ide do te mere da traže obnovu grobalja gde su sahranjeni fašisti, čak i u Šumaricama, kod Kragujevca. To je dokaz da nema istinskog pokajanja za zločine koje su počinili nad srpskim narodom i još traže da otkupe poljoprivredno zemljište po Vojvodini i povrate imanja folksdojčera a da nikada ne plate ratnu odštetu.
Nedopustivo je dalje puzajuće ispunjavanje naloga i zahteva NATO i urušavanje vitalnih nacionalnih interesa. Lažna Vučićeva dilema „da li trebamo živeti za svoje dedove ili unuke“ je fiktivna, kao i „nebeska Srbija ili budućnost“. Srbiji treba i jedno i drugo, poštovanje predaka i potomstvo. Bez časti i ponosa na svoje pretke nema nam budućnosti. Srbi nisu amorfna masa, kojoj se duša može odstraniti, da kao „zombiji“ lutamo ovim naopakim svetom bez saznanja o tome ko smo i kakve svetinje čuvamo.
Sveti car Lazar je izabrao Carstvo nebesko, a bez njega ne bi nas danas ni bilo, niti bi bilo ni Srbije. Kosovo i Metohija se danas ne može silom vratiti u ustavno-pravni poredak Srbije, ali će se promeniti okolnosti kada nestane snaga i uticaj onih koji su ga okupirali. NATO i EU su prolazne kategorije i neće proći mnogo vremena kada će otići u istoriju kao omražene i nepravedne organizacije i hegemonistički sistemi. I većina poštenih Albanaca na Kosovu i Metohiji znaju da žive na srpskoj zemlji, da će se država Srbija vratiti na taj prostor, kao što se vraćala više puta kroz istoriju. Kosmet je fašistička Nemačka 1941. godine nakon okupacije pripojila tzv. Velikoj Albaniji. Srbi su povratili slobodu nad tim delom Srbije 1944. i 1945. godine.
Nakon okupacije Kosova i Metohije 1999. godine i veštačke države Kosovo doći će ponovo sloboda i vratiće se Srbija na taj prostor. Oni koji su se nelegalno naselili na Kosovo i Metohiju i koji su pod pretnjom i ucenom otkupili srpska imanja, moraće da se vrate tamo odakle su i došli. Zato vlast u Srbiji ne treba da žuri da „rešava status Kosova i Metohije“ po meri Zapada. To će rešiti neke naredne generacije sposobnije od ovih danas, u svakom smislu. Nema pravo niko da im uskrati međunarodni pravni osnov da povrate suverenitet nad Kosovom i Metohijom, kao srpskom zemljom.
Strategija EU za Kosovo i Metohiju jeste suštinsko i formalno otcepljenje od države Srbije. To narod mora da zna i lako će doneti odluku da li mu treba takva EU, za koju srpski političari kao opčinjeni govore „da nema alternativu i da je Srbija čvrsto na evropskom putu“. Možda oni jesu na takvom evropskom putu, kao i kamarila činovnika u džavnoj upravi, koja radi taj posao, ali srpski narod zasigurno nije na tom putu sa njima i to će pokazati u odlučnim trenucima. Manipulacijama, duplim standardima, ucenama se sve više bliži kraj jer su tzv. pregovori i drugačija rešenja bili u funkciji lagane predaje tog dela Srbije. To narod prepoznaje i neće podržati takav odnos i to je skupo naplatio prošloj a verovatno će se slično desiti i sa aktuelnom vlašću, u koliko se ogluši o vitalne nacionalne interese.
Da se srpski narod kroz istoriju rukovodio logikom „boljeg života“ i zaboravljao veru i duhovne vrednosti, danas verovatno ne bi bilo ni srpskog naroda ni države.
Dobro je da političari odustanu od tih „materijalnih argumenata“ jer ih narod ne razume i neće im poverovati. U tim rečima će prepoznati njihovo poltronstvo, podanički odnos i elemente izdaje nacionalnih interesa. Niko nema pravo da oduzme i uzurpira pravo naroda na njegove odluke. Zato pitanje Ustava i Kosova i Metohije traži referendumsko izjašnjavanje naroda a ne dogovor i razgovore tzv. političkih elita, koje nažalost i ne postoje u Srbiji. Većinom su to „interesna udruženja“ jer većina istinske inteligencije nije u političkim strankama. Političarima i strankama narod ne veruje i stalno živi pod opterećenjem u kojoj meri će oni izneveriti javno data obećanja.
Izvori:
www.pravda.rs/2016/12/16/predsednicki-kandidat-upozorio-vucica-i-nikolica-ne-rugajte-se-vise-rusima/
rs.sputniknews.com/srbija/201602161103273155-vucic-nato-sporazum/
stanjestvari.com/2017/05/22/vucic-srbija-bi-resila-probleme-ulaskom-u-nato-ali/
www.youtube.com/watch?v=X5btPF2Nqf4
srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/
srbin.info/2015/06/13/ubili-srbe-za-nagradu-na-danasnji-dan-1999-godine-nemci-ubili-dvojicu/
to za njih, a šta ćemo mi, koji osećamo da HOĆEMO DA BUDEMO LJUDI …
ima, prosto IMA ŠTA, ali NIJE recept i terapija BEZ NAS, mora da se radi na sebi
https://stanjestvari.com/2017/06/05/razmisljanje-na-rodjendan-crkve/
…“Tamo gde nema zajedničkog kretanja, zajedničkog cilja i zajedničkog sagledavanja prepreka na putu ka tom cilju, nužno dolazi do zamene smislenih postupaka unutrašnjim sukobima koji (`utešno’) simuliraju kretanje…
…Dobro znamo da ne može biti pravoslavne države i politike, pravoslavne ekonomije, pravoslavne nauke, posvetimo se ozbiljno i odgovorno otkrivanju pravoslavnih političara, pravoslavnih ekonomista, pravoslavnih naučnika i umetnika, i dajmo im poverenje i odgovornost. Uz budno praćenje i pomoć. Otkrijmo ponovo svoju misiju i obavezu služenja širem krugu. Pronađimo praktične mogućnosti da verujući ljudi žive Liturgijom između nedelje i nedelje. To će biti korisno ma koja opcija globalnih procesa da kod nas pretegne…
A živimo utopljeni u civilizaciju koja nam neprekidno šapće na uvo – „prevelike žrtve su nepotrebne“. „Sve to može da se reši i pametno, bez nepotrebnog žrtvovanja“…
A šta su „prevelike žrtve“ – to će uvek ostati svakom od nas da odluči.
Za svoja uverenja moramo da podnesemo i poneku ŽRTVU, to ništa ne može da promeni. Nikakva pamet. Uvek je bilo i biće…“
…“Na neki čudesan način svi ovi problemi sadržani su uApokalipsi. Apokalipsa – to je na kraju krajeva, priča o sudbini. O sudbini čoveka koji je, kao Ličnost, neodvojiv od društva. Kada priroda spašava vrstu od izumiranja, tada životinje ne osećaju dramu postojanja, opstanka. Pošto čovek bira sam svoj put zahvaljujući slobodi volje, on ne može da spasi sve ljude, nego može da spasi samo sebe. Baš zato on može da spase druge. Mi ne znamo šta je to ljubav, mi se sa užasnim omalovažavanjem odnosimo prema sebi samima. Mi nepravilno shvatamo šta znači voleti samoga sebe, čak se i ustručavamo od ovog pojma. Zato što mislimo da voleti samog sebe znači biti egoista. To je greška. Zato što je LJUBAV – ŽRTVA. U tom smislu, da je čovek ne oseća – ovo može da primeti sa strane treće lice. I vi, naravno znate ovo, jer je rečeno: ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe. To jest, voleti samoga sebe kao da je osnova osećanja, merilo. I ne samo zato što je čovek postao svestan sebe i smisla svog života nego takođe i zato što uvek treba počinjati od samog sebe…“
http://tarkovskiy.su/texty/Tarkovskiy/Slovo.html
(srpski prevod, nije dobar)
http://patriot.rs/andrej-tarkovski-slovo-o-apokalipsi/
„Spasenie iz luži“Tarkovskiй – filьm Nostalьgiя
https://www.youtube.com/watch?v=6LLKueUuDCI
…“Marko Marković, naš sunarodnik koji živi u „rasejanju”,
na “Zapadu”, u Evroamerici, 29. januara 1997. je,
u Petrovaradinu, rekao:
“Srpski narod je osuđen da kao nacija bude uništen:
osuđen je na smrt”.
Opstanak je moguć samo ako Srbi shvate tu opasnost, svoju osuđenost kao izazov, ali da pri tome shvate i to da je spas moguć samo pod uslovom Velikog duhovnog preobražaja…
…Dakle, ili preobražaj, sa radikalno novim shvatanjem istorije (i zajednice) –ili nas više neće biti, a to nestajanje bi bar četrdeset do pedeset godišta naše dece doživelo kao ličnu patnju i nezaboravno poniženje od kojeg bi, kao ljudi, mogli da se „izleče” samo ako im uspe da tu patnju i poniženje, zajedno s nacijom srpskom, potisnu u mrak zaborava!…“
https://stanjestvari.com/2016/08/22/zarko-vidovic-duhovni-preobrazaj-srba/
…“vera nije znanje, v(V)era je osećanje…“
a blaženopočivši vladika Nikolaj nam je rastumačio da
…“obrazovan je onaj ko ima obraza. Mala znanja dobijaju se učenjem. Velika znanja dobijaju se verom i poštenjem…“+
…“Zapad je prestao da proizvodi svece i mudrace. To datira od onda od kad su mu pape prestali biti sveci i mudraci i postali političari i veštaci.
Pre te kobi Zapad je bio pravoslavni i živeo je Hristom i borio so za Carstvo nebesno. Ali posle te kobi Zapad je hteo da otpadne od pape, pa je otpao od Hrista. Tada je vid zapadnjaka za duhovni svet prevučen belilom, i mesto borbe za Carstvo nebesko zapadno čovečanstvo počelo se bestidno boriti za carstvo zemaljsko.
To je nova n najnovija istorija Evrope. Ona stoji pod ovim znacima: pokoriti i iskoristiti. Tako zapadnjaci i govore i tvore. Pokoriti prirodu i iskoristiti prirodu, naravno, ne kao Božju tvorevinu i s Božjim blagoslovom, nego pokoriti je kao ničiju svojinu, kao neprijatelja svu je iscediti u pehar trenutne naslade.
Ali na što svo to? Zar zapadnjak ps pomišlja da će umreti, pa pokorio ne pokorio? Tako se u čudu pita istočnjak.
Ne, ne, zapadnjak nikada ne pomišlja na smrt dok ne dobije temperaturu od 40 stepeni. On nema kad da misli na smrt. On nema kad da misli ni na život. On ne misli ni na život ni na smrt nego samo na pokorenje i iskorišćenje; i to na pokorenje i iskorišćenje zemlje i vazduha, ognja i vode, bilja i životinja, braće i srodnika, suseda i susednih naroda i država. On je našao svoje naučno i kulturno geslo: pokoriti i iskoristiti, i zahuktalo juri za tim geslom. On ne vidi duhovni svet oko sebe, pa ne videći ne veruje. Samo ga spiritizam ponekad uplaši. Crkva ga ne plaši; papa još manje. Ali taj crni spiritizam, ta crna magija ugoni mu hladan vetar u kosti. „Ima nešto!“ „Mora da ima nešto“! šapće; tako šapće kao sa nekim stidom, ili sa nekom površnom grižom savesti. Ipak to ga ne zadržava na zahuktalom putu, niti utišava njegovo geslo: pokoriti i iskoristiti. Na taj kobni put naveli su ga njegovi ,,velikani“, pronalazači i osvajači.
Pravoslavni narodi moraju stajati iznad oba prokletstva, kako istočnog tako i zapadnog. Ne smeju se otimati ni o onakav duhovni svet kao na Istoku niti o materijalni svet kao na Zapadu. Božje je nebo II Božja zemlja. Postoji duhovni svet, čak brojniji nego što Istok zna, ali taj duhovni svet nije samovoljan, samovoljan i haotičan, nego je pod vlašću Hrista Boga, koji reče: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
Ne može se od Boga oteti ni nebo ni zemlja. To je osobito jasno pravoslavnim Balkancima, koji posvednevno govore i posvedočavaju da je – oteto prokleto.
Ni u ovom pogledu dakle ne može Balkan stajati između Istoka i Zapada, nego iznad jednog i drugog, da svetli i jednom i drugom. Iznad Istoka i Zapada…“
+„….Ne postoji „izgubljeno“ vreme, kao što ne postoji „dobijeno“ vreme – postoje samo bezuspešni pokušaji da se iziđe iz istorije i da se zaveti predaka prepuste pijanstvu trenutnih zaborava. Tako je i većina Srba pomislila da ako utone u samozaborav da će i svi drugi zaboraviti na njih pa će ih konačno „pustiti da žive u miru“. Avaj, u istoriji, zato što je ona kontinuitet, ako neka nacija i pokuša da zaboravi svoj identitet, druge nacije će je kad-tad podsetiti. Zbog toga je sasvim pogrešno optuživati Jugoslaviju za samozaborav – ona je bila samo jedan pravni okvir kao i Osmanlijska ili Austro-ugarska imperija. Upravo suprotno – da nije bilo potiskivanja zavetne svesti ona bi bila izuzetna prilika da se istorijsko iskustvo upotpuni. Srpska nacija, koja je nekada živela prostorno rasuta po raznim državama i u tri izdišuće civilizacije, a sada već istovremeno i u četvrtoj (modernoj) koja je bila u nastanku, dobila je Jugoslavijom priliku da se spremi za izazove kobnog dvadesetog veka. Samo je trebalo shvatiti da je proklamovana Jugoslavija zapravo bila sinonim i priprema za jednu jedinu opasnost – revoluciju kao antiistorijski čin i rušenje kontinuiteta nacije kao duhovne zajednice. Prilika je propuštena, ali je neumitnost istorije priredila milionima Srba život ljudi 25. časa…“
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-25-%D1%87/
Tkačov, Slika, …“ko je upozoren taj je naoružan…“
http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm
Milo Lompar: O slobodi, politici i srpskom stanovištu!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
Jasno je da su zapadno-evropski i američki imperijalisti-trijalisti proglasili Balkansko poluostrvo delom interesne sfere NATO pakta. Razbili su srbski narod iznutra i spolja. Razbili su i Jugoslaviju iznutra i spolja u koju su devedesetih godina HH stoleća stigle i okupacione trupe NATO pakta, da zauvek zbrišu Srbe kao potencijalne sveznike Rusije, da zaštite svoje dugoročne korporativne planove i namere, eksploataciju gasa i nafte iz Kaspijskog
zaliva. Srbima je direktno i indirektno objavljen rat do totalnog istrebljenja.
Da pomenemo, veći deo kaspiskog naftovoda bi finansirala američka
vlada i njene korporativne kompanije “OVERSEAS PRIVATE INVESTMENT CORPORATION” and “SOUTH BALKAN DEVELOPMENT INITIATIVE” , kao što je projektovano 1996. godine ( Vidi: Kevin Phillips, American theocracy – The peril and politics of radical religion, oil, and borrowed money in the 21st century, New York, 2006, str. 82; The war for pipelineistan, Asia Times, January 6, 2002; Go – Ahead for Balkan oil pipeline, BBC News, London, December 28, 2004; Michael B. Oren, Power, faith, and fantasy – America in the Middle East 1776 to the present, New York – London, 2007; Pjer-Mari Galoa, Krv nafte – rat u Bosni…).
Ovog leta navršiće se 139. godina od istoriskog Berlinskog kongresa, kojeg su održale velike sile srbofobičnih evropskih i turskih imperijalista od 13. juna do 13 jula 1878. Ovaj Kongres je uspostavio „polovično nezavisne“ države Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku i Rumuniju. Svuda se pored Turaka uvukla Austrija, koja je postala posrednik i potpisnih izvesnih ugovora između tih novih „nezavisnih“ država i dotadašnjih okupatora i tiranina njihovih zemalja i obesprtavljenih i potlačenih naroda.
Imajući u vidu da su se Bendžamin Dizraeli – Bekonsfild, Oto Bizmark i Džula
Andraši, kao predstavnici srbofobičnih zapadno-evropskih trijalista –
imperijalista posebno isticali u podržavanju Osmanskog imperijalizma. Upregli su Austriju da im bude prethodnica prodora prema Istoku.
U ovom kontekstu citirali bismo madžarskog masona, okultistu, idolatristu, ezoteristu kneza Andrašija (Count Gyula Andrassy). On je izlazeći pred javnost posle Berlinskog kongresa u Peštanskom saboru 1878. godine doslovno rekao: „Okupacijom je Bosne i Hercegovine udaren klin u ekspanizvnost panslavizma; stanuto je zmiji nogom za vrat, koja bi inače mogla biti opasna za Austro-Ugarsku monarhiju…“ (Vidi: Redakcioni Odbor, Spomenica Bosansko-Hercegovačkog ustanka 1875-1925, Beograd, 1925, str. 41; Jasper Ridley, The freemasons – A history of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, str. 215/216).
Drugi značajan datum srbofobičnih zapadno-evropskih imperijalista-trijalista i antihrista bio je Londonski ugovor o miru 30/5 1913, koji je potpisan u Londonu između malih balkanskih država i Turske imperije. Drugi član pomenutog ugovora glasi:
„Sultan ustupa njihovim veličanstvima Savezničkim Suverenima sve teritorije svoje Imperije na evropskom kontinentu, izuzev Albanije“.
U članu Trećem stoji:
„Sultan i njihova veličanstva Saveznički Suvereni objavljuju da oni prepuštaju NJ . V. Imperatoru Nemačke, NJ. V. Caru Austrije i Kralju Madžarske, pretsedniku Republike Francuske, NJ. V. Kralju Velike Britanije i Irske i Imperatoru Indije, i NJ.V. Caru svih Rusa problem povlačenju granica Albanije i svih pitanja u vezi Albanije“.
Inače, s druge strane o Londonskom ugovoru o miru 1913. godine, prof. Stanoje
Stanojević, kaže:
„LONDONSKI UGOVOR O MIRU 30/5 1913, između Srbije, Bugarske, Grčke, Crne Gore s jedne i Turske s druge strane. – Turska je po L. U. ustupila saveznicima sve svoje teritorije na evropskom kopnu zapadno od linije Knos-Midija, sa izuzetkom Albanije (2). Turska i saveznici ostavili su velikim silama brigu, da urede delimitaciju granica Albanije i sva ostala pitanja, koja se tiču Albanije (3). Turska je ustupila saveznicima ostrvo Krit (4). Turska i saveznici poverili su Velikim Silama, da odluče o sudbini svih turskih ostrva Jegejskog Mora, sem Krita i poluostrva Atosa (5). Turska i saveznici sporazumeli su se, da ostave uređenje finansijskih pitanja, koja potiču iz završenog ratnog stanja i gore spomenutih teritorijalnih ustupaka, međunarodnoj komisiji sazvanoj u Pariz, u koju su delegirali svoje predstavnike (6). Pitanja ratnih zarobljenika, jurisdikcije, narodnosti i trgovine ostavljena su da se urede specijalnim konvencijama (7) V-lj P“. (Vidi: Prof. St. Stanojević. Narodna enciklopedija SHS, Knj. druga, I-M, Zagreb, 1928, str. 594).
Činjenica je, da je i Tajnim Londonskim ugovorom od 26. aprila 1915. godine Italija obezbedila svoj imperijalistički interes na Balkanu i „puni suverenitet nad Valonom“.
Član 7 glasi:
„Italija je dužna da predstavlja državu Albaniju u pogledu njenih odnosa sa stranim silama“.
U tom kontekstu treba sagledati klicu međusobnih sukoba na Balkanu, koju su posejali zapadno-evropski imperijalisti-trijalisti, antihristi, ezoteristi, idolatristi, ritualisti, okultisti-magisti preko svojih filijala, struktura i ćelija među Srbima i ostalim balkanskim narodima.
Takođe, imajući u vidu da je njihov srbofobični projekat bio i ostao da važi i danas, da Srbe treba okupirati, slomiti, razbiti, raslojiti, tamaniti i genetički oslabiti i ne dozvoliti im oslobođenje i ujedinjenje.
valja čuti…
…“u prethodnih 2000 god, skoro do pre 58 godina, Jevreji praktično nisu imali svoje mesto na svetu, svuda su bili stranci u egzilu. Ne samo da nisu imali konkretno mesto ili simbol nacionalnosti, već i ništa drugo kao što to drugi narodi imaju: sopstvenu zemlju, teritoriju, poljoprivredu, sve te stvari koje čine konkretnost nacionalnog tela mi, kroz celokupnu našu istoriju, nismo imali. Uvek smo od strane nejevreja smatrani simbolom i metaforom nečega drugog, Jevrejin nikada nije bio osoba per se, krv i meso ljudskog bića, već je uvek bio nešto što bi se povezalo sa nečim drugim. Mi smo uvek bili ili demonizovani ili u nekim slučajevima idealizovani, ali i jedno i drugo predstavlja dva lica dehumanizacije. Dok nismo imali državu Izrael, nismo imali ni solidnost egzistencije kao narod, kao država. Mi se i dalje tamo ne osećamo kao kod kuće, Izrael je možda naša tvrđava, ali ne i naša zemlja, jer još uvek nemamo granice u zemlji koja je stara 57 godina. Ne mogu vam nabrojati koliko su puta naše granice bile napadnute, promenjene na severu, na zapadu, na istoku…“
http://www.makabijada.com/pragfest.htm
…“Amerika ima dušu, komplikovanu dušu. Ima duša Amerikanca u laboratoriji doktora Folkmena koji radi na načinu izlečenju raka, on je deo američke duše, postoji profesor na srednjem zapadu koji se brine oko zaliha vode za njegov grad i on je deo duše, postoji majka koju tuče muž i ona pokušava da dođe do lokalnog skloništa i podrške i ona je deo te duše. Desno krilo je sada preuzelo kontrolu nad Amerikom – u vladi i u medijima, ali ima miliona i miliona i miliona Amerikanaca koji veruju u dušu, da ona može da komunicira sa univerzumom. Veliki je broj Amerikanaca religiozan. Ima puno lepih stvari u Americi, uprkos činjenici da bombarduje druge zemlje. Vojni industrijski surealisti nemaju jasan osećaj za realnost, to su uglavnom mrzovoljni, osorni, matori muškarci koji dođu i unište sela. Ja se izvinjavam u ime svoje nacije za nasilje, ali se ne izvinjavam za jazz i za njenu lepotu, osećaj za divljinu i otvoren prostor, dušu, prostranstvo. Istina je i da ima mnogo molova, ali kada ostanemo bez vode, ostaćemo i bez molova…“
surealisti
Blue Pill or Red Pill
https://www.youtube.com/watch?v=zE7PKRjrid4
Sve je ovo na zalost ziva istina.