Novo skrnavljenje najvećih pravoslavnih svetinja poput katedralnog hrama Svete Sofije ili crkve Hrista Spasa na Hori u Carigradu – rane koje teško podnosimo

Jedan od najlepših očuvanih mozaika najveće pravoslavne svetinje katedralnog hrama Svete Sofije (Premudrosti Božije) u Konstantinopolju je svakako ovaj iz 9. veka koja se nalazi iznad carskih dveri. On prikazuje cara Lava VI Mudrog (866-912) u proskinezi pred Gospodom Isusom Hristom.

Mozaik kao tehnika freskopisanja i ukrašavanja hramova i upravnih zgrada je istorijski (a to važi i do danas) ubedljivo najluksuznija, najskuplja i najzahtevnija. Ona je bila rezervisana za prestoničku umetnost Konstantinopolja i carskih građevina izvan grada, a zahtevala je ogromno znanje i umeće umetnika, uz veoma izdašna finansijska sredstva. To je bila toliko skupa tehnika u srednjevekovnoj Evropi, da je izvan Romejskog carstva i nešto u Veneciji, gotovo i da nema.

U srednjevekovnoj Srbiji je, na primer, bilo najmonumentalnijih primera isto tako zahtevnog freskoslikarstva koji se ubrajaju u najkvalitetnije zidno i uopšte slikarstvo u Evropi tog vremena. No, svega nekoliko srednjevekovnih srpskih hramova bilo je ukrašeno mozaicima baš zbog toga što je to bila carska i izuzetno skupa tehnika.

Jedna od najlepših crkava srpskog srednjeg veka bio je katedralni hram Svetog Nikole u najbogatijem i najmoćnijem srpskom srednjevekovnom gradu Novom Brdu, koji je bio sedište novobrdskih i gračaničkih episkopa Srpske pravoslavne crkve. Ovaj hram je imao impozantan mozaik. Pod najezdom Turaka, on je najpre opljačkan, pa je kao i carigradska Sveta Sofija, pretvoren u džamiju, da bi bio potpuno uništen u jednom zemljotresu u 16. veku.

Takođe, u tehnici mozaika je izrađen enterijer zadužbine cara Stefana Dušana Silnog manastir Svetih Arhangela kod Prizrena (u čijem kompleksu se nalazila i crkva Svetog Nikole), kog su Turci opljačkali i srušili do temelja. Dakle, taj manastir je bio živopisan tehnikom mozaika, a najbolji carigradski mozaičari su bili angažovani na ukrašavanju ove raskošne nemanjićke zadužbine koja je gotovo nestala. Tačnije, manastir Svetih Arhangela je nakon dolaska Turaka Osmanlija 1455. godine na prostor carskog grada Prizrena, opljačkan i zarušen, da bi 1615. godine bio do temelja srušen, a njegov materijal je iskorišćen za gradnju Sinan-pašine džamije u Prizrenu, koja i danas postoji.

No, ovaj mozaik cara Lava VI Mudrog je nama kao Srbima i pravoslavnim hrišćanima važan zbog dva detalja.

Prvo, ovaj izuzetan mozaik prikazuje cara kako se na kolenima u proskinezi klanja Hristu Bogu koga moli za oproštaj. U dve rundele, nalaze se Presveta Bogorodica i Majka Gospoda Isusa Hrista (sa leve strane) kako sa ispruženim rukama moli Svog Sina Spasitelja da pomiluje cara i oprosti mu njegova sagrešenja. Sa desne strane, nalazi se Sveti Arhangel Gavrilo. Hristos sedi na Nebeskom Tronu kao Pantokrator i nebeski Car, dok mu njegov pomazanik na zemlji prilazi na kolenima, u proksinezi.

Zamislite nekog ”nepogrešivog” predsednika republike ili šefa partije prikazanog kako na kolenima moli Boga za oprost svojih grehova? Recimo, zamislite Staljina, Tita, Musolinija, Hitlera ili bilo kog autoritarnog i vlašću opijenog političara 20. veka u ovakvoj pozi?

Na ovom mozaiku se jasno iskazuje romejska vladarska ideologija o tome kako postoji jedan stvarni vladar—Svedržitelj Hristos i njegov pomazanik na zemlji rimski (romejski) car. S druge strane, dolazi do izražaja pravoslavno shvatanje kulta i značaja Presvete Majke Bogorodice, koja se za nas grešnike i čitav ljudski rod moli kod svog Sina, jer su njene molitve najefektnije.

Ovakvo monarhijsko shvatanje uloge vladara i Hrista, jeste zapravo suština vladarskih ideologija svih pravoslavnih monarhija, od kojih, nažalost, danas više ne postoji nijedna.

Izgleda da je uvoz sa zapada u vidu republikanskog uređenja daleko važniji za pravoslavne zemlje od države ustrojene na temeljima pravoslavne monarhijske tradicije koja koren vuče još iz biblijskih vremena i careva Solomona i Davida.

Drugi važan detalj za nas Srbe sa ovog izuzetnog mozaika u carigradskoj Svetoj Sofiji iz 9. veka, jeste ko je bio car Lav VI Mudri. On je bio jedan izuzetno učen čovek, čija su vrhunski napisana teološko-filosofska dela bila veoma popularna među Romejima i koji je rado pisao filosofske rasprave demonstrirajući svoje široko obrazovanje. Njegova biblioteka je bila neverovatna za to vreme, a najtačnije informacije iz svih delova njegovog prostranog carstva stizale su u carsku kancelariju i uredno su se čuvale. Car Lav VI Mudri je otac cara Konstantina VII Porfirogenita, takođe izuzetno učenog čoveka, koji je koristivši pomenutu najbolju građu i najtačnije informacije, koje su se slivale u Carigrad, napisao čuveni spis ”O upravljanju carstvom” (lat. ”De Administrando Imperio”; grč. ”Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν”) čiji najstariji prepis na grčkom jeziku iz 11. veka nam služi kao za sada najpouzdaniji pisani (i arheološki potvrđen) izvor o ranoj i prednemanjićkoj istoriji Srba.

Pitanje je kako ćemo u buduće posećivati našu najveću svetinju Svetu Sofiju u Konstantinopolju sada kada je ponovo aktivna džamija. To svakako neće biti kao nekada, biće posebnih restrikcija za žene, a novo skrnavljenje najvećih pravoslavnih svetinja poput katedralnog hrama Svete Sofije ili ckrve Hrista Spasa na Hori u Carigradu jesu rane koje kao pravoslavni hrišćani teško podnosimo.

Izvor: Istorija Srba