Обнова манастирâ и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија (13) – Храм Св. пророка Илије у Загори у Доњем Грбљу
1 min readПише: Јован Б. Маркуш
(остаци мале и велике цркве Св. Илије)
Младен Црногорчевић у књизи „Цркве у Грбљу“ о црквама посвећеним Светом пророку Илији у Загори биљежи сљедеће:
“Св. Илија (Сутулија) је сасвим мала, стара црква, а при њој је 1865. сазидана нова истоимена црква. По старинској црквици зову и ужу околицу Сутилијом. При цркви је и једна гомила, каквих уопће има више него игдје у Боки. Цркве се држи омалена ћелија. Некадашњи малени звоник цркве срушен је громом, а плоча са звоника лежи пред црквом. Олтарски је кров покривен плочом. У цркви на десној страни сахрањен је монах Х. Костовић, који је преминуо 1882.године.
Црква св. Илије је на вршини, око ње се сукобе вихори, и под њом разбијају валови стравичном хуком. С тог красног положаја лети поглед чак до Корчуле и до арбанаског Драчког Рта. Црква је овелика и зидана савим брижљиво. Има звоник на преслицу са три окна, а два звона, полукружну апсиду и округло кубе. Осим западних, имају врата и на сјеверном и јужном плану и полукружно сведени прозори, а украшена је и лезенама.
Сребро и велике престолне иконе Св. Илије било је украдено, а уз то и девет сребрних кандила. Једна стара, сребром окована (Триптика) византијског стила, која је случајно нађена под земљом при сусједној цркви Св. Теодора, има натпис IC – XC – NALIA MARPNA“.
Настанак ове цркве се у антропогеохрафској студији оца Сава Накићеновића “Бока“ везује за породицу неког Костовића који је имао два сина од којих је једног обећао цркви: “Старији је умро а млађи се оженио. Иза вјенчања дознао, јер стари му доказали да је био обећан цркви. Пође код власти, замоли распуст са женом. Власти му дозволе и постане монах Хрисантије, или како га народ зове “Кресантије“. Исти пропутује по свијету и скупи милостињу и сагради Св. Илију“.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1884.
Јефто Васнић сребрно кандило
Рис. Радовић иконицу Усјекованија
Кап. Мара тројановић прстен златни
1897.
Ђ. Поповић, двије свештеничке окруте
1908.
Ц. Р. Влада 100 кр
У студији дипл. инж. архитектуре, Дејана Палибрка “Графичка реконструкција цркве св. Илије у Загори, Доњи Грбаљ“ сазнајемо: “У цркви је на јужној страни сахрањен монах Хрисантије Костовић, који је заслужан за градњу веће цркве и оближње келије за монахе. Монах Хрисантије је заједно са својим сељанима саградио цркву св. Илије, која је освећена 20. маја 1865. године.
Хрисантије Костовић, монах далматинске епархије, пореклом из Загоре, желео је да у свом родном крају подигне манастир са обавезним монашким келијама. Од помоћи коју је донео из Русије, Цариграда и Грчке, подигао је цркву св. Илије уз постојећу мању. Међутим за планиране келије био му је потребан додатни новац, па је одлучио да га потражи од тада младе, тек формиране српске државе. Уз помоћ архиепископа београдског и митрополита српског Михаила затражио је 30–40 дуката (Миленко Пекић – Обраћање Будвана митрополитима Србије за помоћ, Гласник Одјељења уметности ЦАНУ 16, Подгорица 1997, стр. 256- 257)“.
У писму митрополита Далматинског Стефана, надлежном министру Кости Цукићу, 14. августа 1865. године, се наводи да је на молбу монаха Хрисанта именованом одобрено да у Србији купи милостињу како би тиме “дом за обитание монаха сазидати могао“, након што је скоро “возобновио древну падшу Србску задужбину Мон. Св. Илије купљењем милостиње по Цариграду и Грчким предјелима“, тако да се у њој “може свршавати света служба Божија“, због чега се ради окончања тог дјела обраћа “браћи својим Србима за помоћ“, увјерен да му се то неће одрећи.
Из поменуте студије преносимо и сљедеће дјелове:
“Чланови Савета су на седници од 20. августа 1865. подржали препоруку министра и три дана касније монах Костовић добио је признаницу на 30 дуката. Од примљених дуката је изграђена омалена келија. Овај сакрални објекат никада се није називао манастиром.
У великом земљотресу од 15. априла 1979. године црква св. Илије је у потпуности срушена. Једино су још стајали ниски делови зидова и апсида са сачуваним кровним венцем, док су делови тамбура, звоника и зидова обрушени услед природне стихије.
Средином 2007. године стекли су се услови да се приступи обнови цркава на Сутилији од којих је већа претрпела рушење у земљотресу 1979. године, а старија, мања црква, оштећења западног зида. За мању цркву постоји пројекат рестаурације, а за већу цркву се, у складу са конзерваторским смерницама Регионалног завода за заштиту споменика културе Котор, приступило анализи података на терену као и проучавању доступних графичких и писаних извора у циљу израде цртежа за њену реконструкцију.
У архиви Регионалног завода за заштиту споменика културе Котор се налази сачуван план из 1860. године за већу цркву који је израдио непознати италијански архитекта.
Унутрашњост цркве је била омалтерисана кречним малтером дебљине 2 – 2,5 цм.
Остаци малтерисања чија површина је била плавом бојом могли су се уочити и на површини калоте апсиде. Та плава боја задржала се у сећању мештана Загоре као нешто упечатљиво и нешто што је цркву чинило посебном.“
Обнова храма започела је 15. априла 2007. године, управо на 28. годишњицу великог земљотреса у којем је скоро до темеља порушен.
Данас је велики храм Светог Илије у потпуности грађевински обновљен и снадбјевен свим потребним богослужбеним стварима. На сачуваној ктиторској плочи стављена је позлата и враћена је на своје мјесто изнад западних врата. На њој стоји овај натпис: “За подизање овог светог храма у славу Светог пророка Илије приложи монах Хрисантије Костовић сав новац за исплату мајстора а сељани загорски сав материјал за градњу и храну за мајсторе. Храм је освећен православним епископом Стефаном Кнежевић 20 маја 1865.године“.
Изнад ове плоче постављен је мозаик са ликом Светог Пророка Илије.
Почетком 2013.године постављене су иконе на иконостасу и окончани радови на изградњи камене ограде око храма а средином 2015.године окончани су сви грађевински радови на дворишту и цијелом црквеном комплексу, извршено сађење растиња и пресађивање старих маслинових стабала.
Освећење
7. јуна 2015. године, Свету архијерејску литургију са освећењем храма служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички Господин Арсеније, у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.
И мала црква Светог Илије, у којој се покоје кости оснивача велике цркве, монаха Хрисантија Костовића, такође је добила празнично рухо јер је у потпуности грађевински обновљена, а на њеном звонику се налази ново звоно, које се често чуло уочи освећења, весело објављујући да су приведени крају послови на обнови комплекса на Сутулији. Звоно су приложили потомци монаха Хрисантија: Никола Костовић, Миливој Штилет и Жељко Љубинковић.
На великој свечаности у Загори, у срцима многих се мијешала радост и туга, јер нажалост, коначну обнову храма нијесу доживјели они који су себе несебично уградили у његову обнову, почивши: Јован Мидоровић, Милан Костовић, Жељко Масловар и Гојко Бошковић.
У великој цркви биле су изложене на цјеливање мошти непознате светитељке, које се чувају у загорском храму Светог Теодора Тирона.
Владикама су саслуживали протојереј ставрофор и намјесник которски, отац Момчило Кривокапић, Игуман манастира Подмаине, отац Рафаило Бољевић, доњогрбаљски парох, отац Јован Рајак, горњогрбаљски парох, отац Мијајло Бацковић, трећегрбаљски парох, јереј Бранко Богојовић, протојереј будвански, отац Јово Бајковић, јереј луштички, отац Никола Урдешић и друго свештенство. На литургији су одговарали чланови Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора под управом ђакона Михаила Лазаревића, а молитвено су учествовала и сестринства грбаљских манастира: Светог Саве, Свете Матроне Московске и манастира Подластве, сестринство манастира Светог архиђакона Стефана из Дуљева, монаси из манастира Драганац са Косова и вјерни народ из Грбља и других крајева Боке, међу којим и бројни Руси настањени на подручју Грбља и околине.
У току свете архијерејске литургије Митрополит Амфилохије је чином протопрезвитера-ставрофора одликовао пароха доњегрбаљског оца Јована Рајака и пароха будванског, оца Јова Бајковића. Јеванђеље је читао ђакон Игор Балабан, а апостол мати Аквилина, настојатељица манастира Подластве и дјевојчица Теодора Рајак.
Преносећи благослове Његове Светости Патријарха Иринеја, Владика Арсеније је у литургијској проповиједи након читања Јеванђеља казао да је љубав Христова учинила храбрим и неустрашивим Све Свете који су кроз историју Цркве угодили Христу Господу. „Ту љубав сви ми хришћани треба да имамо у својим срцима. Та љубав је нас и сабрала овде данас. Из те љубави сте ви, благочестиви народе, обновили ову велику светињу“, рекао је Владика Арсеније.
Послије светог причешћа и литијског опхода око обновљеног храма Митрополит Амфилохије је у својој бесједи рекао: “Они који су завољели љепоту светиње Господње овај храм су поново обновили и украсили, и ево данас смо се у њему сабрали у име Господње да се причестимо Тијела и Крви Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Велики је ово дан и велики драгоцјени датум за овај храм, за Доњи Грбаљ, За Боку Которску, за Црну Гору, за сав наш светосавски народ и за сву православну васељену“.
Митрополит је указао на потребу да се обнови некадашња келија монаха Хрисантија Костовића, која се налази у непосредној близини црквеног комплекса на Сутулији.
Предсједнику Одбора за обнову храма, господину Стеву Поповићу из Прчања владика Амфилохије је уручио Орден Светог краља Милутина, којим га је одликовао Свети Синод Српске православне цркве за заслуге у обнови ове светиње. Подсјетимо да је исти орден већ постхумно додијељен почившем Јовану Мидоровићу 2012.године, за изузетне заслуге за обнову овог храма. Поповић се у свом обраћању након додјеле ордена истекао да му је највеће признање то што ће љепоту у оку са овога мјеста моћи да понесу многи посјетиоци који ће имати прилику да дођу у цркву и уживају у погледу на Ловћен и цијелу црногорску обалу све до Корчуле и Драчког рта.
Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца одликовани су Иван Урошев Магуд, Жељко Конатар и постхумно Жељко и Милан Костовић, док су архијерејске похвалнице додијељене: Жељку Масловару, Дејану Палибрку, Нику Лазовићу, Михаилу Тетјакову из Москве, Дејану Петрановићу из Котора, Јагоди Берберовић из Тивта, Николи Радовићу, Миливоју Јакшићу и Коси Перишић из Подгорице, Раду Поповићу из Загоре, Милој Лазаревић, породици Штилет, Небојши Крути, Станку Магуду, Славку и Момиру Тујковићу, Жарку и Марку Калуђеровићу из Тивта и Зорану Звицеру.
Испред Одбора за обнову храма, свим приложницима се захвалио Иво Костовић из Загоре.
Владика Арсеније је након додјеле одликовања у својој бесједи казао:
“Много сам данас научио о Црногорском приморју, о Боки, о вама, о Грбљу, о многим значајним историјским чињеницама које до сада нисам знао. Једна од њих је и податак да је из ових крајева и Свети кнез Лазар Хребељановић Косовски, а исто тако да овдје има 68 цркава и три манастира, што је највеће богатство овога краја. Ове светиње су мјеста која вас сабирају, која чувају не само ваш национални, већ прије свега ваш вјерски православни идентитет, јер у ово вријеме које гута све пред собом важно је да ми будемо окупљени овдје око цркве око трпезе Господње, да чувамо то наше име хришћанско.“
(Kомплекс цркава Св. Илије – Освећење цркве у Загори након обнове)
Затим је испод Сутулије, надомак цркве Светог Теодора Тирона приређена богата трпеза хришћанске љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали: Пјевачко друштво Грбаљ, гуслар Васко Дољаница, дјеца: Мидоровић Јана и Вук из Загоре и Пима Андреја и Марко поријеклом из Вишњеве и пјесник Светозар – Свето Самарџић са Кривошија.
На светковини у Загори били су амбасадор Руске Федерације у Подгорици Андреј Нестеренко, представници грчке амбасаде, као и предсједници општина Котор и Херцег Нови.
Стево Поповић се бројним званицама за празничном трпезом обратио са древним Грбаљским поздравом “Помага Бог“ и исказао добродошлицу у “славни православни и српски Грбаљ, ту ђе се вјековима са вјером у Бога слободно мислило, творило и говорило а често пута и гинуло за крст часни и слободу златну. Преносимо, надаље његову бесједу:
“Цар је Лазар са сред Грбља ника,
Свом српству је споменик подига,
Траг Лазарев још овђен мирише,
Ђе се српски и чита и пише,
Ту се српски говори и твори,
Ту кандило православно гори,
Ђе у Бога још је вјера тврда,
Међу море и Ловћенска брда.
Грбаљ славни од памтивјека
То је била људска-српска колијевка
Ништа љепше и Богу милије
Но доћ данас код Светог Илије
Помолит се Богу и Светом Илији,
Богу ћемо бит сигур милији,
Нек се љубав међу нама множи,
Нек нас Господ сачува и сложи.
Са дужним поштовањем имамо потребу и обавезу да данас на овом светом мјесту поменемо, да им захвалимо и да не заборавимо дивне и племените упокојене у Господу мушке главе племена Грбља које нијесу данас са нама овог дивног и великог дана а који су дали велики свој допринос за изградњу овог дивног Господњег храма а то су Јован Мидоровић, Милан Костовић, Нико Лазовић, Жељко Костовић и Гојко Бошковић. На небу им душе царовале у Насељу Цара Небескога, а ми их по добру памтили и од заборава чували као што то чојски и својски ваља и требује.
Користимо ову прилику да се са свег срца и са дна душе захвалимо свима овдје присутнима и многим другим одсутнима, свима знаним и многим незнаним и само Богу знаним који су новцем, радом, трудом, материјално, жељом, молитвом или на било који други начин допринјели да се овај дивни храм Светога Пророка Илије изгради и освешта и нека служи на понос, срећу и спасење читавом Грбљу и цјелокупном нашем роду наше свете Српске Православне Цркве.
Чувајмо драга браћо и сестре овај дивни Божји храм, ову нашу светињу од свих наших непријатеља, јер је ово плод наше непролазне љубави и оданости Светосављу и Српству и свих племенитих и узвишених осјећаја које красе сваког Грбљанина и брата Србина.
Ту ђе влада братска слога, нада и вјера у Бога, ту ђе се ради на богоугодним дјелима, вјерским и националним, ту ће сигурно да буде напретка, среће и сваког добра, Боже дај.
Нека је срећно освећење и Богом благословено.“
Храм је у богослужбеној употреби. У њему се осим на дан храмовне славе, служе свете литургије више пута у току године (Други дан Божића – Божји дан, Други дан Свете Тројице, сваке друге године на Завјетине, прву суботу послије Спасовдана и тд.).
Послије обнове, у храму су обављена многа вјенчања и крштења.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Чудо је наш Српски Грбаљ.Нека их Господ свим добрима обдари.Јер -,,Слога биће пораз врагу…,,.
Божија благодат на господу и витезове наше – Грбљане!
„Ту ђе влада братска слога, нада и вјера у Бога, ту ђе се ради на богоугодним дјелима, вјерским и националним, ту ће сигурно да буде напретка, среће и сваког добра, Боже дај.“
Бог вас благословио, браћо Грбљани!