Одакле амбасадору право?

Пише: Милан Ружић

Амбасадор Украјине у Србији Володимир Толкач, изјавио је да је са сваким погинулим војником и дететом у Украјини, његовој земљи теже да разуме аргументе Србије зашто не уведе санкције Русији. Навео је како би српско увођење санкција Русији показало да се Србија и Украјина боре за исте вредности.

Знамо да свако ко има барем мало свести о функционисању дипломатије схвата да амбасадори говоре оно што им је наређено из врха државе која их је послала да службују у другим државама. Стога, тај лош текст једног исподпросечног глумца који се представља као председник, или администрације која ради ствари у корист његове популарности а не за добро свог народа, тачније функционише у оквирима мртворођене глумачке каријере, може да изговара ко год и колико год жели, јер ако гледамо шта Украјина заиста ради по питању актуелног сукоба, схватићемо да она само фразама и оперише како би помогла Америци у пролонгирању сукоба у Украјини чији је циљ да се разгори по целој Европи. Ово што је Толкач изговорио, а телевизије на којима то говори, већ су одавно за увођење санкција Русији, иако није његов текст, велика је срамота за једног амбасадора и за државу у чије име он то изговара. Уосталом, Толкач гостује на телевизијама које пропагирају независност Косова што је дипломатски маневар који држава коју он заступа за сада не подржава, дакле, донекле ради против својих налогодаваца. Међутим, како руководство те државе није срамота да осам година бомбардује и на све друге начине угњетава становништво Украјине које се осећа као руско, онда ни његова изјава не треба да чуди.

Уосталом, откуд једном амбасадору право да српском народу држи предавање о страдалим војницима и убијеној деци? Зна ли Толкач историју државе у коју је дошао да гради каријеру дипломате? Зна ли да је страдање војника Украјине нешто што је режим који заступа изабрао да би се приближио Западу и да је управо то страдање део оних „вредности“ Запада на које се позива и тражи да их заједно заступамо?

Не може се Србија борити за вредности Америке која ју је бомбардовала, а након тога економски, па Далсовим планом и морално, а и на сваки други начин разорила! Не може се српски народ борити за вредности оних који су убијали српску децу! Не сме српски народ, надам се ни његово руководство, уводити санкције држави која је због Србије ушла у Први светски рат! Не пада на памет Србији да подржава Азов и остале батаљоне који су руске војнике тукли, разапињали на крст и на њему спаљивали! Како Србија да подржи речи амбасадора, или апел, назовите то амбасадорово гостовање како вам воља, који нас наговара да се сврстамо на страну наших џелата?

И како Украјина може ишта да разуме ако не разуме да не треба осам година да бомбардује свој рођени народ? Како Украјина да разуме Србију ако не разуме да ради у корист своје штете, а за благостање Америке која ће исту ту Украјину сутра разнети ако затреба или ако се само успротиви? Како Украјина не разуме да Русију никакве санкције не могу претерано уздрмати, а нарочито не санкције једне економије као што је српска?

Превише су се страни амбасадори осилили у Србији. И можда не би било згорег кад већ имају толики утицај, а утицај Хила смо видели током „Еуропрајда“, да наш народ гласа за то који ће се амбасадор највише питати у овој земљи у којој  нико не ослушкује пулс народа који је толико убрзан да ће морати некако да се смири. А тај пулс неће смирити „Еуропрајд“, признање Косова и Метохије, амбасадори Хил и Толкач, тровање ваздуха, Рио Тинто, две стране једнако токсичног фанатизма у подељеним медијима и даље поделе у већ дубоко раздељеном народу.

Господине Толкач, ево, молим Вас, немојте држати лекције и давати савете народу који се према Вама и избеглицама из Украјине понаша врло гостопримљиво и који покушава да остане ван сукоба у који га увлачите својим недовољно увежбаним говорима. Зашто се понашате као васпитач народу који Вама никад није наметао мишљење, нити га од Вас тражио. Примајте велику плату, бавите се папирологијом и гледајте Зеленског како се преко видео-линка обраћа на разним филмским смотрама док Ваш и његов народ гине у Вашој земљи.

И престаните да поредите страдања два народа. Превише је јефтино, безобразно и испадате неуки и злонамерни. Истина, то се уклапа у оне западне вредности за које кажете да би требало да их бранимо заједно са Вама, али нама је доста ратова, страдања и бежања по склоништима од те демократије и тих вредности које пропагирате.

Прошетајте мало по Београду. Леп је дан. Дивно изгледају све оне грађевине које су овде оставили Бели Руси. Идите до Калемегдана и купите фишек кикирикија. Или идите у један од биоскопа да погледате филм са неким добрим глумцем који није председник, због чије каријере неће страдати нико и који Вас неће терати да се срамотите на телевизији уместо њега.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: