Nova školska godina na KiM: Na ulicama specijalci i duge cevi, a u učionicama „Bože pravde“

Piše: Zoran Šaponjić

Na svim važnijim raskrsnicama u Severnoj Mitrovici jutros su bili specijalci. Neki od njih nose duge cevi, govore albanskim jezikom. Na dva mesta u gradu su protesti Srba koji traže da im se omogući povratak na radna mesta u zgrade koje su pre tri dana zauzeli takođe prištinski specijalci.

Situacija oko glavnog mosta na Ibru je užarena. Na mostu danonoćno dežuraju italijanski karabinjeri, postavljena su i oklopna vozila. Srbi su uplašeni, zastrašeni, nema ovde glave koja ne brine za budućnost, šta će biti narednih dana. U kući, u porodici, glavna tema svih razgovora je kriza, šta će biti dalje, hoće li policija upasti u škole, bolnice, šta će onda biti sa Srbima. Gradom svako malo pa prođe poneko oklopno vozila Kfora sa vojnicima pod šlemovima.

Ovo je atmosfera u kojoj su jutros đaci u Severnoj Mitrovici, na severu KiM krenuli u škole. Rančevi puni briga, jer, oni nisu mali, slušaju, znaju, boje se, pitaju se šta će biti…

Pa ipak, u školama, učionicama, školska godina počela je himnom „Bože pravde“, postavljene su i srpske trobojke, bilo je i među decom i među nastavnicima mnogo emocija, suza, srca su brže zakucala. Ovde je važna, dragocena, svaka veza sa svojom Srbijom.

„Ma koliko se trudili da decu rasteretimo brige, da ne čuju baš sve naše razgovore, da sakrijemo sve naše strahove, to je veoma teško. Deca jednostavno osete atmosferu u kući, osete svaku promenu našeg raspoloženja, osete naše strahove i sa tim i oni žive. Najviše boli što ništa ne možemo da učinimo da to promenimo, da rasteretimo decu, da im omogućimo detinjstvo kakvo valjda i oni treba da imaju“, priča jutros majka dečaka od 9 i devojčice od 11 godine iz Severne Mitrovice.

Kaže, nedeljama već, čitavog raspusta, retko je dozvoljavala deci da i u prvi sumrak izađu na ulicu, da se spuste do šetališta.

„Deca pitaju zašto, mi izmišljamo razne razloge, a i mi i deca znamo šta je razlog. Na šetalište prelaze grupice Albanaca sa juga, provociraju, nikad ne znate kako će deca reagovati, kad se može dogoditi incident, tuča, nešto krupnije. A šta će tek biti ako otvore most“, pita naša sagovornica.

Načelnik Školske uprave za KiM Blažo Dragović jutros je za Radio Kontakt plus izjavo da su sve škole u srpskim sredinama jutros počele sa radom bez problema. Po njegovim podacima u srpskim sredinama na KiM u prvi razred upisano je 1.090 prvaka, gotovo kao i prošle godine a slična situacija je i sa upisom srednjoškolaca.

Po rečima Dragovića, na kraju prošle školske godine u srpskim sredinama završni ispit polagala su 1.294 osmaka a od toga oko 1.100 srednju školu je upisalo na Kosovu, što, statistički gledano odgovara podacima od prethodnih godina.

Prema dostupnim podacima, predškolska ustanova „Danica Jaramaz“ u Severnoj Mitrovici ove godine izvela je 188 dece koja bi trebalo da pođu u prvi razred, a OŠ „Sveti Sava“ u ovom gradu upisala je 115 prvaka“. U školi u Leposaviću broj prvačića ove godine je nešto veći nego prošlih. Školu u Lapljem Selu ove godine će pohađati 385 dece, što je manje nego ranijih godina. U školi u Čaglavici je četvoro učenika, prvaka nema.

Malo-malo pa ode neka srpska porodica

Miodrag Marinković iz kosovskog Centra za afirmativne društvene delatnosti sredinom septembra prošle godine izjavio je da je broj đaka koji na KiM pohađaju nastavu na srpskom jeziku u poslednje dve godine smanjen za skoro hiljadu. Iz Vlade Srbije proletos je objavljeno da je u poslednjih godinu dana Kosovo napustilo oko 10 posto Srba, a i naši sagovornici sa severa ponavljaju, da iz zgrada, naselja, malo-malo pa ode neka srpska porodica.

Precizniji broj đaka u školama znaće se za 15-tak dana kada se završe procesi upisa i prelazaka dece iz jedne škole u drugu.

Nadležni za škole ponavljaju da besplatni udžbenici još nisu dopremljeni, ali da će to biti učinjeno kao i da na tom planu postoje poteškoće. U školama se trude da udžbenika koje već imaju podele đacima i na taj način olakšaju roditeljima.

Sa ukidanjem Privremenih organa, prekidom platnog prometa sa Srbijom, zabranom dinara, škole imaju sve veće probleme da reše svakodnevna operativna pitanja, da obezbede materijalne troškove, nastavna sredstva. Trude se, kažu, da deca ne osete da nešto nedostaje. Veliki problem za zaposlene je i podizanje zarada.

„Nema drugog načina nego da se, kad bude plata zaputimo u Rašku, Vranje, Kuršumliju, ili na administrativne prelaze, tamo podignemo zarade, pretvorimo u evre i onda nazad. A za to nam najčešće, zbog gužvi i na prelazima i na automatima, u bankama, treba po ceo dan“, priča nastavnik iz Severne Mitrovice. 

Roditelje širom Kosova posebno brine kako će deca putovati od kuće do škole, nazad. U sredinama južno od Ibra proteklih godina bilo je slučajeva provokacija, napada na decu, putevi na Severu, ulice gradova ove godine su preplavljeni specijalcima, dugim cevima.

„Sve to za decu stvara atmosferu koje se oni, jednostavno, boje. Kako im objasniti ko su ti ljudi, šta oni rade, zašto nose puške, zašto neki od njih imaju fantomke na glavama“, priča jedan od roditelja.

Izvor: RT Balkan