O političkoj situaciji u Crnoj Gori
ilustracija
Bordel. Generacije su odgojene preko „one stvari“. Možda se i neki od najvećih umova iznjedriše pored majke „zanatlijke“. U stvari, siguran sam da jesu. Zamislite samo jednog Aristotela koji u svojoj sobi zapisuje „Ljubav je sastavljena od jedne duše koja naseljava dva tijela.“, dok se majka klati u drugom dijelu kuće. Možda je i Šopenhauer došao do misli „Ljubomora se uvijek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvijek sa njom.“ osluškujući kako majka zarađuje koru hleba. Možemo samo da nagađamo.
Uslovno rečeno, prostitucija je časno zanimanje. Ne razlikuje se od drugih trgovačkih profesija. Usluga koja se prodaje, cijena usluge, kvalitet odrađenog posla, preporuke, reputacija… Čitajući samo ovaj opis, ne možeš da se ne složiš kako bi ovo moglo biti pisano o mehaničarima, električarima, zidarima, bankarima, programerima.
Sad treba iznijeti jedan čudan stav – pojedinci iz drugih profesija okaljaše časne obraze prostitutkama. Imajući u vidu istorijski značaj prostitutki, moramo se složiti da makar treba napraviti neku razliku u „prodaji usluga“. Pokušaću da definišem jedan oblik. Ne želim da ih više obradim, ipak ovaj tekst bi trebalo nekad završiti.
Zli jezici crnogorski, balkanski odmah potrče i prelijepe preko čela titulu „prostitutka“ nekim oblicima ponašanja koje ne uklope u svoje poimanje „odgovornog odnosa“. Ne može! Prostitutka te ne zavlači, od početka znaš sa kim imaš posla. Prostitutka te ne nadrkava tri godine bez „srećnog“ završetka. Prostitutka ne govori da to radi za tvoje dobro.
Bio sam blizu toga da ponašanje takvih definišem samo kao kurve, ali kurvinska je čast specifična, prostodušna. Pa čak je i Sergej Jesenjin posvetio kurvama pjesmu. Ko sam ja da kvarim stihove:
„…Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka mi oproste,
pevam jer prošlost mi neka
i nečija treba,
da zaboravim i prebolim
jer bio sam čovek kafanski,
ne sanjiv kao grobar,
ja samo želim da me noćas neko voli.“
Ako je i u antičkoj Grčkoj postojala klasifikacija na četiri nivoa prostitucije, možemo i u ovom modernom svijetu punom izazova dozvoliti sebi luksuz da kažemo – imamo nešto što istorija nije do sada gledala – kamenjarku. Kamenjarka je dno ljestvice. Na nju prostitutke gledaju sa prezirom. Ona stoji pored puta i često sebe spusti na cijenu „jednog griza čokolade“. Kod nje nije važno koliko ćeš da je platiš, ona nema svoje ja, izgubljena, luta, gleda gdje će šta da ušićari i kako će koga da zajebe. Zna se da je preko ležećeg policajca prešlo manje automobila nego preko kamenjarke, ali i dalje blentavo ponavljaju da su nevine.
Sad se sjetih da sam planirao da pišem o politici… Zašto li odlutah baš ovamo?
Pročitajte JOŠ:
