Obeležena 24. godišnjica ubistva 50 putnika „Niš ekspresa“ NATO bombom kod Podujeva
1 min read
Foto: Printskrin
I danas su, kao i svih prethodnih godina rodbina, prijatelji i školski drugovi poginulih odali počast i poklonili se senima stradalih 1. maja 1999. godine u granatiranju autobusa „Niš ekspresa“ kod Podujeva, piše „Politika“.
U nezapamćenoj tragediji koju su izazvali avioni NATO-a koji su raketom pogodili autobus na mostu kod Podujeva poginulo je svih 50 putnika, Albanaca i Srba, koji su iz Niša preko Prokuplja, Kuršumlije, Podujeva i Prištine krenuli za Gračanicu.
Među poginulima bilo je petnaestoro dece, a život su izgubili i brat i sestra Marija (15) i Nikola (17), koji su sa bakom Smiljanom iz Kuršumlije krenuli do svojih roditelja u Gračanici.
Tačan broj poginulih tog 39. dana NATO agresije nikada nije utvrđen, a stradalo je, kako se pretpostavlja, 50 ljudi, podseća list.
Na mestu tragedije i zločina u Lužanu, 2019. godine predsednik opštine Podujevo otkrio je spomen ploču u znak sećanja na stradale iz autobusa Niš ekspresa. U mermeru su ispisana imena i prezimena 31 osobe, samo albanske nacionalnosti, a imena Marije, Nikole, njihove bake i ostalih stradalih Srba, nisu navedena.
Iza rednog broja 32 stavljene su tri tačke.
U Gračanici su u počast ubijenih Marije i Nikole dve ulice, jedne pored druge. dobile naziv po njihovim imenima. Svake, tako i ove godine 1. maja služi se parastos Mariji i Nikoli u Gračanici, a školske drugarice i drugovi, ispred osnovne škole „Kralj Milutin“ sami su postavili u znak sećanja na njih spomen ploču, piše „Politika“.
Ja sam lično u Nišu napisao svojom rukom nekoliko karata s polovinom vrednosti a to su maloletna dečica a karte su tražili naši ljudi.To 100% tvrdim a znam da posle ovoliko godina verovatno ne postoje duplikata karata.E natovci gde će vam duša…
Imala sam priliku obzirom da se bavim takvim poslom da upoznam nesrecne roditelje Marije i Nikole,Zoricu i Dragisu Petrovic, to nikad necu zaboraviti,a proslo je dosta godina,rijeci oca „mi smo mrtvi ali nismo jos sahranjeni“,za roditelje nema utjehe,ostavljeni su i zaboravljeni, prosli su Golgotu da bi ostvarili neka prava od drzave Srbije,njima svima vecni spokoj,a zlikovcima nek docekaju u svojoj kuci sto sto i ovi mucenici.