Nuklearni terorizam Londona i Kijeva: Kakvu je ulogu imala Britanija u napadu na Kursku oblast?

Kada je ovog utorka obišao Nuklearnu elektranu Kursk, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi nije mogao da ne primeti oštećenja od udara drona. Ali nije smeo da kaže ko je za to odgovoran, koliko god to bilo očigledno. Tako da za sada samo ostaje nejasno šta je tačno režim u Kijevu želeo da postigne udarom na rusku nuklearku.

A da ni nuklearni terorizam ne treba isključiti kao jedno od mogućih objašnjenja, koliko god to monstruozno zvučalo, može da se nasluti i iz toga što je, neposredno nakon ukrajinskog napada na kursku nuklearnu elektranu, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov našao za shodno da kaže kako Rusija revidira svoju nuklearnu doktrinu. I da koketiranje s idejom o upotrebi britansko-francuskih ”storm šedou”, odnosno ”skalp” raketa za udare po dubini ruske teritorije predstavlja ”igranje s vatrom”, ”kao deca sa šibicama” osim što je ovo ”veoma opasno jer je reč o odraslima kojima je povereno nuklearno oružje”, prenosi Sputnjik.

Potvrda umešanosti

Bilo je to sasvim jasno upozorenje Rusije njenim neprijateljima da ne preteraju s eskalacijom, jer će im biti uzvraćeno. Pitanje je, samo, ima li koga dovoljno razumnog a uticajnog da to čuje.
Tim pre što postaje sve jasnije da je uloga Velike Britanije u upadu ukrajinskih snaga u Kursku oblast bila i znatno veća od puke moralne podrške, to jest tradicionalnog britanskog guranja u rat tuđom krvlju.
Ne samo što su britanski ”čelendžer 2” tenkovi po prvi put upotrebljeni u borbi na teritoriji Rusije – pa su shodno tome lepo i goreli kad su se sreli s ruskim oružjem – nego je londonski ”Tajms” izvestio i da su premijer i ministar odbrane, Kir Starmer i Džon Hili, nakon početka ukrajinskog napada razmatrali ”koliko daleko da idu u potvrdi britanske umešanosti u upad prema Kursku… Britanska vojna oprema igrala je centralnu ulogu u novoj ukrajinskoj ofanzivi, a britansko osoblje već dve godine, kao niko drugi, blisko savetuje ukrajinsku vojsku” – što će reći da su u rat protiv Rusije umešani i sasvim direktno.
Štaviše, kako dalje navodi ”Tajms”, ”Starmer je od svog Saveta za nacionalnu bezbednost tražio da se razrade planovi još šire podrške Ukrajini”, a nedavno su se ministar odbrane Hili i Vladimir Zelenski na večeri sastali sa šefovima vojne industrije.

Ratoborno kočoperenje

Težnja da se Ukrajina gurne još dublje u rat protiv Rusije, otkriva britanska štampa, ima podršku obe glavne britanske partije – nema nikakve razlike između vladajućih laburista i donedavno vladajućih konzervativaca – a tom horu ratnog huškanja pridružio se i tek penzionisani komandant britanske vojske, general ser Patrik Sanders, zahtevom da NATO Zapad Ukrajini da ”presudno” oružje za pobedu nad Rusijom – kao da tako nešto postoji – uz ratoborno kočoperenje porukom da se ”Zapad dosad isuviše plašio da ne isprovocira Vladimira Putina”.
I Kijev i London sad zajedničkim glasom zahtevaju dalju eskalaciju u vidu odobrenja za raketne udare po dubini teritorije Rusije, skroz do Moskve i Sankt Peterburga, a ”Fajnenšel tajms” tvrdi da i Emanuel Makron s entuzijazmom želi to isto. Ali to za sada ne smeju da urade jer nemaju odobrenje Vašingtona. Kao ni odobrenje Berlina za upotrebu nemačkih ”taurus” raketa; štaviše, posle tobožnjeg otkrića da su Ukrajinci minirali ”Severni tok”, Nemačka pod izgovorom budžetske krize najavljuje smanjenje vojne pomoći Ukrajini.
A intrigu povećava američki magazin ”Forin polisi” koji tvrdi da Amerikanci ne samo što nisu učestvovali u pripremi operacije u Kursku, nego nisu na to bili ni upozoreni.
Što bi značilo da je to britanska operacija, uostalom, kao što je u tipično britanskoj operaciji u aprilu 2022. tadašnji premijer Boris Džonson iznenada doputovao u Kijev i sabotirao mirovne pregovore koji su se bližili zaključenju…

Kolaps ukrajinskih linija

Sada, međutim, ”Tajms” upozorava da ruska vojska u Donbasu ubrzava napredovanje i da je nova kurska bitka u tome nije omela, naprotiv. List piše o ”kolapsu” ukrajinskih linija oko ključnog grada Pokrovska, te da je u tom smislu napad na Rusiju bio ”ili delo genija, ili delo očajnika”. A očajnici su spremni na štošta…
Šta je cilj upada u Kursku oblast, i koliko će to koštati Ukrajinu? Zašto je napadnuta nuklearna elektrana? I kakvu ulogu u svemu tome igra Velika Britanija?

Izvor: Sputnjik