Očeva sekira

Piše: Nebojša Jevrić

U malom selu izgubljenom u hercegovačkom kršu živio je Todor sa ženom.
Imali su samo jednu ćerku .Ostala deca su pomrla ko mala.
Nikolija je to malo zemlje I vinograda što su imali sama radila ,dok joj nije poodrasla ćerka Gospava. Onda obe.
Todor je po vazdan sa komšijama pio lozu. I vodio vodio visoku politiku.
Otpuhnu bi dim a onda se upitao više za sebe:
“Mili bože ko nam ubi Lesandra kralja!”
Prvi njegov komšija Dutina, mlađi od njega desetak godina, neoženjen, savraćao sa flašom rakije gotovo svaki dan.
Pušili su, pili i mezetili prlja, sira iz mešine.
“Što se ne ženiš Dutino?” upita ga ko slučajno jedan dan Todor.
“Koju će me uzet. Bez mala i zemlje,a i četrdesetu sam perturio!”
“Daću ti ja ovu moju Gospavu.”
Kad se Gospava vrati sa burilima punim vode, konopcima vezanim za ne jake pleći otac joj saopšti da je isprošena za Dutinu.
Gospava je tek propupila, vatrena pogleda, i vazda nasmejana. Imala je kiku do pojasa koju je u pletenicu plela. Dok je radila na njivi uvek je pevala.
Majka zakuka. „Zar za ovog pjana i bezdomnika“
Todor je spodbi za kosu pa glavom o pod. Tu pred Dutinom i Gospavom.
“Obećana”
Sutradan je odvede Dutina u svoju kuću pokrivenu kamenim pločama.
Tast i zet nastaviše da piju svaki dan. I ćute. Samo bi se Todor ponekad upitao:
“Mili bože, ko nam ubi Lesandra kralja!?”
Dođe Osma ofanziva. Da se u Banat seli.
Sa ono malo sirotinje krenuše I dvije koze krenuše Dutina. I Gospava za Banat.
Kod Dutine su za vreme rata srćali partizani pa je bio među prvim na spisku.
U Banatskom velikom selu dobiše kuću, zemlju,kravu.
Dutina nastavi ko što je naučio.
Samo što je sad pio u seoskoj kafani i po vazdan igrao domine.
Kad bi se poslednji iz kafane vratio kući zaspao bi ko zaklan. Ko da ženu nije ni imao.
Druge godine poče stomak da mu otiječe. Doktori rekoše :”Ciroza. Prekasno”
Osta Gospava udovica.
Mlada, jedra, vrijedna, pola sela je na nju pogled bacalo. Zemlje dosta. Četiri krave drži. Moglo bi se i nešto para naći.
Prolazile su godine a ona nikog ne pogleda.
Bila je udovica trideset godina.
Onekud iz Like dozloputa bježeći od nekog nepočinstva u “Penzionerski dom” konobar .
Beskućnik I propalica. Kockar. Svake noći je sa gostima šlage igrao.
Neko mu je nasoči. I poče oko nje obigravati sve dok se jednog dana kod nje ne preseli.
Željna milovanja koja je godinama sanjala predade mu se Gospava.
A Likota je bio iskusan i vješt ženama.
Zakasnela ljubav je prolepša I podmladi. Odoše u grad da kupe za nju haljine.Procveta. Uzeše i kola.
Ali Likota nastavi po starom. Prvo ode gotovina što je spremila da novu kuću ozida. Na kockarske automate što su tek stigli u selo. Onda poče na račun njenog da se zadužuje.
Zelenaši oteraše traktor I kola.Ond jednu,drugu,treću kravu.Kad dođoše po četvrtu Gospva neda.
Likota je spodbi za kosu pa glavom o pod.
Drugog dana dođe Gospava u miliciju da se prijavi.
“Ubila sam muža na spavanju. Očevom sekirom.”
Bilo je to sve što je u miraz od Todora dobila.