Nuklearni otpad ipak u Dvoru na Uni?

Nova hrvatska vlada nastavlja kontroverzni projekat gradnje odlagališta opasnog materijala. Protesti nezadovoljnih meštana, među kojima je najviše Srba, traju već godinama.

Uprkos grčevitom protivljenju građana Dvora na Uni, nastavlja se projekt gradnje odlagališta nuklearnog otpada u bivšoj kasarni „Čerkezovac“. Studija koja pokazuje uticaj na okolinu biće uskoro predstavljena javnosti, kao i nacionalni program kako zbrinuti radioaktivni materijal, a predviđeno je i nekoliko skupova na kojima će se govoriti o nastavku projekta u Dvoru na Uni. Očigledno je da se od lokacije nije odustalo.

Hrvatska je tako odlučila da nastavi projekat koji već godinama izaziva proteste meštana, među kojima je veliki broj Srba. Načelnik opštine Nikola Arbutina u više je navrata iskazao nezadovoljstvo što bi se radioaktivni otpad odlagao baš u tom kraju koji nema tehničkih uslova za ispunjavanje međunarodnih pravila za odlagališta tog tipa. Predviđeno je tako da se u podzemno bivše vojno skladište, na lokaciji Trgovska gora, doprema deo otpada iz nuklearke u Krškom, kao i sav medicinski i nemedicinski otpad iz Hrvatske.

Narod ovog kraja je u više peticija, koje je potpisalo 16.000 ljudi odavde, jasno rekao što misli o odlagalištu, ali to se očigledno ne poštuje – rekli su „Novostima“ u Dvoru na Uni. – Tražimo da se poštuje volja stanovnika našeg kraja.

Sa tim stavom slažu se i susedne opštine u Republici Srpskoj i BiH, Kostajnica, Velika Kladuša, Bosanska Krupa, Bužima i Cazin, jer smatraju da Hrvatska kao članica EU krši evropske konvencije i zakone. Susedne države uopšte nemaju uticaja na ovaj projekat, pa je u nekoliko pisama hrvatska vlast o tome detaljno obaveštena. Komšije, među kojima su Hrvati, Srbi i Bošnjaci, brinu se što se na mestu gde je predviđeno odlagalište već sada odlaže radioaktivni otpad, pa izražavaju strah za život i zdravlje svih na ovom području.

Jedno vreme se cela situacija zamagljivala tvrdnjama da je Dvor na Uni samo jedna od mogućih lokacija. Do „Čerkezovca“ se došlo na osnovu jedne studije iz osamdesetih godina koja je pokazala da je Trgovska gora idealno mesto za odlaganje nuklearnog otpada. Prošle godine, još za vreme vlade Zorana Milanovića, naglašavalo se da će javnost biti o svemu tačno informisana, ali se i zaćutalo oko izbora lokacije.

A sada, preokret i iznenađenje. Iako je nova vlada tek na početku mandata, očigledan je njen izbor mesta za odlaganje nuklearnog otpada. Dvor na Uni izgleda kao jedina lokacija.

Odseljeni i povratnici

U Dvoru na Uni iokolini pre ratova živelo je 15.000 stanovnika, od čega je 12.500 bilo Srba, a 1.395 Hrvata. Danas u celoj opštini živi svega 5.570 stanovnika, a većina Srba se odselila. U ratnom vihoru na svojim starim ognjištima je ostalo svega 420 Srba. Deo izbeglih se vratio do 2003. godine pa su sada Srbi opet većina, ali najviše je staračkih domaćinstava. Međunacionalnih sukoba nema, ali se živi u nemaštini.