Од Пожеге до Београда за само два сата: На деоници ауто-пута „Милош Велики“ радови се изводе планираном динамиком

Радови на деоници ауто-пута „Милош Велики“ Паковраће – Пожега, од тунела Лаз до тунела Муњино брдо изводе се планираном динамиком без већих техничких проблема. У току су радови на поддеоници четири која спаја два тунела, који су били највећи градитељски изазов за вредне неимаре на изградњи ове саобраћајнице, и то због веома лоших геоморфолошких и топографских услова.
Када путари заврше свој посао, што се, према пројекцији Јавног предузећа „Путеви Србије“ очекује 28. јуна ове године, саобраћај ће тећи тунелима Муњино брдо и Лаз, који ће бити дугачки чак око 2.800, односно 2.900 метара, уједно најдужи тунели на ауто-путевима у Србији, пишу Новости.

– Степен физичке реализације пројектом предвиђених радова на овој поддеоници је преко 86 одсто. Преостали су само радови на изради хабајућег слоја коловозне конструкције као и радови на уређењу путног појаса и постављања заштитне жичане ограде. Најдубљи усек на ауто-путу од Прељине до Пожеге је у Негришорима, дубине преко 24 метра на коме је ископано преко 300.000 кубика материјала и ту су радови на уређењу путног појаса – рекао је шеф надзора Владимир Петровић.

Према његовим речима, у тунелу Лаз завршени су сви грађевински и радови на електромашинском опремању тунела.

– Очекује се пуштање под стални напон за електроенергетско напајање које је предуслов за почетак, такозваних функционалних испитивања којима се проверавају сви системи електроенергетског напајања, телекомуникациони системи и системи за аутоматско управљање – казао је Петровић.

Он је додао да су у десној тунелској цеви Муњино брдо радови на завршетку секундарне подграде и изградњи кабловских канала испод пешачких стаза.

– Радови се изводе по планираној динамици и без већих техничких проблема. У левој тунелској цеви која је пробијена 24. децембра су у току преостали радови на примарној подгради, подножним сводовима и радови у пуном јеку на изградњу секундарне подграде – истакао је Петровић.

Када се радови у тунелским цевима заврше до одређеног степена који не омета монтажу електромашинске опреме онда ће се приступити и том послу, пошто је сва опрема већ набављена.

На овој деоници ауто-пута, како су нам истакли у ЈП „Путеви Србије“, топографски и геоморфолошки услови су условили потребу за пројектовањем и извођењем укупно три тунела, 35 мостова укупне дужине 5.196 метара, четири надвожњака укупне дужине 592 метра, као и изградњу 1.912.000 кубних метара насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омоћити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

Технологија извођења радова на оба тунела обављена је по такозваној новој аустријској методи (НАТМ) која подразумева да се на бази картирања тунелског ископа и мерења деформација по обиму ископа примењује неки од 11, односно 13 пројектованих типова тунелске подграде.

У ЈП „Путеви Србије“, које је инвеститор радова, чија је уговорена вредност 523,5 милиона долара на читавој траси од 30,96 километара, рекли су нам да је на овој деоници свакодневно ангажовано просечно око 650 радника.

Председник Општине Пожега Ђорђе Никитовић казао нам је да је долазак аута-пута до Пожеге од великог значаја за овај град, као и да је ово заправо пут којим ће долазити нови инвеститори у овај крај, а самим тим ће велики број грађана добити запослење. Он је подсетио да је пројектовано да овом деоницом дневно прође и до 20.000 возила, што је велика шанса за развој Пожеге, која ће бити повезана са целим регионом.
– Грађани Пожеге ће ускоро досањати сан да се ауто-путем за мање од два сата возе до Београда. Изградња деонице ауто-пута Прељина – Пожега има изузетан и вишеструки значај за наше грађане, у погледу инфраструктурног, али и економског развоја. Поред тога, изградња ауто-пута Београд – јужни Јадран, имаће значајну улогу и за развој туризма и привреде и надамо се доласку инвестиција – рекао је Никитовић.

Мостови од 12 до 35 метара

НА траси деонице између Прељине и Пожеге пројектовано је и више мостова и надвожњака. Распони мостовских конструкција крећу се од 12 метара на месту надвожњака, до 35 метара преко речних водотокова. Фундирање мостова је предвиђено на шиповима и на темељним стопама. Пројектовање је вршено на бази услова датих у геотехничким елаборатима урађеним после обимних истражних радова и лабораторијских испитивања узорака тла.

У зависности од распона, мостови су пројектовани у статичком систему армиранобетонских рамова или армиранобетонских и преднапрегнутих континуалних гредних система. Преднапрегнути гредни елементи се изводе у градилишним погонима и после контроле да задовољавају прописане услове квалитета, постављају се у пројектовани положај на ослонцима где се врши монолитизација са осталим деловима мостовске конструкције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: