O raspolaganju sopstvenim novcem “revolucionarnoj“ zavisti i ljubomori razuzdane mase

Piše: Dragoslav Bokan

Nikada posle 1945-te nije bilo kod nas, Srba, toliko zluradosti i zavisti, one revolucionarne spremnosti da se u komentarima ovakvih vesti otvoreno preti, vređa i morališe. Do nepodnošljivosti.

Iza sopstvene neugledne i jadnjikave spoljašnosti, krije se jugoslovenska malograđanska „srednja klasa“ u pokušaju, kako vrišti od ljubomore, držeći lekcije mnogo boljima i uspešnijima od sebe. Večno gladni miševi sa virtuelnim lavljim kandžama.

Pogledajte obavezno ove većinski nepodnošljivo zlobne uvrede i sve te katastrofalne komentare kojim se ogavno ismeva, psuje, obezvređuje i vređa Srbin najzaslužniji što smo na nedavnoj Olimpijadi onako superiorno ponizili (od javnosti forsiranu) američku, a zatim i ubedljivo pobedili nemačku reprezentaciju (da podsetim: još uvek aktuelnog prvaka sveta u košarci).

Nigde radosti, ni zahvalnosti koju osećamo svi mi ostali i drugačiji pripadnici srpskog naroda, koji su skakali pred televizorima od veselja i uzbuđenja tokom te dve njihove veličanstvene utakmice.

Pa se retorički zloupotrebljava bolest nesrećne dece, politikantski uvodi neizbežni „zli Vučić“ u priču, frustrirano naglašava razlika u platama i prihodima između vrhunskih svetskih sportista i naših ovdašnjih plata i honorara, sve priznajući da i danas (posle 79 godina) i dalje plamti onaj poziv na otimanje tuđih imanja i streljanje svih nepoželjnih.

Da se još jednom podigne krvava kuka i motika, ona što je po Titovim nepotpisanim naređenjima streljala koga god je htela, brutalno ucenjivala i silovala žene od OZNE pohapšenih „pripadnika reakcije“, rulja što je bez pardona rušila i spaljivala srpske pravoslavne crkve (i to gore i više od hrvatskih i muslimanskih ustaša), sebično opraštala ustaške zločine, a ubijala nemilosrdno nosioce Karađorđeve zvezde sa mačevima i najsposobnije srpske domaćine, ‘ladno pretvarala gradilište beogradskog hrama Svetog Save u fabrički magacin i garažu… sve pevajući ponosno, horski:
„Nećemo kralja, hoćemo Tita, narod se pita!“.

Ostao je, očigledno, taj vampirski virus čežnje za časom osvete i sladostrasnog uništavanja postojećeg poretka. Za paklenom socijalnom prečicom i dugo sanjanom osvetom pobunjenih robova nad svojim gazdama i poslodavcima.

Sve će to narod upropastiti.

Al’ će to Bog pozlatiti!

Izvor: Srpski ugao