Novi spomenik za masovnu grobnicu: Obeležen Dan sećanja na žrtve nacističkog prihvatnog logora Zemun, na Sajmištu

Prošlo je punih šest godina otkako su „Novosti“ otkrile masovnu grobnicu sa posmrtnim ostacima oko 6.500 srpskih žrtava stradalih u Prihvatnom logoru Zemun, na Sajmištu, i pokrenule akciju da se ovo mesto dostojno obeleži. Da će žrtve dobiti veći spomenik za koji će se znati da je u pitanju jedna od najvećih masovnih grobnica u našoj zemlji, najavio je predsednik Skupštine Gradske opštine Zemun Miroslav Gajić, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve Anhalten Lager Semlin.

Komemoraciju je organizovalo Udruženje građana „Jadovno 1941“ i sveštenstvo manastira Svetog arhangela Gavrila, uz podršku Opštine, a zaupokojenu liturgiju i parastos služio je episkop toplički Petar (Bogdanović). Parastosu na mestu masovne grobnice prethodila je litija građana do Jevrejskog groblja.

Ova grobnica večna je kuća samo jednom delu žrtava sa Sajmišta, koje su sabrane iz 23 manje masovne grobnice na Zemunskom groblju u ovu veliku. Drugi deo sahranjen je u Belanovića rupi, na Bežanijskoj kosi, i još ko zna gde. Do danas se ne zna ukupan broj srpskih žrtava logora na Sajmištu, a brojke se kreću od oko 11.000, do bezmalo 40.000.

– I danas postoji beležnica sa 6.200 imena, koja je prilikom hapšenja oduzeta gradskom bolničaru Nikoli Poljanskom, zvanom Guša, u novembru 1944. – objašnjava za „Novosti“ publicista Nikola Milovančev. – Poljanski je bio nadzornik prilikom sahranjivanja logoraša. Ta beležnica nikada nije obelodanjena, a verujemo da se nalazi u arhivama jednog državnog organa.

Beležnicu je, prema rečima Milovančeva, u rukama imala zemunska komisija za utvrđivanje zločina okupatora, koju je vodio dr Mirko Vlajković, predratni advokat iz Sombora. Kada je predavao građu, zadržao je primerak završnog izveštaja i kopiju nekoliko fotografija. Otuda znamo za postojanje beležnice.

Milovančev navodi da je istoričar dr Dušan Samardžija iz Dubice svojevremeno pobrojao imenom i prezimenom 3.075 imena samo iz te opštine, koji su stradali u zemunskom logoru. Najmlađe žrtve imale su godinu dana, najstarije stotinak. Prema svedočenju nemačkog diplomate Benclera Berlinu, u avgustu 1942. godine, u logoru je tog leta bilo više od 9.000 uhapšenih, od čega najmanje polovina deca i starci. Najstariji je imao 104 godine, a dnevno je umiralo 100 – 200 ljudi!

– Tačan broj žrtava Prihvatnog logora ne znamo. Komisija za utvrđivanje zločina okupatora kazala je oko 40.000, bez jevrejskih žrtava. Kada je 7. jula 1951. postavljeno malo spomen-obeležje na Bežanijskoj kosi, na njemu je pisalo da tamo počiva oko 8.000 žrtava. Pre toga se tvrdilo da ih ima 3.500, a 7. jula 1978. u „Borbi“ je objavljen članak u kom piše da su u međuvremenu istoričari došli do 12.000 – kaže Milovančev.

Srpski logoraši dovoženi su od 1942. godine u zemunski logor na osnovu sporazuma nemačke policije u okupiranoj Srbiji i ustaša, o preuzimanju „politički nepoželjnih elemenata“ iz Jasenovca i Stare Gradiške, radi upućivanja na rad u Zapadnu Evropu. Milovančev je posle parastosa održao kraći istorijski čas, tokom kog je pričao o životu u logoru. Pozvao se i na delo Vladimira Žerjavića „Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu“, u kom je, kako kaže, autor drastično smanjio broj srpskih žrtava u NDH, ali je za logor Zemun naveo da je od jeseni 1943. pa do proleća 1944. streljano 10.000 ljudi. Kao ukupan broj on navodi: 10.000 iz Srema, 10.000 sa Kozare, Banije, Korduna i Like i 3.000-7.000 Jevreja. Sekretar Zagrebačke jevrejske opštine Aleksandar Arnom, izjavio je na suđenju Ajhmanu u Jerusalimu, 19. maja 1961, da je kroz logor na Sajmištu prošlo oko 90.000 ljudi.

– Hrana u logoru je bila očajna, veliki broj zatvorenika umro je od gladi i iznurenosti, kao i od pegavca, trbušnog tifusa, dizenterije, tuberkuloze, promrzlina. Mnogi su poludeli zbog gladi i zlostavljanja, a neki su pokušavali da beže. Nailazili su na logorsku žicu, gde su ih ubijale ustaše, koje su čuvale spoljnu stražu, dok su unutrašnju čuvali esesovci. Dr Anđelko Anđelković potvrdio je Komisiji da su ljudi jeli sve na šta naiđu, pa i travu i žabe. U vreme kad je on bio u logoru, dizenteriji je podleglo oko 11.000 zatočenih – kaže Milovančev.

Fogel: Konačna komemoracija

Danu sećanja prisustvovao je na Jevrejskom groblju i predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel:

– Drago mi je da je „Jadovno“ organizovalo komemoraciju, jer već godinama nema sećanja na žrtve nemačkog terora. Iz NDH su ovde dovoženi i uhapšeni partizani, što piše na postojećem spomeniku, koji će se sada renovirati. On je interesantan jer u vreme kada je otkriven, 4. jula 1957, na njemu nije bilo petokrake i nema je ni danas.

Ubijeni u vozu za Jasenovac

U septembru 1943. u logoru je izdvojeno oko 800 ljudi, mahom starijih od 70 i deca do 12. Na zahtev ustaša, otpremljeni su vozom u pravcu Jasenovca. Jedan logorski funkcioner, folksdojčer, pričao je dr Miodragu Miloševiću, lekaru iz Beograda, da je, usput, do Jasenovca pobijeno njih oko 780!

Izvor: Novosti