Novo izdanje istorijskog projekta: Haški Tribunal, Srebrenica i pobačaj pravde

Nema prigodnijeg datuma od – 11. jula – da se javnosti predstavi najnovije izdanje Istorijskog projekta Srebrenica, „Haški Tribunal, Srebrenica, i pobačaj pravde,“ sada objavljeno na srpskom jeziku. Prošle godine, ova knjiga je bila predstavljena u prostorijama Instituta za evropske studije u Beogradu, u izdanju na engleskom jeziku.

Ugledni saradnici i koautori u oba izdanja su kanadski advokat Kristofer Blek, dr. Višeslav Simić, dr. Jovan Milojević i američki novinar Piter Brok.

Zasluga za inspirisanje ove knjige prvenstveno pripada Fondaciji Đuzepe Tore, baziranoj u Milanu. Dva eseja u ovog knjizi, „MKTBJ i Srebrenica“ i „Kad pravda zataji: Ponovno pokretanje pitanja etničkih predrasuda na Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (MKTBJ)” osvojila su prvu nagradu na takmičenju Fondacije 2018. godine.

Pored falsifikovanog narativa o Srebrenici, glavna tema i glavni „antijunak“ ove knjige je – Haški Tribunal. To je potpuno logično. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, kolokvijalno poznat kao MKTBJ ili Haški tribunal, je specifična institucija i glavni je izvor većine fabrikacija o Srebrenici.

Osnovan je nezakonito 1993. protivno Povelji Ujedinjenih Nacija i uz jake naznake učešća obaveštajnih službi,[1] prekršio je osnovne principe sudske nezavisnosti, u velikoj meri omogućujući zapošljavanje osoblja i finansiranje od strane država koje su imale politički interes u ishodu njegovih istražnih postupaka i suđenja, i spremno je donosio standardizovane presude, često bez materijalnih dokaza, ali pune „konvencionalne mudrosti“.[2] Ipak, više od dvadeset godina kasnije, to je institucija koja nastavlja da simulira pravi međunarodni sud i još uvek nalazi publiku koja je spremna da je shvati ozbiljno.

Bez simulakruma „pravosudno utvrđenih činjenica“ u režiji Haškog Tribunala, medijska histerija ne bi bila dovoljna da Srebrenicu pretvori u paradigmu genocida i da krivičnu odgovornost za ovako gnusan zločin cinično pripiše jednoj od najstradalnijih žrtava genocida tokom dvadesetog stoleća – srpskom narodu.

Zato, raskrinkavanje Tribunala i njegove delatnosti, za sve ljude kojima je stalo do istine i pravde, predstavlja zadatak od prvorazrednog značaja. Svrha ove knjige je da na staložen, dokumentovan i neoborivo argumentovan način doprinese postizanju toga cilja.

[1]Videti DCI Interagency Task Force, 1.februar, 1993., str. 7, preporuke o politici upućene direktoru Centralne obaveštajne agencije, uključujući „Ustanoviti tribunal za ratne zločine“, dokument CIA Historical Balkan Task Force Collections Division #C05916707

[2]Ovaj izraz je sa zahvalnošću pozajmljen od: Jokić, A. „Konvencionalna mudrost o Jugoslaviji i Ruandi: metodološke opasnosti i moralne implikacije,“ Journal of Philosophy of International Law, (2013.) tom 4(1)

Pripremio: Komnen Bećirović