Нови напад на православне богомоље у Сарајеву

фото: РТС
Док је полиција тражила „непознате“ пљачкаше Храма у Блажују, проваљен је и црквени комплекс у Осеник, ни двадесет километара даље.
„Као људи хришћани заиста смо узнемирени и потресени. Пред велике хришћанске празнике Крстовдан и Богојављење и када дочекујемо празник Светог Јована Крститеља, ми смо опет у проблему. Опет имамо вандале, опет имамо провале„, прича Дарко Даниловић, парох блажујски и администратор пазарићки.
Изграђен у 19. вијеку, Храм Светих апостола Петра и Павла у протеклом рату голготу је „проживљавао“ заједно са вјерујућим народом Пазарића и Тарчина. Од 2007. почели су са обновом богомоље, преноси РТРС.
Ова православна богомоља као и готово све у сарајевској котлини небројено пута била је мета напада и скрнављења.
Паљена су јој врата, разбијана стакла, уништаван олтар. На улазу у цркву однедавно су блиндирана врата, на црквеним прозорима челичне „решетке“.
„Ми смо овдје немоћни. Једино што можемо је уздати се у полицију и надлежне институције са врха државе које би требале повести више рачуна. А овај пут позивамо да се све службе, све агенције укључе„, апелује парох Даниловић.
Душан Шеховац, председник Удружења „Истина и правда“, каже да оваквим игнорантским односом само руше БиХ, врше дезинтеграцију Босне и Херцеговине, повећавају међуетничку дистанцу.
Прочитајте још:
Бачка Паланка за одбрану светиња: У Црној Гори православне свијеће никад Мило угасити нећеш!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Samo ih neka …
Poslije će im đavo biti kriv!
… Da ih opet tragam u dimije svojih u svemu boljih žena.
Nijesam ja gospodine, nijesam tako mi Alaha, samo sam slučajem tamo bio, evo ostaviše mi neki pušku, pušku mi u kuću uniješe, puška ih ubila …Nijesam! Nijesam …
Eto, samo mi jedan, slovima jedan junak kaza : Jesam, brate, jesam, radi što ti volja! Pa ja nijesam radio, ni što mi je, ni što mi nije volja. Ne kajem se!
… Samo ih neka. No ja više nijesam oni stari, đavo ga zobao, postarao, ozlobio …
Neka ih samo.
… Lakše nama.
Opet, arnauti mi u račun najveći. Da ga jednom sravnim, da namirim, pa da s mirom pođem.
… Groblja nam oni oru, sve i da hoću, oprostit im ne mogu!