O crni Milojko

Piše: Mišo Vujović

Znao sam da Milojko nije baš perspektivan, napredan i produktivan, da je praznoglav i površan i to sam znao. Ali da je duduk za ekonomiju to sam mogao pretpostaviti jer nam takve preparirane i nadobudne šalju zapadni prijatelji da nas što lakše porobe.

I on je stigao kao ekspert apostolske vlade Trojanskog konja Zdravka Krivokapića koji nas je sve obmanuo. Predriblao je u nekom trenutku i sebe, ali nam je u amanet ostavio Spajić Milojka da nas dokusiri. Budžet Crne Gore bez crnih fondova je premali da zadovolji prevelike apatite tolikog broja parazita i secikesa okupljenih oko mladog premijera. Mislim na staru gardu i tradicionalni biznis.
Plašim se da posle njega neće ostati ni kusura za brundžu.
Eh kako smo nekada igrali ćize na crtu i uza zid. Deset dinara u metalu beše teška parica i lepo je ležala u ruci, još bolje se zabadala. Nije bilo veće radosti nego kada se uspravno “prilepi” uza zid. Moj kum Garo je trenirao po vas dugi dan. A znao je napamet sve timove Prve savezne i Druge istočne lige.
Prenuli bi se samo kada bi pored nas protutnjela, zanosna komšinica iz Šeste crnogorske. Čudo neviđeno na nogama i egzotičnim grmenom na glavi!
Kakve tvoje kineskinje, induskinje, marokanke, indonežanke…
A jesi li ti Milojko nekada igrao brundže ili se sada brundžaš sa ovim narodom kome su sudbina neiživljeni džemperaši sa kleptomanskim nagonom. Ili i ti ko blagočestivi Velja Ilić gledaš gde ćeš da nagnaš, sadžgaš i zagnaš.
Oprosti ti si patikaš sa sakoom na farmerice. Pozdravio te Edi Rama. Slikaru to pristoji ali moleru jok. Mada nas dobro farbaš , ali ti boje brzo blede. Već su te svi provalili. Dritan te načeo i on će te tako flekavog poslati na hemijsko čišćenje.
Istina došao si na gotovu štetu i sa malo kapitala za razliku od onog nepomenika čija vas je poplava sve izbacila.
Ti jesi štetan ali smo i mi oštećeni manje više kao stari krševi za obuku vozača u Crvenom signalu.
Dok se svi izređate i obučite i ovo malo naroda će produvati ko pezejac uz kotorske strane. Mada je vama cilj da imate što više oldtajmera. Mladi ljudi beže u drogu, kriminal ili vani, a stari umiru u čudu šta su dočekali i pod čijim će ih barjakom potomci sahraniti.
Jedino vam se množe furundžije i topdžije. A i rekonstrukcija vlade je genijalna:
Više je ministara dobio Ibrahim aga nego što ima članova. Maestralno si uspeo da ujediniš vojvode i begove, a dukljane si ostavio kao pozadinske radnike, malo na belo malo nadimljeno. Pardon, sivo! Dobro je što si prosečnu platu od hiljadu evra prolongirao za sledeću godinu. Taj nagli skok bio bi šok od koga se građani ne bi oporavili. Vidiš kako su penzioneri raspojasali sa 450 evra. A tek smo u “Evropa Sad broj dva”. Šta će tek biti kada stignemo do pet ili ne daj Bože šest. Narod će podivljati od blagostanja. Čujem da ti je otac bio vojni lekar, častan i vredan čovek. Odan svom poslu i državi. I Milov je otac bio častan. Seti se oca ako nisi suviše ugazio.
No ne brineš ti mene kao tranzitno – listopadna pajava, brinu me posledice ove vaše redaljke i posle Mila – Milo.
Daleko bilo, rekle bi babe. Ali se obistinilo, puj (pljunu brkata oštrokondža i povuče punim plućima skadarsku škiju)
“Pu ni pepela na muda nijeste imali, a sad se razbacujete, jebo vas đed glibavi”, reče Zeljo zagledan u babine brkove:
“ Bako, jebeš li što, bakooooo…”