Novi izbori u Makedoniji — preti li opet haos

Da li će predizborna tišina koja je u Makedoniji počela sinoć u ponoć biti zatišje pred buran izborni dan u nedelju 15. oktobra?

Tada će u prvom krugu lokalnih izbora više od 1,8 miliona glasača birati gradonačelnike i čelnike lokalnih veća u Skoplju i u još 80 opština. Činjenica da su došli samo četiri i po meseca po turbulentnom formiranju vlade sa jedva namaknutom većinom nakon parlamentarnih izbora, obojila je i ove na lokalu.

Izbori će predstavljati prvi i pravi test za vladu premijera Zorana Zaeva, koji je tesnu parlamentarnu većinu, sa samo jednim glasom više, sastavio zahvaljujući albanskim partijama i na krilima „tiranske platforme“ koja je označila početak federalizacije Makedonije.

Prvi put savez sa Albancima

Građani će imati priliku da kažu šta misle o promeni imena Makedonije, o njenoj federalizaciji, o brzopoteznom učlanjenju u NATO, što im iz Alijanse već obećavaju.

Iako su posredi lokalni izbori, nesumnjivo je da će oni bitno uticati na smer kojim će dalje ići Makedonija. Da je ulog veliki jasno je već i iz podatka da je prvi put otkako se u Makedoniji kao nezavisnoj državi održavaju izbori napravljena predizborna koalicija. Formirali su je, jasno, Zaev i njegov koalicioni parter u Vladi, lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti.

Da li je takav status lokalnih izbora diktirao i teme u kampanji koje su bile više nacionalnog i „ideološkog“ karaktera nego što je to uobičajeno za ovakve izbore, da li se, ko god da pobedi, mogu očekivati vanredni parlamenti izbori, kako je tekla kampanja, s obzirom na značaj ishoda, bila su neka od pitanja za Sputnjikove sagovornike iz Makedonije.

Razgovor je pokazao da Makedonija u ovom trenutku živi u paralelnim svetovima, o čemu svedoči različito viđenje iste makedonske slike sagovornika Sputnjika, iako su obojica iz iste, novinarske branše.

Dok urednik u TV „Telma“ Aleksandar Čomovski smatra da je, poredeći je sa prethodnim iskustvima, ovo verovatno jedna od mirnijih kampanja u kojoj nije bilo nekog posebnog nasilja osim nekih sporadičnih problema, njegov kolega, urednik u TV „Alfa“ Ljupčo Cvetanovski, kaže da je ovo bila „ružna i crna kampanja“ i da se plaši šta će biti na dan izbora.

U prilog svojoj tvrdnji da se nešto slično ovoj kampanji nije desilo u proteklih 15 godina, Cvetanovski je naveo da je bilo i prebijanja kandidata za gradonačelnika od strane oponenata, da je nosilac nezavisne liste u Kičevu Alit Abazi posle ranjavanja iz vatrenog oružja podlegao povredama. Mada je, kaže, vrlo brzo objavljeno da posredi nije politički motiv, Cvetanovski ističe da se preko svega brzo prešlo, bez ozbiljne istrage.

Bilo je, dodaje on, mnogo polomljenih izbornih štabova, bomba je pukla u dvorištu jednog simpatizera VMRO-DPMNE. Kandidati za gradonačelnike bili su pištoljima zastrašivani od policije.

„Interesantno je što su predstavnici međunarodne zajednice na sve to ocenili da je kampanja bila dobra, sa malim nepravilnostima“, napominje urednik TV „Alfa“.

Bitka za Skoplje

Na pitanje šta su pokazale najnovije ankete o tome kome će građani dati glas, Čomovski ističe da ih je bilo nekoliko i da su, bilo da je reč o onima iz radionice onih bliži sadašnjoj opoziciji ili aktuelnoj vlasti, pokazale značajnu dominaciju SDSM i Zaeva i njegovih albanskih koalicionih partnera.

„Vrlo je važno ko će dobiti glavni grad Skoplje i nekoliko njegovih opština, i neke od većih gradskih celina kao što su Bitolj, Strumica, Ohrid, Prilep, Štip… U svakom slučaju, rezultat u Skoplju će, pre svega, zavisiti od prvi put u istoriji višestranačja u Makedoniji, napravljene predizborne koalicije Albanaca, pre svega DUI, i SDSM. Oni su međusobno postigli dogovor da će jedni drugima podržati kandidate u Skoplju, Tetovu, Gostivaru… To socijaldemokratama Zaeva daje veću sigurnost da će posle 16 godina prvi put dobiti svog gradonačelnika Skoplja i nekoliko drugih opština“, smatra Čomovski.

Za razliku od njega, Cvetanovski ističe da su ankete iz poslednje nedelje kampanje bile kao dva različita sveta. Totalno različite. Jedne kažu da VMRO gazi i da ima većinu, i to znatnu, a druga anketa, koja je urađena preko TV „Telma“ kaže da SDSM ima bolje rezultate.

„Makedonija u ovom momentu živi u paralelnim svetovima“, kaže urednik TV „Alfa“.

Ko je patriota, a ko izdajnik

O temama koje su obeležile kampanju takođe imaju različito gledište.

Urednik TV „Telma“ kaže da je kampanja počela velikim temama — ko je uz NATO i EU, ko je patriota, a ko nacionalni izdajnik, o imenu, nacionalnom identitetu Makedonaca, strahu od takozvanog puta albanizacije u Makedoniji, ali da je njegov utisak da su glavni akteri shvatili da je to pogrešan put i da su se brzo okrenuli onome što zanima ljude na lokalu, od kojih 18 odsto još nema kanalizaciju, tekuću vodu, pristojne puteve i ima vrlo nizak standard.

Urednik TV „Alfa“ kaže da su ovi izbori u osnovi priča o imenu države, EU i NATO integracijama i da su lakmus papir o raspoloženju naroda o tim pitanjima i vrlo veliki ulog, posebno za vlast.

Za Čomovskog, krupna pitanja se, kako kaže, u osnovi svode na to da li će lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski uspeti da se održi na partijskoj i političkoj sceni.Drugo je da li će labava koalicija Zorana Zaeva sa vrlo tesnom parlamentarnom većinom u parlamentu da se rehabilituje i da dobije neki input nove moći koja bi mogla da proizađe iz eventualnih za njih pozitivnih rezultata na lokalnim izborima.

Ne gledaju isto ni na mogućnost skorog raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Čomovski ih ne vidi do kraja iduće godine.

„U osnovi, nije isključeno da se održe vanredni parlamentarni izbori, ali mislim da to nije prioritetan cilj, zato što VMRO neće moći na njih da izađe u slučaju poraza na lokalu, jer im onda predstoji unutarpartijsko reformisanje. A SDSM, sigurno je, želi da neka globalna spoljnopolitička pitanja kakva su članstvo u NATO-u, ime države, dovede do faze izvesnosti. Početak njihove vlade još u tim pitanjima nije dao opipljive rezultate i očekivanja“, objašnjava on.

Slede vanredni parlamentarni

Cvetanovski pak podseća da se već spekuliše da će pobednik lokalnih izbora, ko god to bio, tražiti održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. SDSM, napominje on, ima tesnu većinu u parlamentu, samo jedan glas više od potrebnog, pa kvorum nekada obezbeđuju poslanici opozicije. Ako bi na lokalu postigli bolji rezultat, imali bi razloga da traže parlamentarne da učvrste vlast.

Isti je, smatra, slučaj i sa VMRO-DPMNE. Ako oni budu bolji, oni će tražiti prevremene izbore računajući na to da povrate centralnu vlast. Dodaje da je tako i najavljeno, da će već naredni dan po objavljivanju rezultata, ako po njih budu povoljni, tražiti izbore.

Cvetanovski, međutim, smatra da vlast u slučaju svog lošeg rezultata ne bi dozvolila prevremene parlamentarne izbore zato što na svojoj strani ima „međunarodnu zajednicu“. U prilog tome opet ukazuje da je, uprkos svemu što se dešavalo u kampanji, „međunarodna zajednica ocenila da je kampanja bila dobra, sa malim nepravilnostima“.

„Ambasadori su iščezli. Isti ambasadori koji su za vreme vladavine VMRO-DPMNE svakog božjeg dana držali i po dve-tri konferencije za medije kontra te vlade, sad ih nema nigde. Iščezli su“, kaže Cvetanovski za Sputnjik.