Obradović: Srbija ima dokaze protiv Hrvatske

Šef našeg pravnog tima Saša Obradović o tužbama Beograda i Zagreba za genocid: Moguća su četiri ishoda, pa i povlačenje. Oslobađanje Gotovine nam ne otežava poziciju.

Teško je unapred govoriti o ishodu procesa koji Srbija i Hrvatska vode pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju međusobnih optužbi za genocid, ali mogu da garantujem da će naš pravni tim izneti jaku argumentaciju, na visoko profesionalnom nivou.

Saša Obradović, šef našeg pravnog tima pred MSP, kaže u intervjuu za Novosti da će usmena rasprava, koja je zakazana za 3. mart sledeće godine, najverovatnije trajati oko mesec dana, kao i da su obe strane spremile hiljade stranica materijala i mnogobrojne svedoke.

„Konačnu presudu ne treba očekivati pre kraja 2014. ili početka 2015. Četiri su moguća ishoda: da sud presudi da je bilo genocida na jednoj ili drugoj strani, da su Srbija i Hrvatska počinile genocid, ili da genocida nije bilo. Ali, ono što je veoma važno je to što će posle okončanja procesa, ovaj spor biti skinut sa političke agende dveju država“, rekao Obradović.

Mislite li da bi bilo bolje da su dve strane povukle tužbe?

Za vansudski dogovor uvek postoji mogućnost, ali to je pitanje za vlade. Naš pravni tim je dobio instrukciju da zastupa državu pred MSP i mi nismo ti koji mogu da odlučuju o pomirenju.

Može li politički dogovor dveju strana da se postigne i pošto počne usmena rasprava, ili spor mora da dobije epilog na sudu?

Stranke uvek mogu da se pomire i da spor reše i izvan suda. Međutim, imajući u vidu kolika sredstva UN ulažu za pripremu logistike, ukoliko bi se ovaj predmet u poslednjem momentu skinuo sa liste, došlo bi do zastoja u radu suda, za koji bi bile odgovorne dve strane.

Zagreb je ojačao svoj tim. Koliko ljudi je angažovano na našoj strani?

Imaćemo dvanaestak članova, koji će biti na usmenoj raspravi. Naša priprema za usmenu raspravu traje već godinama. Tu su profesor Vilijam Šabas, jedan od vodećih stručnjaka u pravnom tumačenju genocida, prof. Andreas Cimerman, koji je bio sa nama i u procesu sa BiH i oko Kosova, advokati Vejn Džordaš, savetnik za unakrsno ispitivanje svedoka, i Novak Lukić, koji je bio branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Koje dokaze će Srbija predočiti sudu i ko će svedočiti u našu korist? Pominje se da će Hrvatima stranu držati Sonja Biserko…

Sa hrvatskom stranom napravili smo dogovor da o dokazima ne govorimo u javnosti. Time niko ne dobija. Samo se podižu strasti. Nemamo pravo ni da tri meseca pred početak suđenja objavljujemo imena svedoka, jer bi to ugrozilo njihovu sigurnost.

Prema nekim informacijama, naša strana ima osam svedoka, a Hrvatska 12…

Svedoka ima mnogo, ali koliko će ih se pojaviti na sudu još nije utvrđeno. Postoje svedoci koji su svoje iskaze davali pred Tribunalom i njihove izjave mogu biti korišćene pred MSP kao dokumenta, kao što su dostavljene i izjave ljudi koji su svedočili pred domaćim organima u procesu prikupljanja činjenica o zločinima.

Koliko Srbiji oslobađajuća presuda Gotovini i Markaču može da oteža dokazivanje genocida?

Neprijatna je činjenica da je takva odluka doneta. Ali, s druge strane, predmeti oba slučaja, pred MSP i pred Tribunalom, u krivično-pravnom smislu su različiti. Hrvatski generali su pred Tribunalom bili gonjeni za nešto što nije predmet postupka pred MSP.

Ukoliko samo jedna strana bude osuđena, da li to automatski povlači i presudu o odšteti ili se pokreće poseban spor?

To je praktično isti spor, ali posebna procedura. Sud bi naprosto utvrdio osnov za postojanje reparacije, ali bi ostavio i izvestan rok državama da o tome postignu dogovor. Ako se to ne desi, onda država koja je spor dobila, traži da sud odredi visinu odštete. Ovog momenta ne postoji nikakva zvanična cifra kolika bi odšteta bila. Hrvatska zahteva naknadu celokupne materijalne i nematerijalne štete proizvedene ratom od 1991. do 1995, sa izgubljenom ekonomskom dobiti. Mi – naknadu šteta građanima srpske nacionalnosti koji su žrtve „Oluje“.