Од суверенизма и економије до „орешника“: Путинове поруке о којима ће се причати месецима

Поруке руског председника Владимира Путина током годишњег обраћања јавности препричаваће се и анализирати наредних дана и месеци, посебно изјаве које се односе на економију, суверенизам, али и на руску ракету „Oрешник“, каже адвокат Горан Петронијевић.

За Петронијевића је један од јачих утисака да је Путин показао озбиљно стрпљење према западним новинарима и зрелост да не наседа на провокације, а истиче и да руски председник има способност лаконског изражавања – врло често оно што изговори има јачи ефекат тек касније после дубоке анализе.

У Путиновом говору радило се о мање-више познатим ставовима, али једно од најважнијих ствари је потцртавање економских успеха Русије. Када су, 2014, након догађаја на Мајдану, прве санкције наметнуте Русији, ова земља је била економски затечена – била је врло слична арапским земљама, које експлоатишу нафтне и гасне ресурсе и од тога живе, каже Петронијевић. Међутим, те 2014. ни Украјина, ни Запад нису били спремни на развој догађаја какав је уследио након почетка руске специјалне операције.

Санкције су пробудиле Русију

Иако је површина под черноземом у Русији била већа него у Украјини, та најплоднија земља на свету била је запарложена и Русија је увозила, не само пшеницу, већ и све друге пољопривредне производе. Увозила је све, а продавала је само нафту и гас.

„Од тог стања до економског стања данас, када је економија стала на своје ноге, тако да је почела да производи све оно што ресурси Русије дозвољавају. А кажу да не постоји елемент Мендељејевог система кога у Русији нема и не експлоатише се и не користи у индустрији. Нити да има толико обрадиве и плодне земље. Русија је од увозника жита постала највећи извозник жита; од увозника меса постала је готово највећи произвођачи хране“, наводи Петронијевић.

Санкције су, заправо, пробудиле Русију. Оне су, сасвим сигурно нанеле штету Русији, о чему је руски председник и говорио, али у великој мери су пробудиле руску индустрију, производњу на бази сопствених ресурса. И то се догодило за свега десет година.

„Уводити санкције Русији је смешно. Русија није држава, то је континент. Где можете да је затворите, осим са европског дела, што се тиче трговине? Русија је експресно нашла алтернативу и на тој алтернативи зарађује више него пре. Индија се појављује као један од највећих извозника руске нафте, а европске земље сада ту исту нафту плаћају тридесет, четрдесет одсто скупље. Немачка привреда је расла на руским енергентима и на руском гасу. Израсла је у једну од водећих економија света, да би данас дошла до тога да пада немачка влада, првенствено због проблема који су настали у економији“, истиче Петронијевић.

Суверенизам је основна руска вредност

Путин гаји суверенистичке вредности и зато је добар део обраћања посветио управо суверенизму – то је и главна разлика између њега и представника Запада. У контексту нове друштвене теорије о суверенитету, та се категорија проширује, осим на суверенитет државе и народа, и на државу, нацију, веру и породицу – гајење та четири стуба значи апсолутни суверенитет, напомиње Петронијевић.

„Он управо на томе и заснива своје одговоре, али суверенитет шири и на поље економије. То је такође суверенитет државе. Ако имате независност економије, ако имате суверенитет у производњи, у примени свих економских мера, имате државу. Ако то немате, онда државу немате“, категоричан је он.

Сукоб између суверенизма и глобализма је основни сукоб у данашњем свету: глобализму одговарају сукоби и ратови и то је основни принцип по коме он функционише. Глобализму припада педесет и седам држава колективног Запада. Остатак света све више се креће ка суверенизму, додаје Петронијевић.

Чини се да су новинари и грађани једва чекали да Путин објасни руске ставове у погледу последњих догађаја у Сирији, о БРИКСУ, односима са турским председником Реџепом Ердоганом, као и Специјалној војној операцији у Украјини.

Како је Запад формирао БРИКС

Глобалистичка политика Запада толико се огадила свету, да нужно формира блокове држава које иначе никада не би улазиле у заједничке савезе, каже Петронијевић. Путин је у дипломатском маниру рекао да БРИКС није антизападни савез већ да се ради о незападној организацији. Али, према Петронијевићевом мишљењу, то је једно те исто.

„БРИКС је створила нелиберална политика Запада: зграби, отми, богати се на терет малих држава, сиромашних континената и земаља. Томе је дошао крај. Четири петине човечанства створиће нови економски поредак. То је БРИКС и то је нови светски економски поредак. Они јачају из дана у дан; погледајте каква је разлика између БРИКСА и Г7, колико је БРИКС отишао само у односу на њих. Запад губи механизме којима је читав свет држао под шапом. Последњи механизам који му је остао је долар“, констатује он.

Што се тиче Сирије, Путин је објаснио да је задатак Русије у тој земљи извршен – исламски калифат није створен и отклоњена је опасност од стварања терористичке државе. Са Ердоганом је, како је рекао у сталном контакту, док у Украјини не постоје прелиминарни услови о почетку мировних преговора.

Асадов пад, наводи Петронијевић, требало је да се догоди пре петнаест година; међутим, руском интервенцијом то се није догодило и легитимна сиријска власт повратила је суверенитет на највећем делу територије. Уз то, терористи су елиминисани.

„Орешник“ је изазов Западу

Док се руски председник обраћа новинарима и грађанима, шеф кијевског режима, Владимир Зеленски је у Бриселу, где покушава да, као компензацију за то што Украјина неће постати чланица НАТО-а, добије нове ПВО системе.

Према Петронијевићевом мишљењу, уцењивачки капацитет Зеленског слаби – чињеница је да је он нелегитиман, као што је Путин напоменуо, а чињеница је и да са њим преговарати и потписивати споразуме нема никаквог значаја. Преговарати се може само са легитимним властима у Кијеву које имају капацитет да преговарају и да потпишу евентуални споразум. Али, показало се да склапање споразума са Украјином или Западом значи само шарену лажу.

„Та чињеница говори да Русија неће олако ући у преговоре, док не постигне коначне циљеве. Са Запада кажу да Русија и не зна који су јој циљеви али она то и те како зна. Ти циљеви су постављени фазно и по фазама се и остварују. Сада више нема никакве дилеме – Русија је од почетних проблема које је имала у сегменту одбране постала и постаје све јача сила. Председник Путин је говорио и о најновијим ракетним системима „орешник“ и на неки начин изазвао Запад“, истиче Петронијевић.

Бацањем рукавице Западу у лице тиме што их је позвао да одреде мету или мете у Кијеву које би Русија гађала „орешником“, Путин је сликовито показао да у овом тренутку све оно што се на Западу налази, није у стању да парира руским хиперсоничним ракетама, закључује он.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: