ИН4С

ИН4С портал

„Новости“: Како су паралелне структуре у МУП шпијунирале шефа државе и његову породицу

1 min read

Андреј и Данило Вучић / Фото З. Јовановић

Досадашња истрага показала је да су поједини високи функционери МУП организовали тајно прислушкивање и праћење председника Србије Александра Вучића и о томе постоје чврсти докази.

Практично је изграђена паралелна структура у полицији, која је мимо закона надзирала Вучићеве контакте са очигледном намером да у будућности политички дискредитује шефа државе и криминализује његову породицу.

Према незваничним сазнањима „Новости“, ове шокантне податке до којих се дошло исцрпним истраживањем оперативаца СБПОК, у недељи пред нама требало би да разматра Савет за националну безбедност. На столу овог тела вероватно ће бити и „политичко-безбедносни кишобран“ у МУП који је пружао заштиту криминалном клану Вељка Беливука. Такође, требало би да буду обзнањени и стравични злочини овог ганга који је по монструозности помрачио „славу“ злогласног „земунског клана“. Иако су наизглед ово два различита колосека, у пракси су се и те како додиривала. Тим пре што се бивша државна секретарка у МУП Дијана Хркаловић сумњичи за блиске везе са Беливуковом криминалном екипом.

Колико су појединци у полицији забраздили у свакодневном незаконитом праћењу шефа државе и његових најближих, говори и податак да су имали инсталирану иконицу са именом Андреја Вучића, како би преко њега мотрили и на сваки потез шефа државе. Такође, на незаконитим „мерама“, мимо одлуке суда, били су и председников син Данило и отац Анђелко.

Поменута група у МУП је формално тражила одобрење за праћење појединаца са којима је Вучић био у контакту, а под лажним изговором да имају везе са дрогом. Тиме су у обраду увлачили и председника и његову породицу, јер су сви упадали у мрежу прислушкивања, чим би остварили телефонски контакт са наводним криминалцима.

Наши добро обавештени извори преносе нам и да су одметнуте структуре у полицији пратиле чак и ко долази у председникову резиденцију у вили „Бокељка“, надајући се неком компромитујућем садржају којим би касније могли да уцењују шефа државе и политички га дискредитују.

Сам Вучић је то потврдио гостујући у суботу на ТВ Првој:

– Организована криминална група ради на мојој дискредитацији, али је у то умешан и већи број припадника МУП. Тога сам постао свестан када је објављена фотографија мог сина Данила који је у кафићу гледао утакмицу, између осталог, и са особом која је правоснажно осуђена за тучу, али не и трговину дрогом. Тада смо закључили да то не могу да раде криминалци, већ да је неко из полиције доставио. Сазнао сам и да су поједини полицијски пуковници и генерали давали лажне информације о мојој породици. Они знају колико сам осетљив на децу и колико сам везан за брата.

Љубан Каран, пуковник КОС у пензији, каже, за „Новости“, да како истрага напредује, све је јасније да је „одрођени“ део МУП и водио и реализовао акцију прислушкивања:

– Одређени део тог ланца је раскринкан и разбијен, истрага на видело избацује и неке нове људе, нова имена, и видећемо до ког нивоа ће све то стићи. Добро је што истрага није ослабила државу, напротив, она је још чвршћа и јача, у многим сегментима, и економије и борбе против пандемије. Сада треба пажњу усмерити и на реалну опасност да ће снаге које већ дуже раде на рушењу председника Вучића, а ту су поред мафије и структуре из окружења и других држава, збити редове и да ће покушати поткупљивањем, и на друге начине да утичу на суђења и спрече да се истрага заврши пресудама.

Дијанини усмени налози

Осим Хркаловићеве, која је одбила полиграф, досада су саслушани бивши начелник Службе за специјалне истражне методе Управе криминалистичке полиције Дејан Миленковић, познатији као Багзи, и Срећко Лазић, некадашњи заменик начелника УКП. Лазић и Миленковић су, наводно, детаљно испричали о свему шта се радило, а многи су казали да су радили по њеном усменом налогу и да је током њеног шефовања у МУП било прислушкивања мимо одлуке суда. У предистрази је испитано више од 50 особа.

Извор: новости.рс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

54 thoughts on “„Новости“: Како су паралелне структуре у МУП шпијунирале шефа државе и његову породицу

  1. Svako koje umešan u ovo krivično delo treba da bude procesuiran očekujem da nadležni državni organi pokrenu istragu oko ovog slučaja.

    1
    1
    1. Nije valjda da ste botkinje?
      … A tako vam lijepo stoje citati, baš šminkerski.
      A da su ovome odsvakud pritiskali i blatili porodicu i roditelje, bez sumnje jesu!
      Što je, dabome, nedopustivo.
      I ne samo predsjednikovu.

  2. Kao da je ovo nesto novo. Bice novo ako se ide do kraja i razotkriju svi akteri.
    Postavlja se pitanje sta moze da ocekuje tkzv. mali covjek sa ovako kriminalizovanim strukturama drzave?
    Ako zadjemo malo dublje u proslost vidjecemo da su te odmetnute strukture koje su zaduzene za zastitu drzave i gradjana sluzeci onima izvana cinjeli svaka zlodjela. O cemu se odje i sada radi treba do kraja rascistiti.

  3. Pojedine sudije moraju da shvate da su zavisne od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da ne smeju biti zavisni od kriminala.

  4. Ko je izgradio tu paralelnu strukturu u službama bezb.RS?
    Ko je bio nadležan da prati upliv tih paralelnih struktura?
    Ne prenosite svakakve glupe tekstove ovdje, vi ste ozbiljan portal i prvo vas pregledam pa sve ostale, nemojte padati ispod nivoa objektivnosti, molim vas!

    17
    1. Ko je tako nešto izgradio saznaće se. Tačnije, na tvoje pitanje do kraja nedelje odgovoriće Vučić. Sve će biti otrkiveno u medijima uskoro.

  5. Организација и послови служби безбедности Немачке
    У Немачкој постоји неколико безбедносних служби које су непосредно или посредно
    укључене у борбу против тероризма. У питању су Савезна обавештајна служба
    (Bundesnachrichtendienst), Војна контраобавештајна служба (Militärischer
    Abschirmdienst), Савезна канцеларија за заштиту Устава (Bundesamt für
    Verfassungsschutz) и 16 државних канцеларија за заштиту Устава (Landesbehörden für
    Verfassungsschutz), као и Савезни криминалистички уред (Bundeskriminalamt).
    1.1.1. Савезна обавештајна служба (BND)
    Савезна обавештајна служба (BND), основана 1955. године са седиштем у Пулаху код
    Минхена, задужена је да прикупља обавештајне податке, било цивилног, било војног
    карактера, у иностранству за потребе Савезне Владе. Овом службом руководе председник
    и три потпредседника, а налази се под контролом канцелара. Као водећа обавештајна
    служба у Европској унији, на веома офанзиван и ефикасан начин прикупља податке
    политичког, безбедносног и војног карактера изван граница Немачке, чиме директно
    утиче на спољнополитичку оријентацију државе и доношење других важних одлука у
    Берлину.
    У оквиру BND постоји укупно 12 одељења:
    1) Информациони центар за кординацију и управљање (Fuhrungs und
    Informationszentrum – GL),
    2) Специјализована служба за подршку (Unterstutzende Fachdienste – UF),
    3) Одељење за координацију и управљање спољним везама BND у иностранству и
    Немачкој (Auslandsbeziehungen – EA),
    4) Одељење за прикупљање информација техничким средствима – SIGINT (Technische
    Aufklarung – TA
    5) Одељење за регионалне анализе (Regionale Auswertung und Beschaffung – LА/LB),
    6) Одељење за међународни тероризам и организовани криминал (Internationaler
    Terrorismus und Internationale Organisierte Kriminalitat – TE),
    7) Одељење пролиферације (Proliferation, ABC – Waffen, Wehrtechnik – TW),
    8) Одељење за безбедност особља (Eigensicherung – SI),
    9) Одељење за техничку подршку (Technische Unterstutzung – TU),
    10) Одељење за технички развој (Technische Enwicklung – ТК),
    11) Централно одељење за организацију развоја, персонално управљање, обуку и
    финансије (Zentralabteilung – ZY) и
    12) Одељење за релокацију службе у Берлин (Gesamtumzug – UM).
    1.1.2. Војна контраобавештајна служба (MAD)
    Војна контраобавештајна служба (MAD), са седиштем у Келну и јединицама у четрнаест
    других немачких градова, део је немачких савезних оружаних снага (Bundeswehr) задужен
    за прикупљање војних контраобавештајних података и откривање „противуставних
    активности“, саботаже и шпијунаже у оквиру Bundeswehr-а. Правни основ за деловање
    MAD је Закон од 20.12.1990. са изменама и допунама у члану 8. Закона од 22.04.
    2005.године.
    Приликом излагања о MAD треба имати у виду шири контекст будући да је после 2001.
    године започело темељно преоријентисање читавог Bundeswehr-а са традиционалних
    задатака и његово фокусирање на борбу против тероризма и других савремених
    опасности. Стога је у оквиру немачке војске формирана антитерористичка јединица
    Kommando Specialkraft (KSK) која делује у оквиру 4. немачке дивизије за брзе
    интервенције.
    1.1.3. Савезна канцеларија за заштиту Устава (BfV)
    Савезна канцеларија за заштиту Устава (BfV) је служба у оквиру Министарства
    унутрашњих послова, са седиштем у Келну, надлежна за прикупљање обавештајних
    података у земљи. Истовремено, BfV је и немачка тајна полиција. Осим министра
    унутрашњих послова, контролу њеног рада врше Парламент Немачке – Бундестаг, савезни
    овереник за заштиту података и друге савезне институције. Заједно са државним
    канцеларијама (Landesbehorden fur Verfassungsschutz – LfV), чији рад координира, BfV је
    задужена за прикупљање обавештајних података о претњама демократском поретку,
    опстанку и безбедности федерације или једне од њених држава, као и о мирној
    коегзистенцији народа. Такође, у њеној надлежности су и контраобавештајна делатност и
    контрасаботажа.
    BfV је у прошлости трпела оштре критике и то најчешће због пропуста у раду својих
    антитерористичких сегмената. После 11. септембра 2001. године откривено је неадекватно
    постављање према појединим припадницима Ал Каиде који су наведени терористички
    напад припремали управо на немачкој територији. Код многих грађана ова чињеница је
    довела до урушавања поверења у BfV и изазвала страх да њихова безбедност, па и сами
    животи, релативно лако могу бити угрожени. У актуелном периоду овој служби се замера
    превелика тајност у раду и неуспело оперативно комбиновање, односно покушаји да се
    контролишу и усмеравају активности ултрадесничара – неонациста, што је довело до
    велике афере због најмање десет убистава која су у дужем временском периоду починила
    лица из ове категорије екстремиста.
    1.1.4. Савезни криминалистички уред (BKA)
    Савезни криминалистички уред (BKA), са седиштем у Висбадену, основан 1951. године са
    циљем координације рада савезних и покрајинских служби криминалистичке полиције,
    подређен је Савезном министарству унутрашњих послова. У надлежности ове службе је
    сузбијање тзв. политичког криминалитета у који спада и тероризам. Сходно томе, треће од
    укупно девет одељења – Serious and Organised Crime (ЅО) – ангажовано је на пословима
    искорењивања озбиљног и организованог криминала, укључујући и тероризам. У оквиру
    ЅО налази се Јединица за сузбијање тероризма састављена од секција за анализу и истраге,
    прикупљање информација и истраживања.
    Из надлежности ове јединице изузет је екстремно десничарски тероризам, који сузбија
    Одељење државне безбедности, састављено од две истражне јединице и јединице за
    подршку.9
    Почетком 2009. године ступиле су на снагу измене и допуне Закона о
    федералној канцеларији криминалистичке полиције, којима су делом проширена
    овлашћења BKA, тако да у њену надлежност од тада спада и борба против претњи које се
    правно могу квалификовати као међународни тероризам. Новим овлашћењима BKA, под
    веома строгим условима, одговарајућим информатичким софтверима, има право да
    изврши даљинску претрагу компјутерског хард драјва, прикупљјући податке са
    информационих система техничким средствма како би осујетила евентуалне терористичке
    претње.
    С обзиром на то да је BKA надлежна за заштиту безбедности највиших државних
    званичника и њихових гостију из иностранства, као и страних дипломата који су честа
    мета терориста, може се рећи да је та служба и на наведени начин усмерена на борбу
    против тероризма. Такође, у оквиру BKA делује Финансијска обавештајна јединица која је
    у прошлости дала значајан допринос у пресецању противуставне делатности фракције
    Црвене армије и откривању извесног броја „спавача“ из редова радикалних исламиста у
    Немачкој.
    Свуда је то исто само налзи могу да компромитују некога, то није добро за оног ко се нађе на том списку,у овом случају испада да је служба себе прислушкивала!

    9
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy