Nušić: Ja sam, posle Sterije i Trifkovića, treći po redu komedograf u našoj literaturi

Prije 156 godina na jučerašnji dan 20. oktobra, rođen je Branislav Nušić,  najveći srpski  dramski srpski pisac i sve do današnjih dana i  najigraniji i najpopularniji.

O humoru je zapisao:

– Ja znam samo za jedan humor, jedan jedini, onaj koji izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života.

Kada je svodio rezultate vlastitog književnog rada, Nušić je razložno, ali i s merom, može se čak reći i skromno istakao:

„ … Moja dela u celokupnosti posmatrana daju kao rezultat ovaj utisak:

a) ja sam, posle Sterije i Trifkovića, treći po redu komedograf u našoj literaturi;

b) ja sam od pre četrdeset godina pa sve do danas jedini komediograf u srpskoj literaturi;

v) ja sam prvi u našoj dramskoj literaturi učinio, bez obzira na to koliko srećan, pokušaj da pišem društvenu dramu. Ti moji pokušaji zapaženibsu i ocenjeni i uspeli su biti prevedeni i prikazani na stranim pozornicama;

g) u istorijskoj drami biće da sam takođe učinio korak jedan unapred.

Nušićevo više nego obimno pozorišno delo ( u svetskom pozorištu ima, doduše, plodnijih autora, ali po broju scenskih dela u srpskoj književnosti ono nema premca), prisutno je i danas u našem teatru. I ne samo u teatru, već i na televiziji i filmskom platnu.

Autobiografija

Nušić je rođen u Beogradu 20. oktobra 1864. godine, u cincarskoj porodici, kao četvrto dete oca Georgijesa – Đorđa Nuše i majke Ljubice. Te noći kada se rodio, babica je prvo kazala da je dete žensko. Posle se izvinjavala, jer se kaže, slabo videlo prema sveći. Tada u Beogradu  još nije bilo struje.

Nušić je na krštenju dobio ime Alkibijades, koje će kasnije promeniti u Branislav. Osnovnu školu učio je u Smederevu. ( « Kroz četiri godine osnovne škole revnosno sam hvatao muve, pravio po propisima ogromne krmače, rezao perorezom školske klupe i vraćao se svakog dana kući tako ubrljanih prstiju od mastila kao da sam izučavao farbarski zanat. «), gimnaziju u Begradu, prava u Gracu i Beogradu.

Činovničku karijeru počeo je kao niži službenik Ministarstva inostranih poslova. Deset godina proveo je pri konzulatima u Makedoniji i Staroj Srbiji. Pri kraju bio je vicekonzul u Prištini.

Bio je ministar kulture u Pašićevoj vladi, osnivač pozorišta u Skoplju i u Prištini, osnivač i pokretač Pozorišnih novina Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, redovni profesor na Vojnoj akademiji, pisac udžbenika Retorika.

Osnivač je Društva ujedinjene omladine, učesnik kao kaplar prvog poziva u Srpsko – bugarskom ratu 1887.godine. Povodom aneksije Bosne i Hercegovine,oktobra 1908.godine, kolonu demonstranata u Beogradu predvodio je Nušić, održao je i vatreni patriotski  govorpred spomenikom Knezu Mihailu, a zatim na belom konju pokušao da uđe u zgradu Ministrastva inostranih dela.