Од лажи и обмана, до истине (1)

Пише: Јован Лакићевић

Као човјек који је читав овоземни живот посветио феномену информисања, прије свега као новинар, а потом и као „политичар“ у једноумљу ( извршни секретар ЦК СК Србије, па потом шеф негдашњег Агитпропа ЦК СК Југославије), па опет, и до данас новинар, схватам, веома добро, информативне афинитете ововременог читалаца. И није ријеч само о млађем нараштају.
Готово нико , од савремених пратилаца, да не кажем читалаца Портала нема, без обзира на теме, ни воље, ни стрпљења, за преглед више од шлајфне текста! То сам најбоље искусио на сопственим текстовима.
И, да будем до краја искрен, мало дуже текстове сам исписивао због књига у којима ће се наћи, за фамилију и блиске пријатеље (двије су већ штампане!) као моја свједочанства о актуелном невремену.
На овом Порталу, захваљујући предусретљивости мени потпуно непознатих домаћина из Редакције ИН4С, покушаћу, бар повремено, убудуће да скраћено, „у цртицама“, коментаришем неке актуелне појаве и њихове протагонисте, сходно афинитетима савременог читаоца.
*
Почео бих од оног што је најактуелније.
Готово је невјероватно да је и на овим просторима и даље у оптицају актуелан термин „међународна заједница“! Па не мислите, ваљда, господо, да су Енглеска, Америка и њихова политичка пудлица, Европска унија – међународна заједница!?
Аман, доста с том бесмислицом!
То је тек и географски и етнографски и бројчано, 15 дио Планете!
Шта ћемо са БРИКСом, чије земље окупљају три милијарде и триста милиона становника, са значајним могућностима већ најављеног проширења? Каква је то заједница?
*
Друга је грешка још глупља, а нијесу је избјегли ни неки озбиљнији аналитичари. Ријеч је о „покрштавању“ Срба у Хрватској. Амам, није браћо ријеч о покрштавању, већ о ПРЕКРШТАВАЊУ, односно католичењу већ крштених Срба!
*
Ово би, надаље, могао да буде важан подсјетник, али, изгледа, није и за наше плиткоумне „политичаре“ у Црној Гори. Усвајање Резолуције у Црној Шуми, по диктату двије атлантистичке амбасаде, о „руској агресији на Украјину“, каква још нигдје није усвојена (!), спада у ред тих инфантилних , наручених, а малоумних „пројеката“, који ће, нажалост, значити застиђе Црној Гори за дуго времена!
Сугерисао сам, својевремено, на овом Порталу, актуелном предсједнику Бошњаче странке, да повуче из Парламента енглеску Резолуцију о Сребреници, коју сам тада назвао „Резолуцијом за непомирење“, али ме он, према очекивању, није послушао.И она је, на срамоту свеколике Црне Горе- усвојена.
Сад се, опет, са функције некаквог министра у мојој жалосној Црној Шуми, огласио и као један од предлагача неке антируске Резолуције! С којим правом, или, боље речено – докле, господине Ибрахимовићу (ако сам добро запамтио презиме)?. Изгледа да си повјеровао твојим „историчарима“, Растодерима, Аџићима и Андријашевићима, да су твоји преци стварали Црну Гору! Ако ти ко није стигао рећи, ево ја ћу: Твоји су преци, као и други поисламљени Срби, учинили, у дугом трајању, све што су могли, да Црне Горе више не буде, односно да буде дио Отоманске империје!
Моје скромно питање би било: с којим правом, Ервине ти данас, заједно са још неколико црногорских ајвана, уписујеш моју постојбину у непријатеље Русије?
*
Пошто сам обећао да ћу се бавити неким наизглед проблематичним темама, вријеме је да се вратим на нека, минула збивања.
У овом часу падају ми на памет планетарне лажи извјеног Хариса Силајџића, некад члана Прдсједништва БиХ, кога се многи становници ових балканских простора више и не сјећају. Потонуо је у некој криминалној афери, везаној за поприличне новчане донације са Блиског Истока босанским муслиманима.
Споменути Харис је у једном часу устврдио да је на подручју БиХ , у минулом рату, деведесетих година, силовано од „злоћинаћких Срба“, 400 хиљада босанских муслиманки!
Многи се, наравно, тога не сјећају. Али, ја памтим. Кад је схватио да је овом чудовишном хипертрофијом угрозио многе будуће муслиманске бракове и част својих сународница , Харис је од те цифре одустао. Јер, једва да је у тон часу толико муслиманских була било за удају! Не сјећам се на ком броју се зауставио!
Наравно да је све било гола лаж, равна онима које смо слушали у вријеме злочиначког НАТО бомбардовања Србије од Харисовог сабрата, Џејмија Шеја.
*
Ова планетрна подвала Србима, као непоправљивим силоватељима, још једном је ( а потом и више пута) одјекнула са Савјета безбједности УН. Тада је представница тзв Косова, Фљора Читаку (или нешто слично, не могу све да их попамтим) ,хистерично саопштила да су Срби у ратним збивањима на Косову и Метохији силовали 20 хиљада Шиптарки! Испоставиће се да се за позамашну накнаду за „жртве силовања“, јавило, вјероватно по наговору тек 80 женских особа. Признаћете, поштовани читаоци да је разлика између 20.000 и 80 – позамашна!
*
У вези са силовањима, за која су сви војнички Срби на Западу били, захваљујући Харису и њему сличним, плаћеним лажовима, одреда били оптужени, морам са великом тугом да се сјетим и више стотина заточених Српкиња у Сарајеву, у вријеме потоњег рата, од Мушана, Цаце, Јуке и Ћела, Алијиних узданих џелата, које је побио још у току рата да не би били свједоци муслиманских непочинстава, да су у својим забранима и подрумима мјесецима силовали стотине заробљених, беспомоћних Српкиња, да би их, кад затрудне,послије пет мјесеци послали у Србију, да тамо роде поносне балије!
О томе је писао мој пријатељ и брат, Миле Кордић, у свом потресном роману „Јелена 93.“ Тако је, једног јутра, при крају рата, у Бањи Ковиљачи, у пет аутобуса освануло 200 унесрећених Српкиља у поодмаклој трудноћи.
Судбину његове јунакиње Јелене Миле је разријешио , не само на романенескни, него и на очекивани , хришћански начин: она је своје присилно новорођенче крстила надомак Вучитрна и дала му српско име.
Како су њене сапатнице прошле, о томе нема ни свједочења, ни записа.
*
Мислио сам да бар у овом тексту , овом бизарном и морбидном темом, не оптерећујем више читаоце. Али, морам. Сјетио сам се, наиме, саге коју ми је давних дана испричао мој пријатељ, режисер Здравко Велимировић.
Након убиства српског злотвора и крвника, Смаил аге Ченгића на Мљетичку, 1840. године, његов син, Дед ага, подигао је, годину дана касније, велику војску на Дробњаке и Ускоке. У том походу заробио је многе дробњачке и ускочке кћери и одиве. Са собом је водио, како само злочиначки наум може да појми, више на сваки начин фелеричних бошњачких измећара, да би их на силу спаривао са заробљеним, беспомоћним Српкињама.
Након његовог крвавог и бесрамног осветничког похода, Дробњаци и Ускоци су на својој скупштини донијели одлуку да се сва дјеца, рођена десет мјесеци након ове, Дед агине монструозне освете – побију.
Тако је и учињено, о чему се у нашој завичајној историји 180 година ћутало. Није то, добри моји земљаци и комшије, ни на који начин племенска срамота. То је монстрозни злочин наше муслиманске сабраће кога је одавно ваљало обзнанити.
Нека наравоученија се сама намећу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: