Од рок бубњара до пјесника: Члан „Рибље чорбе“ представио збирку пјесама

БУбњар „Рибље чорбе“ Мирослав Вицко Милатовић, уз Бору Ђорђевића деценијама најактивнији члан бенда кад су у питању пројекти ван групе, промовисао је у четвртак у београдском клубу „Крафт рум Берлин Монро“ своју прву књигу поезије „4 тома“ у издању „РНР рекордса“, са текстовима које је написао током каријере. Ту је и бонус диск у издању „Фидбокса“ са четири нове песме које је Милатовић написао, отпевао, и одсвирао бас-гитару и бубњеве. Истог дана, на „Јутјубу“ је представљен први сингл „Весник пролећа“.

Поред бројних других људи из света рокенрола, очекивану подршку Вицку су пружиле колеге из матичног бенда – Видоја Божиновић Џинџер и Никола Зорић, који су и учествовали у снимању песама, као и Миша Алексић.

– Бане Локнер ми је први рекао да имам много текстова и да то може да заврши у књизи – напоменуо је Вицко. – Први том су моји рани радови, укључујући соло албум из ’86. „У ритму срца малог добошара“. Други том је „Индијанци и остали“. „Индијанци“ су бенд који сам имао деведесетих, а ту су и текстови за „Краљевски апартман“, „Минђушаре“, „Вориорсе“… Трећи, мени најдражи том су дечје песме. Ту сам их највише написао, односно, још увек их пишем, јер радим у „Мастер бластер“ поп-рок школи. Имали смо обичај да, на крају године, правимо албум где ће најбољи ђаци да свирају. Ту имам три издања, а пре тога и албум „Дечаци о девојчицама“. Последњи том су текстови за бајкерски бенд „Црна Барбика“ који сам ја оформио.

Вицко каже да је, гледајући по „Рибљој чорби“, крај седамдесетих и почетак осамдесетих био најбољи период за бављење музиком:

– То време је било захвално та рок бендове. Сад је тешко, јер нема часописа, радио-станица, све је сведено на нулу.

Милатовић није баш прихватио интернет као реалност, кад је у питању промоција неке рок групе.

– Сада је све доступно – вели Вицко. – Кад сам почињао да свирам бубњеве, све сам скидао са плоча. Мене и дан-данас деца питају „Ко је вама, професоре, показивао бубањ?“. Кажем – грамофон. Они ме питају „А ко је тај?“ (смех). Не признајем модерне трендове. Интернет јесте реалност, али сурова.

Књига „4 тома“ биће промовисана у многим градовима широм Србије:

– Ја сам човек који не стаје. Завршавам 10 текстова за пријатеља Зорана Коњевића из „Вориорса“, који је већ направио албум у Канади, па је решио то да уради и у Србији.

А повратак у далеку прошлост доводи нас до групе С.О.С. из које је, спајањем са Бором Ђорђевићем, настала „Чорба“.

– Ту смо ми изучили занат – сећа се Вицко. – Свирали смо хард-рок. Кад је дошао Бора, то је добило сасвим другу димензију.

Волео би Милатовић и концертно да представи нове песме, међутим, за „Новости“, искрено признаје:

– Хтео сам да свирам са „Црном Барбиком“ по бајкерским скуповима, људи су нас звали, али нисам могао да окупим бенд. Бубњар Јеки и певачица Невена су у С.А.Р.С, ја сам у „Чорби“ а Вања је са Маријом Шерифовић.

Од Вицка би се очекивао хард-рок, међутим…

– Кажу да ово подсећа мало на Џибонија (смех). Увек сам био пун изненађења. Кад сам објавио први соло албум, сви су чекали неке бубњарске егзибиције, али ја сам певао и писао текстове, тако ми је одговарало.

Два и по месеца по објављивању албума „Да тебе није“, 20. студијског издања „Рибље чорбе“, Вицко каже:

– То је, по мени, одличан албум. Јако су добри текстови, музика је супер. Продукција је, онако, али, нема везе. То је ствар укуса. Мислим да је овај албум чак у фазону неких старијих, попут „Бувље пијаце“.

Упитан да издвоји фаворита с албума, Вицко је, смејући се, „скромно“ издвојио своју песму:

– „Мистер Перфект“, наравно.

Минхен за памћење

Пре неколико дана, „Рибља чорба“ је, заједно са „Партибрејкерсима“, „Ван Гогом“ и групом С.А.Р.С. учествовала на „Мјуник рок фесту“ у Минхену. Током 70 минута, колико су на сцени били Бора, Миша, Вицко, Џинџер, Никола и Јоца Змај, направљена је таква атмосфера да Миша Алексић и даље о томе прича с нескривеним усхићењем.

– Фантастичан концерт, невероватна публика – одушевљено ће басиста „Чорбе“ за наш лист. – Били смо у свом најбољем елементу, али публика је била толико емотивна према бенду, толико су ишчекивали да дођемо, да је реакција била можда чак и боља него у многим градовима у Србији и региону. Певали су песме од почетка до краја, после сваке се чуло „Боро, мајсторе“. Било је незаборавно.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: