Obnova manastira Hilandar

Manastir Hilandar devet godina posle velikog požara uspešno se obnavlja, a radovi su postupni, da bi se sačuvala autentičnost svetinje. Uporedo sa građevinskim delom, oporavlja se i ekonomija manastira.

Bratstvo manastira Hilandara obnovilo je nešto više od 50 odsto izgorelih konaka i drugih manastirskih objekata. Obnova se odvija postupno, tako da se ne naruši autentičnost koju je manastir imao pre požara. Uporedo s tim, monasi obnavljaju i ekonomiju manastira.

Požar iz 2004. godine je najveći u osmovekovnoj istoriji Hilandara. Dve godine kasnije započeta je i najveća obnova tog manstira. Prvo su raščišćeni izgoreli objekti, pripremljena je projektna dokumentacija i 2006. su počeli radovi. Svedok tog procesa je arhimandrit Metodije, izabran na tron igumana Hilandara 2010. godine.

„Do sada je obnovljeno nešto više od 50 posto onoga što je izgorelo. Prvo smo obnovili konak iz 1814. godine, a posle toga smo odmah preuzeli obnovu najvećeg od svih izgorelih konaka. To je konak iz 1821, jer njegovom obnovom praktično završavamo najveći deo izgorelog dela i on se sada privodi kraju“, kaže iguman Metodije.

Zajedno sa obnovom konaka radi se treća celina, odnosno ulazni kompleks manastira, pa je Hilandar, praktično, čitav u obnovi. Uporedo sa obnovom izgorelog dela, monaštvo rekonstruiše i delove manstira koji su stradali od zuba vremena.

Pirg Svetog Đorđa ima najstariji živopis u manastiru. Živopis iz 12. veka je bio ugrožen zbog prokišanjavanja krova.

„Iako taj objekat uopšte nije stradao u požaru, mi smo bili prinuđeni da krov zamenimo da bismo zaštitili najstariji živopis. Takođe radimo i druge objekte koji su ugroženi, tako da slobodno možemo da kažemo da je obnova koje sada vrši najveća u istoriji Hilandara, posle onog velikog poduhvata koji je bio u vreme svetog kralja Milutina“, kaže iguman.

Pretpostavlja se da će kompletna obnova manastira potrajati više godina. Uporedo 50 monaha obnavlja i ekonomiju manastira, vodeći se idealom da sve što je im potrebno proizvode sami.