О. Гојко Перовић: Вјеронаука да буде изборни предмет у школи; Кадрибашић: У окружењу се то није показало као добро рјешење

Да ли увести вјеронауку као обавезан или изборни предмет у школама – то питање и даље изазива бројне дискусије. Да ли би вјеронаука допринијела развоју свијести о темељима цивилизације, или довела до друштвених подјела и изазова, саговорници Градске различито коментаришу.

За само седмицу, на порталу “Е-петиције” прикупљено је више од 6.000 потписа, па ће Скупштина разматрати увођење вјеронауке у основне и средње школе, као изборног предмета.

За социолога Крста Вуковића вјера је интимно осјећање – сматра да би, уколико се та иницијатива усвоји, доминатне групације биле фаворизоване, објавила је Адриа.

„Постоје елементарна људска права која су гарантована и Уставом… Ако би петиције прошле, ако би се вјероучење увело у школе, сви млади људи имају право на изјашњавање, шта ћемо радити ако имамо заједницу будиста или неких других религијских и вјерских убјеђења без обзира колико их је“, каже Вуковић.

У Српској православној цркви кажу да се њихов став поклапа са европском праксом – подржавају могућност да дјеца уче вјеронауку у школама као предмет који би био компатибилан са другим.

„Основа да сазнају темеље цивилизације у којој живе, наравно, томе треба приступити озбиљно, да црква и друге вјерске заједнице приступе припремљено, да један такав садржај може да се понуди као изборни предмет сваком дјетету које то хоће. Велики простор за изазивање подјела је непознавање вјере, злоупотреба вјере, њено кидање, па би изучавање вјере помогло да је тумачимо на прави начин“ , казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Са друге стране, у Исламској заједници сматрају да је довољно да вјерске школе буду под ингеренцијом вјерских заједница.

„Увођење вјеронауке можда би подразумијевало и једну врсту дисконтинутитета у образовању у једној грађанској држави. Државе у окружењу имају вјеронауку, али се показало да то није допринијело неком битнијем порасту свијести о вјери, већ је изазвало контроверзе“, казао је Самир Кадрибашић из Исламске заједнице Црне Горе

Да је, ипак, потребно фокусирати се на шири приступ образовању, мишљења је Вуковић – залаже се да етика буде обавезан предмет, а грађанско образовање ревитализује у пуном значењу.

„Да се комплетна васпитно образовна функција школе ревитализује већим радом и трудом у школама, да се не обраћа доминатно пажња на усвајање одређених знања, него и да се породица као примарна заједница помогне у том процесу и да се постигну циљеви васптиања и образовања“, каже Вуковић.

Образовни систем је кључан у обликовању будућих генерација и њихових вриједности, па би сваки корак у том процесу, требало пажљиво размотрити како би се обезбиједио баланс између поштовања људских права, вјерских слобода и грађанског образовања, закључили су саговорници Градске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: