Obaranje F-117A: Prekrajanje istorije (14) (VIDEO)

Piše: Đorđe Aničić

Vojni vrh na čelu prevare

Prevarant broj 2: Pukovnik Slaviša Golubović

Pripadnik vojnoobaveštajne agencije (VOA) autor knjige „Pad noćnog sokola“.
U prošlim nastavcima videli smo šta su rekli u svojim izjavama oficiri, podoficiri i vojnik koji su tu noć bili u stanici za vođenje raketa: Dani Zoltan, Boris Stoimenov, Senad Muminović, Darko Nikolić, Dejan Tiosavljević, Dragan Matić i Bložić Davor. Kroz dosad objavljena dokumenta (a to je samo mali deo) učesnici događaja i očevici su u raznim prilikama demantovali sami sebe i svoje izjave u knjizi. No, nisu samo oni učestvovali u prevari. Spisak je širi i kreće se od majstora mehaničara do zamenika načelnika Generalštaba, general-potpukovnika Jovice Draganića. Da li je tu kraj ili su još neki bili upoznati sa prevarom,a nisu reagovali? Ko je to i šta skrivao?

Ko je autor knjige Slaviša Golubović?

Deo odgovora čitalac saznaje iz biografije date na stranici 367 knjige „Pad noćnog sokola“. Ono što je netačno jeste tvrdnja autora da je bio svedok svih važnijih događaja u 3.rd PVO. Vešto je sakrio činjenicu da više od polovine rata za vreme NATO agresije nije učestvovao u borbenim dejstvima, niti je bio član borbene posluge za vreme lansiranja makar jedne rakete. Zajedno sa Nikolić Darkom iz jedinice je bio odsutan od kraja aprila 1999. godine do 7. juna 1999.godine (pet nedelja). Po povratku iz Ruske Federacije njih dvojica u jedinicu su se javili 14. juna, dakle punih sedam dana kasnije. Očito su umorni od leta avionom u trajanju od nekoliko sati jako „žurili“ u rat.

Dužnost komandira baterije za vođenje raketa u 3.rd PVO primio je 3. avgusta 1998.godine. Punih 40-tak dana kasnije, 14. septembra prilikom kontrole sredstava baterije našao sam raketnu tehniku za koju je bio odgovoran potpuno neispravnu u 17 tačaka – po kanalu cilja i po oba raketna kanala. Iako sam kao zamenik komandanta u 3.rd PVO došao posle njega, 25. avgusta 1998. nije mu smetalo da mi u mejl prepisci napiše da „NAM“ je stanica bila neispravna dok on nije došao. Očito je želeo sebe da predstavi kao velikog stručnjaka praveći klasičnu zamenu teza. Tu karakternu osobinu lažova i prevaranta ispoljio je i u svojoj knjizi. Kompletna mejl prepiska postoji, ne samo kod mene i kod njega već, i u vojnoobaveštajnoj agenciji kojoj sam zbog višegodišnjeg uznemiravanja Golubovića sa službenog mobilnog telefona bio prinuđen da se obratim.

Na kraju beleške o sebi Golubović ističe da je delo nastalo …“kao rezultat dugogodišnjih napora i istraživačkog rada na prikupljanju činjenica…“
Šta je on to „istražio“, čitalac je u više dosadašnjih nastavaka i objavljenih dokumenata imao priliku da vidi i sam se uveri. Na osnovu izjava aktera događaja izvodio je zaključke ne poredeći ih sa zvaničnim vojnim i svim drugim dokumentima, pisanim tragovima i dokaznim materijalima. Tako je vrlo lako realizovao prevaru, doveo vojnu organizaciju u zabludu i situaciju da negira sama svoja zvanična dokumenta. Došlo je do zloupotrebe službenog položaja i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava poreskih obveznika jer je Ministarstvo Odbrane štampalo laži.

Iako je imao sudska svedočenja Stoimenova i Matića, vojna dokumenta autor privodi kraju svoju prevaru na stranici 188 knjige sledećim zaključkom:

Citiram: …“Ulaskom zamenika komandanta potpukovnika Đorđa Aničića u kabinu, desetak minuta pre gađanja F-117A, komandant na neki način dobija i drugog pomoćnika, jer je major Boris Stoimenov od 18 časova, pa sve do završetka borbenog rada, bio i ostao na mestu pomoćnika rukovaoca gađanja, bez promene mesta i zadatka.”

Struka zna da drugi pomoćnik rukovaoca gađanja ne postoji po Uputstvu za borbeni rad iz 1989. godine koje je stupilo na snagu odmah (dato kao prilog u jednom od predhodnih nastavaka). Pojedinci su u svojim izjavama iznosili da je starije Pravilo raketni divizion od Uputstva, manipulišući javnošću sakrivajući činjenicu da je to Pravilo koliko se sećam iz 1969.godine. Daleko pre nego što smo uopšte imali raketnu tehniku S-125M1 NEVA u naoružanju. Tvrdili su čak i da su komandir baterije i pomoćnik rukovaoca gađanja jedno te isto lice. Tako su demantovali i autora knjige koji je potpisivao radna mesta i šta je ko u borbenoj posluzi. Autor tvrdi suprotno navodeći jednog oficira kao komandira baterije,a drugog oficira kao pomoćnika rukovaoca gađanja. Opšta rašamonijada.

Druga ozbiljna manipulacija u gornjem citatu jeste tvrdnja da je na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja sedeo major Boris Stoimenov od 18 časova pa sve do završetka borbenog rada. Ovo je suštinska prevara koja u sastav borbene posluge uvršćuje Stoimenova, a izbacuje mene. Do sada je bilo više predočenih dokumenata koja je potpisivao komandant raketnog diviziona Dani Zoltan. Autor je u knjizi na više mesta saopštavao sastav borbenih posluga koje su izvršile bojevo gađanje na stranicama 192,193,273,302 i 303 kao i spisak borbene posluge koja je oborila F-117A i F-16CG. Kako to izgleda u zvaničnom vojnom dokumentu?

Komanda 3. raketnog diviziona je dobila akt kojim se traži da se pretpostavljenoj komandi 250.rbr PVO dostavi spisak ljudstva koje je izvršilo gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru za vreme NATO agresije. Na spisku ni na jednom radnom mestu od sedam bojevih gađanja nema autora knjige Slaviše Golubovića. Akt demantuje njegovu tvrdnju iznetu u biografiji.

Iz popunjene tabele jasno i nedvosmisleno se vidi da sam 27. marta 1999.godine u 20.42 za vreme borbenog rada sedeo na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja a ne Stoimenov Boris. Iz tabele se vidi sa kog položaja je divizion dejstvovao, sastav borbene posluge po radnim mestima te rezultat gađanja. Sa leve strane pri dnu postoji skraćenica DB/SS. Za neupućene kratko objašnjenje: DB – ko je sastavio akt/SS-ko ga je otkucao. U ovom slučaju akt je sastavio tadašnji zamenik komandanta major Dotlić Boško, otkucao referent opštih poslova zastavnik Sedlak Slavko, a potpisao komandant 3.rd PVO potpukovnik Dlakić Davorin. Dani Zoltan i ja u to vreme nismo više bili u divizionu. Kuriozitet predstavlja i činjenica da sada penzionisani pukovnik Dotlić Boško učestvuje na promocijama knjige „Pad noćnog sokola“ koja je u suprotnosti sa aktom koji je on izradio. Ovaj akt u potpunosti demantuje autora, stručnog recenzenta, sve aktere događaja iz stanice za vođenje raketa i njihove izjave. On nije jedini.

Konačno dolazimo do spoznaje zašto je bilo važno da ja stojim u stanici za vođenje raketa. Onaj ko stoji nema radno mesto i nije član borbene posluge. Svojim zaključcima na osnovu više LAŽNIH, DIRIGOVANIH i DOGOVORNIH izjava prevaranti su postigli cilj. Izbacili su me iz sastava borbene posluge mimo svih zvaničnih dokumenata.

Koji je razlog za to i zašto posle 17,5 godina od rata? Ko je inicijator? Kome je to pogodovalo? Postoji više razloga i treba ih podrobno analizirati. Jedan od njih je pokušaj indirektnog uticaja vrha vojske na sud i njegovu odluku u predmetu moje tužbe protiv Dani Zoltana. Odbrana tuženog je pokušala da knjigu „Pad noćnog sokola“ uvrsti u sudska dokumenta.

Zašto je došlo do suda? Gostujući kod novinara Milomira Marića u emisiji Goli život Dani Zoltan je za mene javno rekao sledeće neistine:

„…(početak spornog navoda na snimku emisije-50:40) …i sad bio je i tu, moj zamenik je bio, slučajno je naišao (voditelj Marić dodaje – Đorđe Aničić), da on je bio isto, prisutan, mada nije on tada bio na nekoj funkciji… (početak spornog navoda na snimku emisije – 50:57) …i sada, u toj situaciji, on (Đorđe Aničić, prim.pun.tužioca) kaže: „Gasi, gasi, gasi!, ja kažem, završio si, ja komandujem, traži ponovo… (početak spornog navoda na snimku emisije – 55:37).”“

Poredeći tužbu i zaključke u knjizi jasno se vidi da je autor ciljano gađao sve njene tačke (da sam prisutan u stanici za vođenje raketa, da nisam ni na kojoj funkciji i da sam vikao gasi, gasi). Skrećem čitaocu pažnju na analogiju reči iz tužbe i reči upotrebljenih u knjizi:

1.Tužba: SLUČAJNO NAILAZIM (kao da sam došao na kafu, a ne s namerom na vatreni položaj koji je udaljen oko 3 km od logorske prostorije) – knjiga PRIDRUŽIO IM SE. On ne kaže sa zadatka se vratio zamenik komadanta. Ne kaže došao je rukovalac gađanja u svoju smenu da zameni rukovaoca gađanja.

2.Tužba NISAM NA NEKOJ FUNKCIJI – knjiga – kroz izjave svih aktera događaja MORAO SAM DA STOJIM U STANICI jer jedino tada nisam na nekoj funkciji niti sam član borbene posluge. Prevaren je Matić, a moj svedok na sudu Stoimenov postade veći lažov od svih zajedno tvrdeći da je sedeo na mom radnom mestu. Oni koji nisu hteli da svedoče Daniju na sudu na ovaj način su uvučeni u spor.

3.Tužba „Gasi, gasi, gasi“ -knjiga- kod svih je izmišljen treći pokušaj kome se ja protivim na različite načine rečima koje nikad nisu bile izgovorene. Tako je izbačeno moje komandovanje u prva dva neuspela pokušaja. No akteri događaja su kroz sudske zapisnike naknadno date izjave, audio-video zapis demantovali sami sebe (Muminović, Stoimenov, Matić i Tiosavljević).

Gornje navode tužbe i pisanje knjige negirao je dokumentima koja je sam potpisivao komandant raketnog divizion Dani Zoltan. Članovi borbene posluge osim časnih izuzetaka koji su se ogradili negirali su zvanična vojna dokumenta po dubini.

Želeći da mi nanesu štetu, prekroje istorijski događaj oni negiraju ne samo mene već i kompletnu komandu 3.rd PVO i Dani Zoltana kao komandanta. Više je nego očigledno da je kišobran prevare bio u visoko rangiranim vojnim krugovima. Neko je želeo da izvrne ruglu jedan istorijski događaj.

Oni koji se nisu uplašili, kojima je stalo do istine, koji su prepoznali prevaru i koji nisu hteli da učestvuju u njoj opozvali su svoje izjave date za knjigu. Neke se već objavljene a neke od njih stavljam čitaocu na uvid. Koliko je bahat autor knjige i koliko se oseća „zaštićen“ uniformom koju je obeščastio svedoči podatak da i dalje pored našeg upozorenja i zabrane na svojim promocijama i u aktivnostima koristi naša imena i fotografije. Srbijom i dalje širi laži i obmanjuje javnost. Videćemo dokle.

Svojom knjigom autor je zajedno sa stručnim recenzentom ugrozio moja Ustavom zagarantovana prava, prekršio više zakona kao što su zakon o vojnoobaveštajnoj agenciji, zakon o obligacionim odnosima, krivični zakon Republike Srbije.

O kakvom se karijeristi i moralnom liku radi svedoči i ova fotografija sa promocije mog ratnog dnevnika „Smena“ održane decembra meseca 2000. godine u Ruskom domu. Tada je tražio da mu dam jedan primerak knjige kako bi ga on poklonio bivšem načelniku Generalštaba Branku Krgi iako je general neposredno pre toga kupio knjigu i ja je potpisao kao autor.