Novakov hilandarski krst: Kako je „mali od Srbije“ ponovo pomrsio račune lažnim elitama
1 min read
Dreg kraljice, „ponosne debele lezbejke“, osuđivani pedofili i muškarci koji premlaćuju žene, zamalo da na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u drugi plan gurnu vrle atlete sa zdravim telima u kojima je još zdraviji duh.
To je bar, sudeći po ceremoniji otvaranja nekada najznačajnije sportske manifestacije (a sada parade kiča i „vouka“), bila namera glavnih francuskih organizatora.
Ali, zato je tu „mali od Srbije da se umeša i pokaže im kako treba“.
Srpski teniser Novak Đoković ponovo se tako usprotivio sumnjivim „elitama“ i lažnim prorocima – kao i u doba kada je otvoreno rekao „ne“ antikovid „dangama“, kojima su se pečatirali sportisti širom sveta, i sada je jedan od najuspešnijih atleta na svetu, čvrsto stao u odbranu svojih vrednosti.
I kao što je vimbldonskoj publici bilo potrebno ono čuveno „lakuuuuu nooooć“ da ih postavi na mesto i pokaže im ko je pobednik, a gledaocima „Rolan Garosa“ nekoliko sočnih psovki kao upozorenje da ga ne ometaju, za olimpijsku publiku iz Pariza lek je bila „demonstracija“ čiste vere u Boga – belosvetskim satanistima suprotstavio se Srbin baš kako treba: pravoslavnim krstom.
Internet javnost, kojoj je sudeći prema objavama na društvenim mrežama konačno dozlogrdila (ne)kultura izopačenosti i nemorala, kao i otvoreno slavljenje Antihrista, oduševljeno deli snimke Novaka Đokovića, koji na teniskim terenima, u inat „Luciferovoj vojsci“ iz organizacije OI, pokazuje hilandarski krst.
„Pre nego što sam sportista, pre svega sam pravoslavni hrišćanin“, Đokovićeva je izjava koja prati ove snimke.
Sportista je to, naime, izjavio još 2011. godine, nakon što je dobio orden Svetog Save prvog stepena, najviše odlikovanje koje Srpska pravoslavna crkva dodeljuje za dobročinstva i posvećenost veri.
„Ovaj mladi Srbin, najistaknutiji sportista i ambasador Srbije u Svetu, uspeo je da svojom snagom, šarmom i iskrenošću na pravi način posvedoči svetu jevanđeljsku poruku mira i ljubavi među ljudima i solidarnosti sa postradalima, ne samo u srpskim zemljama, nego i širom sveta“, rekli su tada iz Srpske pravoslavne crkve.
Jevanđeljske poruke Đoković je poslao i iz satanizmom kontaminiranog Pariza. Nakon satanističkih performansa i ismevanja hrišćanstva kojim je ova manifestacija otvorena, upravo to je bilo potrebno svetskoj, sportskoj publici, da ih podseti da još uvek postoje delovi sveta koji nisu utonuli u žabokrečinu destrukcije civilizacije. Da još uvek postoje ljudi koji ne misle da je „demode“ verovati u Boga i krstiti se.
Jer, nakon što je Srbin pobedio Stefanosa Cicipasa preokretom u drugom setu, u razgovoru za novinare komentarisao je povredu koju je dobio tokom meča.
Na pitanje šta bi trebalo da se dogodi da danas igra meč, Đoković je odgovorio „da se moli Bogu da sve bude u redu“. A onda je pred svima poljubio krst koji nosi oko vrata. I tako još jednom, kao svaki pravi sportista, poslao poruku o tome šta su pravi uzori i koje su to vrednosti prave vrednosti.
Đoković kao ubedljivo najbolji teniser sveta ima, naravno, i veliki broj „hejtera“ koji pokušavaju da ga „isprljaju“ pominjući njegovo druženje sa guruom Pepeom Imazom, meditacije, kamen ametist koji je svojevremeno nosio.
Koliko god da je Đoković možda nekad i „flertovao“ sa istočnjačkim običajima, činjenica je, međutim, da on od pravoslavlja nikad nije odustao.
„Pre nekoliko godina, povučen svim tim pričama, kažem mu ‘sine, vrati krst’. On se brecnuo, iz košulje izvukao krst koji mu je bio na grudima, i rekao – ‘tata, ja sa božjeg puta nikada neću skrenuti’„, svedočio je pre nekoliko godina Novakov otac Srđan Đoković.
I sam teniser više je puta komentarisao kako sebe smatra za osobu „otvorenog uma i srca, nekog ko poštuje i prihvata sve religije, znanja koje ljudi imaju širom sveta, koja obogaćuju život mene i moje porodice“. Ali to ne znači da na svoju veru zaboravlja. Naprotiv.
Kada je prošle godine osvojio 24. titulu na gren slem turnirima pobedivši u finalu Ju-Es opena Danila Medvedeva, Đoković je otvoreno rekao da su mu u tome pomogli Bog i anđeli čuvari.
„U tim trenucima kada fizički i materijalno ne osećaš sebe, kada ti se sve vrti, u tim trenucima sa svojom verom, veruješ u božansku intervenciju. To mi se dosta puta u karijeri desilo. Iznenadio sam dosta puta sam sebe kako sam izdržao to, a moguće je da izdržiš samo ako i kada veruješ u Boga i kada je tu neka viša sila u koju veruješ“, rekao je on tada.
Svet je, čini se, okrenuo krug, a planeta je, poput nekad Ničea, ponovo poželela da sahrani Boga. Komunizam je, kasnije, bio na dobrom putu da u potpunosti uništi religiju, ali ni tada im se „nije dalo“. U trenucima dok Zapad pokušava da ponovo „ubije Boga“ u vernicima i to upravo iz Francuske koja se nekad smatrala „najstarijom Božjom ćerkom“ – mali iz Srbije jasno je pokazao da će upravo on da im „mrsi račune“.
Izvor: RT Balkan
Podrska Novaku. A tek za veru ne moze da se iskaze
Ma čim je ona nesreća najavila žetvu medalja na OI, znala sam da će maler pratiti naše sjajne sportiste.