O istorijskoj aferi i manipulaciji rečima

Za sve one koji su ga propustili nedavno na beogradskom Festu, lepa je vest da će film „Optužujem” Romana Polanskog već večeras u 21 sat, biti besplatno dostupan za gledanje publici iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Naravno, isključivo u kućnoj izolaciji, na jednoj virtuelnoj lokaciji. Na zvaničnom sajtu prvog Onlajn filmskog festivala Moj OFF koji je pokrenula beogradska distributerska kuća „Megakom film”, na adresi: mojoff.net.

Mnogo je razloga zašto je Roman Polanski (1933) za film „Optužujem” (J’accuse/ An Officer and a Spy) jesenas na 76. Venecijanskom festivalu osvojio Gran pri žirija – „Srebrnog lava” za najbolju režiju i nagradu međunarodnog žirija kritike Fipresci, u čijem je radu učestvovala i potpisnica ovih redova. Nedavno, i tri francuska „Cezara”: za režiju, najbolji adaptirani scenario (prema romanu „Oficir i špijun” britanskog pisca Roberta Harisa) i za kostim.

Ovo je dinamičan i ritmičan, nepredvidljiv političko-istorijsko-špijunski triler. Uzbudljiv i napet do samog kraja, iako je rađen na poznatu i više puta filmski eksploatisanu temu.

I nije uzbuđenje samo u tome što je u filmu „Optužujem” promenjen ugao gledanja na važan istorijski događaj – aferu Drajfus, jer sada smo u prilici da na čitav slučaj gledamo kroz oči kapetana Žorža Pikara koji je predvodio vojnu kontraobaveštajnu službu Francuske. To uzbuđenje proističe i iz majstorske režije Romana Polanskog. Toliko rigorozno precizne i elegantne.

Sve je u ovom filmu epohe na svom mestu. Dijalozi su moćni. Svaki kadar je ispunjen detaljima i po njegovoj dubini. Svaka scena nudi bogatstvo scenografije i kostima. Svaka slika je puna atmosfere. Tačni su promeri svetlosti i senki, kao na slikarskim platnima (veliki doprinos direktora fotografije Pavela Edelmana). Izvrsno je orkestriran rediteljski rad sa glumcima. Svi oni su svoje likove ispunili u pravoj meri. Ni manje, ni više. Zato su uz Žana Dižardena u ulozi Pikara i ostali glumci iz muškog ansambla odlični…

Sve to zajedno čini ovu filmsku priču s kraja 19. veka i moćnom i aktuelnom. Priču o kapetanu Alfredu Drajfusu optuženom za špijunažu u korist Nemačke i osuđenom na doživotno zatočeništvo na Đavolskom ostrvu i pre svega o Žoržu Pikaru što je, istražujući podmetanje dokaza Drajfusu, uvučen u opasne lavirinte državne prevare i korupcije koji ne ugrožavaju samo njegovu čast već i život. Delimično i o Emilu Zoli, čiji je hrabri tekst pod naslovom „Optužujem”, upućen predsedniku republike, osvanuo u francuskim dnevnim novinama i duboko protresao državu. Sada Polanski, na svež i zanimljiv način, demaskira ne samo zaveru nadvijenu nad slučaj Drajfus već i državni establišment i samo funkcionisanje sistema koji se ne razlikuje mnogo od ovog što je danas na sceni…

Zanimljivo je takođe (a i danas aktuelno) što je „Optužujem” Romana Polanskog i film o rečima. O manipulaciji rečima. Reč stavljena na pogrešno mesto daje sasvim drugi smisao izgovorenom ili napisanom. I tako se svesno, iz loših namera i ličnih koristi, stvaraju i zabune i zablude. I gomilaju laži. A, kao što znamo, mnogo puta ponovljena laž, nažalost, postaje istina…

Politika