О. Дарко Ђого: Недопустива је ужасна кампања која се подигла на др Николу Маројевића

Пише: О. Дарко Ристов Ђого

1.) Начело секуларног уређења једног друштва подразумијева само и једино одвојеност вјерских институција и државних органа у оним сферама у којима постоји страх да би се њиховим међусобним преплитањем могли повриједити идентитети или интереси једне од те двије стране. Дакле: нити се држава смије мијешати у уређење вјерске институције, нити вјерска институција у функционисање јавних инстуутуција. То, пак, не значи да људи који су државни службеници не смију испољавати своја вјерска осјећања, нити да вјерским службеницима устав забрањује да обављају јавне институције уколико су за њих квалификовани,

Јасно је зато да у друштву у коме је до јуче доминантна политичка странка (ДПС) и њен лидер јавно говорили о потреби контроле вјерских заједница (конкретно Српске Православне Цркве) или конструкцији нових и даље имамо реликте режима који нису спремни за промјену парадигме, из партократије која је пожељела да постане секуларна теократија ка јасном секуларном тј, како се то у Црној Гори каже „грађанском моделу“.

2.) У том смислу је недопустива ужасна кампања која се јуче и данас подигла на др Николу Маројевића који је, замислите само његове дрскости! уједно и свештеник Српске Православне Цркве, иако га за чланство у УО нису квалификовале литургијске проповједи, нити свештене радње, већ управо докторска дисертација и друге вриједне публикације које је објавио. Николу Маројевића на мјесто члана УО УЦГ нису бирали на сједницама Црквене општине Никшић, већ у одговарајућим државним органима, због несумњивих квалификација. Јасно је да је након ректорских мандата гђе Војводић, чувене због прогона проф. др Богољуба Шијаковића, институционалних ометања хонорарних ангажамана таквих величина као што су проф. др Драго Перовић или проф. др Јелица Стојановић, након мандата човјека који се прославио брисањем придјева „српски“ са споменика властитим дједу – за поклонике таквог понашања сасвим шокантно да еминетни математичар др Владимир Божовић може бити ректор а др Никола Маројевић – члан УО УЦГ.

3.) Као члан комисије за одбрану докторске дисертације кандидата Николе Маројевића, имам обавезу да јавно заштитим дигнитет Православног богословског факултета Светог Василија Острошког на коме је дисертација брањена, комисије и кандидата. По сриједи је изврстан допринос у иначе никад једноставним студијама Достојевског. Убјеђен сам да даме и господа критичари др Маројевића не би били у стању да појме и прочитају поменуту дисертацију. Ријеч је о значајном читању антропологије Достојевског, о коме би се, да је Црна Гора заиста мјесто „грађанске културе“, говорило и коментарисало више него што се трачари и политички и национално маркира и уништава све „непослушно“. Грађанске и демократске свијести нема без сталних читања великана православне цивилизације попут Достојевског. Зато: Маројевића, браћо лажни грађани и просветитељи, Маројевића, а не хајке и изливи мржње!

4.) Као неко ко је до јуче био предсједник УО Универзитета у Источном Сарајеву, као јавне високошколске институције у оквиру система високог школства Републике Српске, такође упућујем на праксу да се у управне одборе и друга универзитетска тијела кооптирају људи који, поред осталих квалификација, могу бити и људи са вјерским убјеђењима или са свештеничким чиновима. Црна Гора, Саудијска Арабија, Пакистан, Сјеверна Кореја и НР Кина посљедњи су бастиони подразумијевајућег прогона људи због својих вјерских убјеђења. Јасно је да се до јуе официрима и подофицирима у Војсци Црне Горе судило због учешћа у свештеном чину крснога хода (литије), али ако је то стандард и даље – онда се „цивлизациијска парадигма“ не само није промијенила већ се и даље доминантно држи у формативном периоду1945-1948.

Знамо да и поред рецидива тога времена, ствари ипак не стоје сасвим тако.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: