Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (4) (VIDEO)
Piše: potpukovnik u penziji Đorđe Aničić
Vojni vrh na čelu prevare – 4. Deo
Od majstora mehaničara do zamenika načelnika
Generalštaba knjiga „Pad noćnog sokola” trebala je da posluži isključivo u cilju afirmacije uspeha bivšeg 3.rd PVO, 250.rbr PVO, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Izdavač knjige je Medija centar „Odbrana“, autor pukovnik Slaviša Golubović zaposlen u vojnoobaveštajnoj agenciji Ministarstva Odbrane.
Stručni recenzent knjige je Jovica Draganić, penzionisani general-potpukovnik,bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Ja sam ratni zamenik komandanta 3.rd PVO, potpukovnik Đorđe Aničić, jedini oficir koji nije unapređen u viši čin kao član borbene posluge koja je oborila F-117A, sa odličnom ratnom ocenom koga je odlikovao predsednik Republike Srbije ratnim odlikovanjem. Oficir čija je jedinica ratovala svih 78 dana rata,imala uspeha na ratištu (oborila F-117A i F-16CG sa materijalnim dokazima), donela orden narodnog heroja 250.rbr PVO, posle rata mimo Zakona o Vojsci smenjen sa dužnosti i postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Skinut sam sa spiska za školovanje ratnih oficira. Ko se to i zašto igrao sa oficirom? Država me kaznili što sam je branio!
A onda 17,5 godina posle rata doživeo sam novo poniženje. U knjizi je falsifikovan:
1.Moj popodnevni rad 27. marta 1999.godine
2.Proglašen sam neodgovornim i stavljan na mesta gde uopšte nisam bio;
3.Moje ideje i radnje koje sam preduzimao pripisivane su drugim licima;
4.Negirana su ratna vojna dokumenta i izveštaji;
5.Kao rukovalac gađanja proglašen sam drugim pomoćnikom rukovaoca gađanja koji ne postoji u Uputstvu za borbeni rad,što znači da nisam član borbene posluge koja je oborila Stelt;
6.Prekrojen je tok borbenog rada prilikom obaranja F-117A.Pođimo redom: TREĆA prevara: Falsifikovanje sastava borbene posluge koja je oborila stelt F-117A? Šta kaže knjiga,a šta zvanična dokumenta?
Zbog složenosti teme treću prevaru moram analizirati u više nastavaka. U prošlom članku čitalac je saznao koja dokumenta regulišu sastav borbene posluge, broj članova posluge i radna mesta u stanici za vođenje raketa.
1.U stanici za vođenje raketa ima šest radnih mesta i to su rukovaoc gađanja, pomoćnik rukovaoca gađanja, komandir baterije, oficir za vođenje raketa i operatori ručnog praćenja po ravni F-1 i F-2. Ne postoji drugi pomoćnik rukovaoca gađanja kao što je napisao u svojoj analizi na stranici 188 autor knjige.
2.Na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja gde sam ja sedeo za vreme borbenog rada sada sedi major Boris Stoimenov.Ove dve konstatacije su suštinske prevare jer autor i stručni recenzent negiraju Uputstvo za borbeni rad i prekrajaju sastav borbene posluge koja je oborila F-117A. To jasno piše na dnu stranice 188 knjige.
Treći raketni divizion je 2. maja 1999. godine oborio F-16CG. Avionim je pilotirao potpukovnik Dejvid Goldfejn koji je danas general sa četiri zvezdice na dužnosti Načelnika Generalštaba Ratnog Vazduhoplovstva Amerike u Združenom Generalštabu. Vrlo brzo za samo nekoliko dana borbena posluga koja ga je oborila je stimulisana. Članovi raketnog tima za isto delo stimulisani su različitim stimulativnim merama.
Ko je to i zašto u 250. rbr PVO, na osnovu kog kriterijuma odlučio da ih različito nagradi? Do 7. maja članovi borbene posluge koji su oborili F-117A, petorica od nas šestorice, bili su vanredno unapređeni u viši čin osim mene. Tada je postalo kristalno jasno da sam eliminisan. To se sasvim lepo vidi iz uporednog pregleda stimulativnih mera po radnim mestima za dva oborena aviona. Ko je na poziciji pomoćnika rukovaoca gađanja na F-117A, Aničić ili Stoimenov?
Prvi put u istoriji ratovanja sa raketnim sistemom NEVA S-125M1 oboren je avion stelt tehnologije. Zajedno sa ekipom sa ratnog polja doneo sam zlatnu medalju državi i narodu. Eliminacija me je bolela kao čoveka i oficira. Čin apsulutno nije bio važan.Bio je važan princip. U tim ratnim danima doneo sam vrlo tešku odluku da pitam komandnu liniju zašto sam skrajnut. Napisao sam prigovor na dodelu stimulativnih mera poštujući vojničku procedure.
Prigovor sam po sebi mnogo govori. Njegovom analizom može se doći do vrlo značajnih zaključaka. Oni se ogledaju u sledećem:
1.Prigovor predstavlja klasičan vojni dokument. Na njemu su delovodni pečat i pečat vojne pošte na potpisu komandanta. Zaveden je za vreme rata 8. maja 1999.godine.
2.Tu noć sam prvo Janku Aleksiću referentu pravca zaduženim za rad sa 3.rd PVO na operativnom centru 250.rbr PVO izdiktirao parametre uništenog cilja F-117A i sastav borbene posluge koja je oborila stelt, a potom posle 10-tak minuta na njegov zahtev i pukovniku Draganu Stankoviću, načelniku štaba 250.rbr PVO,a za vreme borbenog rada načelniku grupe za borbeno komandovanje (GBK) 20-tog operativnog centra. To isto je zapisano u ratnom dnevniku „Smena” na 20-toj stranici.R atni dnevnik je izašao na desetogodinicu obaranja 2009. godine. Sedamnaest ipo godina kasnije u knjizi Dani Zoltana na stranici 65 kaže.
Citiram: Izveštavam Janka da je cilj uništen i dajem početne podatke i podatke o uništenju. Nakon tog podatke traži Stanković, pa onda to ponavljam. Onda kažem Đorđu idi tamo vidi sa zapisničarem i usaglasite podatke da bude kako treba…završetak citata.
Janko posle 17,5 godina u svojoj izjavi na stranici 121 knjige kaže. citiram:…Tražim od Danija kompletne podatke, a Stanković povišenim tonom: „Ma ostavi podatke, još nalet traje, kakvi sad podaci, pusti, to ćemo posle”… Podatke o dejstvu diviziona prosleđujemo na komandno mesto Korpusa PVO… završetak citata. Netačna je tvrdnja Janka Aleksića i Dani Zoltana po pitanju ko izveštava iz diviziona brigadu. Podaci o dejstvu diviziona prosleđeni su depešom i dokumentom Korpusu PVO po pitanju parametara cilja i sastava borbene posluge koja ga je oborila. Taj dokument postoji.
3.U prigovoru se nabraja sastav borbene posluge koja je izvršila bojevo gađanje po radnim mestima u stanici za vođenje raketa. Ima li tu Borisa Stiomenova?
4.Prigovor upućuje na ratno izdanje časopisa Vojska gde je borbena posluga koja je oborila Stelt pod pseudonimima tj. ratnim imenima. U članku „Igra na nož” ja sam Anđelko Đorđević.
5.U prigovoru se vidi po čijoj naredbi su vanredno unapređene starešina,brojevi naredbi, i datumi unapređenja.Unapređeni su redom Nikolić, Dani, Muminović, Matić i Tiosavljević. Ukupno 5 od 6 starešina. Nismo stimulisani samo vojnik i ja.
6.Zašto nije unapređen i gde je na spisku Boris Stoimenov ako je pomoćnik rukovaoca gađanja kao što je napisao autor na stranici 188. svoje knjige?
7.Vidi se da tražim službeni razgovor kod komandanta korpusa PVO, generala Branislava Petrovića. Da li iko ima dilemu da bih tražio taj službeni razgovor da iza mene ne stoji istinita tvrdnja.
8.Prigovor prosleđuje komandant jedinice predpostavljenoj komandi 250.rbr PVO, jer je opravdan, a on ne može niti je nadležan da ga reši. Svojim potpisom, pečatom i prosleđenjem on tvrdi i kaže da je sve napisano u mom prigovoru neosporno tačno. Ovaj prigovor bio je dostavljen na uvid i autoru knjige pukovniku Goluboviću. Imao je potpuna saznanja po pitanju sastava borbene posluge,ali to mu nije smetalo da ide u prevaru. Na taj način demantovao je vojna dokumenta, ismejao i omalovažio prosleđenje komandanta raketnog diviziona,samu komandnu liniju i doveo u zabludu javnost i vojnu organizaciju. Štampajući laži Ministarstvo odbrane je oštetilo budžet za 237.400 dinara.
No to nisu jedina vojna dokumenta koja potvrđuju navode u mom prigovoru. Komanda Ko PVO je tražila da se komandant Dani izjasni po pitanju prigovora.
Odgovarajući na pitanja koja se traže od njega komandant raketnog diviziona ponovo potvrđuje navode iz mog prigovora. Ni jednog momenta on ne kaže da je prigovor neosnovan, da nisam član borbene posluge, da nisam sedeo na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja za vreme borbenog rada. Ne pominje ni jednog momenta Borisa Stoimenova na tom random mestu. Logično jer tu nije sedeo za vreme obaranja. I sada se postavlja jedno logično pitanje: otkud ja kao rukovalac gađanja na radnom mestu pomoćnika rukovaoca gađanja u sastavu borbene posluge koja je oborila stelt? Odgovor je vrlo jednostavan.
Radno mesto pomoćnika rukovaoca je na samom ulazu u kabinu. Taj prostor je vrlo skučen veličine nekih 55dž50cm. Tu nema mesta za dvojicu ljudi. Boris Stoimenov je na tom random mestu bio od 18.00-20.30 časova, a potom ja od 20.30-21.15 dok nismo dobili naređenje da napustimo vatreni položaj posle bojevog gađanja. Vratio sam se sa popodnevnog zadatka i u 20.30 ulazim u stanicu. U momentu kada sam otvorio vrata Stoimenov je ugledavši me ustao i ja sedam na njegovo radno mesto. Od tog momenta on više nije član borbene posluge. To je bilo potpuno logično, došao je stariji po činu, zamenik komandanta i rukovalac gađanja u njegovoj smeni. Boris odlazi dublje u kabinu i staje iza leđa oficira za vođenje raketa Muminovića i komandira baterije Nikolića. Tako se kompletirala borbena posluga po radnim mestima koja je u 20.42 oborila stelt F-117A. Da sam kojim slučajem seo na bilo koje drugo radno mesto bez obzira što sam rukovalac gađanja u izveštaju prema pretpostavljenoj komandi moje ime bi bilo na tom radnom mestu gde sam se zatekao za vreme borbenog rada. Iz dosad objavljenih dokumenata potpuno je jasno da je borbena posluga koja je oborila stelt F-117A po radnim mestima bila sledećeg sastava:
1.Dani Zoltan – rukovalac gađanja (RG)
2.Đorđe Aničić – pomoćnik rukovaoca gađanja (PRG)
3.Darko Nikolić – komandir baterije (KB)
4.Senad Muminović – oficir za vođenje raketa (OVR)
5.Dejan Tiosavljević – operator ručnog praćenja po F-1 (ORP-F1)
6.Dragan Matić-operator ručnog praćenja po F-2 (ORP-F2)
Zaključak se nameće sam po sebi. Autor knjige i stručni recenzent prekrojili su istorijski događaj po pitanju sastava borbene posluge. U gnezdu borbene posluge pojavilo se kukavičije jaje u vidu Borisa Stoimenova koga autor knjige stavlja na radno mesto gde sam ja sedeo. Za vreme borbenog rada on je stajao iza leđa oficira za vođenje raketa i komandira baterije i ni na koji način nije učestvovao u borbenom radu. To potvrđuju sva vojna dokumenta. Dakle Boris Stoimenov nije član borbene posluge koja je oborila F-117A, a ponajmanje pomoćnik rukovaoca gađanja za vreme borbenog rada.