O вјечности

Пише: Јован Пјешчић

Што је понашање моћника на власти безумније, то се чешће у жаргону господарових поданика користи фраза „Нек’ је вјечна!“. Нек’ је вјечна Црна Гора, нек’ је вјечан владар, нек’ су вјечни ДПС и СДП…

На какву вјечност се ту мисли?

Може се претпоставити да су „овим просторима“ (простор се временом помјерао и мијењао  од суперконтинента Пангеа током палеозоика, на Лауразију и Гондвану током мезозоика) прије много година вршљали oгромни и моћни брахиосаурус, алосаурус и мегалосаурус, а морем пливао oзлоглашени лиуплеородон. Није немогуће да су и ти џиновски гмизавци тада претендовали на вјечност своје моћи и снаге.

Нешто ближе кроз историју, прије око двије хиљада година, овим простором су владали Римљани. И они су  претендовали на вјечност своје власти и моћи. Данас је латински мртав језик (са изузетком Ватикана) а римско царство прошлост.

На индивуалном плану, питање вјечности се обично поставља када појединац има огромну моћ и новац и не може да прихвати да је овај живот пролазан. Отуд „замрзавање“ Волта Дизнија, отуд вишеструке трансплантације срца 90-годишњих чланова најмоћнијих породица на западу.

По легенди, Џингис Кан је слао војну експедицију да би  му довели старог кинеског мудраца из планина, како би му овај подарио рецепт за вјечни живот. Мудрац је био храбар човек, па је саопштио владају како стари стоје у овој долини плача, на шта му се Џингис Кан неочекивано захвалио, наградио га и погледао истини у очи.

У православљу, вјечност се упечатљиво помиње у молитвама („Слава оцу и сину и сада и увијек и у вијекове вијекова“), а вјерује се да је, поред Бога, једино непролазна душа. И народ је ту мудрост прихватио, јер „Земаљско је за малена царство“.

Но, оно на чему се ништа не може градити, па макар уз свакодневно позивање на вјечност, јесу мржња и раздор.

Прочитајте ЈОШ:

Црногорци – из Миловога „Јајца“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: