Obijanje bubrega
1 min read
Piše: Mišo Vujović
Ne podržavam nasilje. Bilo kakvo, naročito se gnušam rušilačko-piromanskog načina pokazivanja nezadovoljstva. Paljenje skupštine asocira na Hitlerovu piromaniju sa Rajhstagom i nacističko preuzimanje vlasti. Svesni smo šta nam je doneo oganj u Skuptini 5. oktobra 2000. godine.
Narod je opravdano gnevan i svoje nezadovoljstvo izražava građanskim protestom pred parlamentom. Revoltirani građani, takvih je devedeset posto na ovom protestu, od kuće nisu poneli kamenice, koktele, baklje ili dimne bombe. Došli su da mirno izraze protest zbog bezmalo sloma zdravstvenog sistema i pokušaja ponovnog ograničenja slobode kretanja. Vlast zajedno sa Kriznim štabom je za kratko vreme uspela da postigne seriju autogolova, nepromišljeno i nespretno ukidajući sanitarno – zdravstvene mere. Ta nesmotrenost, po većini, motivisana održavanjem izbora, mnogima je došla glave. Pobeđani virus se povampirio kao nekada razbijene terorističke bande na Kosmetu. Narodni bunt iskoristile su grupe huligana i još neidentifikovani batinaši kao kolovođe napada na policiju.
Ponovo je narod ispao grbav. Revolt građana je nekima dobrodošao da zatalasaju Srbiju, da se neredima izvrši dodatni pritisak pred predstojeće pregovore o Kosmetu ili bolje reći o ultimamativnom priznanju što EU zahteva od Srbije. Nisam sklon da poverujem da je kriza uvezena sa istoka. Istok je širok pojam isto koliko i Rusija. Scene sa ulica Beograda po surovosti podsećaju na nemire širom SAD. Duboka država podjednako brani svoje pozicije i na Balkanu i u Njujorku. A nemire su neki uvek dobro obavešteni analitičari već najavili. Tek toliko da se vidi da Srbi u Crnoj Gori nisu diskriminisani. Dobijaju batine i kod kuće. Srbija i pored svih ustupaka, izvinjenja, likvidacije vojske i vojne industrije, nije prestala da bude meta.
Njeno rašrafljivanje planirano je još Londonskim mirovnim sporazumom, ali je račune pomrsio Vudru Vilson a megalomanija kralja ujedinitelja samo je iscrtala granice agonije čiji će epilog tek nastupiti. Scenario kamenovanja ili linča policije, koja će više od dva časa biti izložena salvi projektila iz pomenutog arsenala, “donetog od kuće” osmišljen je da se policija načini žrtvom kako bi njena brutalnost koliko toliko imala opravdanje. Ne isključujem mogućnost napada na policiju da bi se upravo izazvala ovako nasilna reakcija pojedinih pripadnika MUP-a. Ulogu maskiranih batinaša svakako treba razjasniti. Naravno, glavni vinovnici sukoba sa policijom, na vreme su se povukli, a gnev razjarenih policajaca, izlio se na deo naroda koji nije napadao pripadnike policije.
Brutalnost pojedinaca i dela snaga za razbijanje demonstracija, može se uporediti samo sa pretorijanskom gardom ili izraelskim specijalcima na okupiranim palestinskim teritorijama.
Slika nasilja na ulicama Beograda obišla je svet. Fridom haus je već postavio dijagnozu o ugroženosti demokratije u Srbiji.
“Kvalitet demokratije u Srbiji pao je sa slobode na delimičnu slobodu. Medije i institucije u potpunosti konzumira jedna stranka”, navodi se u izveštaju, koji objavljuje Njujork Tajms, navodeći da su to najveći protesti vezani za pandemiju u Evropi od početka krize.
Da li će se parlament u kome gotovo da nema opozicije preseliti na ulicu teško je odgovoriti, ali je izvesno da će protesti iz devedesetih ponovo oživeli. Da li će policija ponovo “energično” reagovati zavisi od isključivo od kursa kojim će se kretati vlast u narednom periodu. Ukoliko su težnje za pridruživanjem EU i dalje deo političkih stremljenje predsednika Vučića, ovakav ispad se ne sme ponoviti. Ukoliko država menja političke prioritete, sve je moguće. Kriza i nestabilnost izazvani eksplozijom pandemije su nezaobilazni, te će svako talasanje predstavljati dolivanje ulja na već zapaljenu vatru
Opozicije u parlamentu nema, narod je budan, trgovi otvoreni.
5. Oktobar je delo britanske i nemacke. Marionete dosle na vlast i posle 12 godina sve unisteno. Gutane zabe, mrsena muda, punjeni dzepovi, prodato sve sto je se moglo, kralo se, kraduckalo, priznat Kosmet, srbi glasali da ne zivec sa srbima, ekonomija od obecanih 1000 eur do najnizih primanja u reguinu, kod Putina trazeno da se u Tuzli napravi gasno cvoriste, izvinjavalo se hrvatima sto su nas proterali, dato da EU a ne UN resava zivote srba,….
5.oktobra srbija se obratila istom ovom rezimu jezikom koji je taj rezim jadino i razumeo. cilj i svrha 5.oktobra nije bilo paljenje skupstine. pre neki dan se zadimilo u skupstini novog sada. mozemo da kazemo da su to uradili rezimski ljudi ubaceni u proteste a mozda je to uradjeno iz ogorcenja koje se nakupilo u ljudima, jer iz te zgrade je izazila zandarmerija da ih bije. ako gradjani ne mogu da udju u zgradu svoje skupstine po kom osnovu istu koristi zandarmerija da bi izlazila iz nje i jurisala na narod. jer je ta zgrada, ni kriva ni duzna, eksponent rezima i iz nje izlazi svako zlo koje im iz dana u dan unistava zivote. a danas ih jos satire od batina. svakako da nasilje nkome ne donosi dobra, ali ostar i odlucan odgovor je jedino sto rezimi u cg i srbiji razumeju. kada je srbija u pitanuju, sedenje ispred skupstine je sedenje na preduge staze i narod se osipa i na tu kartu igra milov brat blizanac. pored svih mana 5.oktobar je u globalu pokazao koji je jedini nacin kako se obradjuju momci koji nece da se dozovu pameti. i danas mi je zao sto nije osvanuo 6. oktobar, jer je u toj noci cela srbija mislila da su ovo poslednji suzavci koje guta. voleo bih da ovo sedenje pred skupdtinom da neki rezultat, ali mislim da ova vlast nema prevodioca za ovaj gandijevski recnik. mozda je indija u svom istorijskom kalendaru imala uracunato vreme za takav nacin borbe. bojim se da srbski kalendar nema toliko listova. moze neko da bude svestan sta mu je doneo oganj u skupstini 5 . oktobra, ali mora isto tako da bude svestan sta je odneo. bar na kratko.
U Srbiji još nije zrelo za promjenu, bili nasilno, bilo mirnim putem.
Još obični ljudi nisu shvatili pogubnost režima, koji se maskira nekim imaginarnim ekonomskim uspjesima i lažnim nacionalizmom. Ovi protesti će se završiti bez rezultata, ali će značiti korak naprijed u osvješćivanju naroda.
U C.G. slično stanje traje godinama, tek zadnjih mjeseci postaje jasno da je zrelo za promjenu. Vučić ima još koju godinu relativno mirnog vladanja, nakon čega slijedi grubo izvrtanje njegove fotelje.
a gde su tu dahije – niko još ne spomenu glavne rukovaoce svim naopakim dešavanjima, rukovaoce većeg i popularisanog dela opozicije, većim i ključnim delovima državnog aparata – kvintaše, ambasadore kvinte
SJAJNO!