Novo, „izuzetno“ otkriće Prištine: Murata na Kosovu polju ubio ranjeni kosovski Albanac

Autor: Zoran Šaponjić

Prištinska „Koha“ objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa „Istorija Otomanske imperije“ iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, „koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata“, kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata – kosovski Albanac!

„Koha“, u prevodu sa albanskog portala „Kossev“, navodi da je izvor ovog izuzetnog istorijskog otkrića, monah Vensan Minjo, rođen u Parizu između 1725. i 1730. godine, da je bio unuk čuvenog filozofa Voltera sa kojim je „bio u odličnim odnosima“, kao i da je u delu „Histoire de l’Empire Ottoman“ izneo detalje iz Kosovske bitke, „jasno ističući da je sultana Murata ubio mladi Albanac“.

Kako je objavila „Koha“, o pripremnoj fazi Kosovske bitke, Vensan Minjo je pisao „da je, da bi se suprotstavila napredovanju Osmanlija, ujedinjena vojska balkanskih naroda sastavljena, između ostalih, od Albanaca koji im se, prema njemu, nisu potčinila do tada, a nešto kasnije Vlasi, Mađari, Dalmatinci, Tribali, stavljeni pod komandu kneza Lazara od Srbije, bila odlučna da zaustave osmanlijsko napredovanje“.

„S druge strane, nije izostao ni odgovor sultana Amurata Prvog, koji se odmah stavio na čelo svojih trupa, boreći se protiv Konfederacije balkanskih vojski na ravnicama Kosova“, prenela je „Koha“.

Portal „Kossev“ na ovom mestu konstatuje da u isečku koji „Koha“ objavljuje sa francuskog, tačan prevod glasi: „Da bi se suprotstavio napretku Osmanlija, Lazar, knez Srbije, sastavio je vojsku od Vlaha, Mađara, Dalmara, Tribala i onih među Albancima koji nisu bili potčinjeni.“

Sledi i opis ubistva sultana Murta po viđenju Vensanta Minjoa, a u prevodu koji sa francuskog objavljuje „Koha“:

„Kada se verovalo da je pobeda izvesna, Amurat je sišao sa konja i začuđeno hodao po bojnom polju. Primetio je da su skoro svi leševi neprijatelja bili golobradi dečaci. Ovom prilikom, general karatinske vojske rekao je sultanu da su balkanski ratnici mladi i neoženjeni, a da su se usudili da priđu maču muslimana! Dok je general još govorio, ranjeni Albanac, koji je zagrizao zemlju (prašinu) u njegovoj blizini, skupio je svu svoju snagu, tačnije sav svoj inat, da udari sultana, kojeg je prepoznao po veličanstvenosti oružja i dubokom poštovanju koje su sledbenici iskazivali prema njemu. Albanski ubica je raskomadan na licu mesta, dok je sultan okružen vojskovođama, koji su iskreno proklinjali ovu krvavu pobedu, preminuo posle dva sata…“

Za razliku od dela teksta „Kohe“ u kojem u citatu stoji da je „albanski ubica raskomadan na licu mesta“, u priloženom isečku na francuskom, konstatuje dalje „Kossev“, zapravo piše da je „nesrećnik raskomadan na licu mesta“.

U tekstu „Kohe“ na kraju se konstatuje da „iako francuski iguman Vensan Minjo u svojoj knjizi ‘Histoire de l’Empire Ottoman’, objavljenoj 1771. godine u Parizu, poimenično ne spominje Albanca koji je ubio sultana Murata“, zahvaljujući njegovoj knjizi koja je prevedena na ruski, sa naslovom „Istorija tureckaa sočinenaa Abatom Minotom“, objavljena u Sankt Peterburgu 1789. godine, „čak je i tadašnje rusko mnjenje saznalo da je ubica sultana bio kosovski Albanac“, „iako se u ruskoj književnosti nekoliko godina kasnije njegovo ime pisalo kao „Miljezi Korbila“, „Miljoš Obilja“, „Miljoš Kobiljeva“, „Miljoš Obiljeva“, itd.

Albanski istoriografi ranije su, u seriji briljantnih otkrića, inače, objavili da su Nemanjići u stvari „potomci albanske familije Nimani“, kako je „Karađorđe čistokrvni Albanac“, kako je „Miloš Obilić bio u stvari albanski vitez“ i kako je amblem dvoglavog orla na svetom tronu u manastiru Dečani „jasno obeležje Albanije“.

Ova otkrića već su postala „klasici“ istorijske nauke među Albancima na Kosovu i Metohiji.

Izvor: RT Balkan