Одбијени условни отпусти за 22 осуђеника: Више од 150 поднијело захтјеве позивајући се на усвојени Закон о амнестији
1 min read
Илустрација
Основни судови у Подгорици и Котору и Виши суд у Подгорици одбили су захтјеве најмање 22 осуђеника који су тражили скраћење казне и условни отпуст. Они су од надлежних судова тражили скраћење казни на основу Закона о амнестији који је прошле године изгласан у црногорском парламенту, сазнаје Дан.
Више од 150 затвореника поднијело је раније захтјеве за условни отпуст, позивајући се на недавно усвојени Закон о амнестији, којим им се умањује казна у зависности од тога за које кривично дјело су осуђени.
Како је Дан раније објавио, међу њима је највише оних који су осуђени из области безбједности саобраћаја и наношења тешких и лаких повреда.
Посланици у Скупштини Црне Горе су 25. јуна прошле године изгласали Предлог закона о амнестији лица осуђених за кривична дјела прописана законима Црне Горе и лица осуђених страном кривичном пресудом која се извршава у Црној Гори. За закон је гласао 41 присутни посланик, при чему нико није био против или уздржан. Потом се гласало о амандманима на овај закон које су предложиле политичке партије. На крају је закон изгласан у цјелини и прихваћен је амандман да се затворска казна не смањује починиоцима тешких убистава.
Првим предлогом су били обухваћени и Дамир Мандић и учесници у убиству полицијског функционера Славољуба Шћекића.
У предлогу закона пише да су из амнестије изузета лица која су осуђена за ратне злочине, кривична дјела из области полне слободе и осуђени за корупцију, као и они који су на потјерницама. Међутим, овим предлогом из амнестије нису били изузети осуђени за тешка убиства и друга тешка кривична дјела. Амандмани које је предложила тадашња опозиција нису прихваћени.
Скупштина је 22. априла прошле године прихватила иницијативу Демократске партије социјалиста и Либералне партије да се у дневни ред уврсти и Предлог закон о амнестији, што је изазвало негативне реакције већег дијела црногорске јавности.
Посланици тадашње владајуће коалиције коју је предводио ДПС предложили су Закон о амнестији којим је предвиђено умањивање казни за 15 одсто осуђенима који су у затвору, односно десет одсто онима који још нијесу пошли на одслужење казне. Посланици ДПС-а, ЛП и мањинских партија гласали су да се овај закон уврсти у дневни ред.
Основни суд у Даниловграду усвојио је захтјев за смањење казне Марку Шарановићу, осуђеном за убиство бизнисмена Драгана Бећировића, и он је први искористио ово право.
Позивајући се на Закон о амнестији, Шарановић је тражио да му се казна умањи за 15 одсто.
Даниловградски суд је дјелимично прихватио његов захтјев и умањио му казну за пет одсто, а ту одлуку је потврдио Виши суд у Подгорици одлучујући по жалби Шарановићевог браниоца Боривоја Боровића.
Апелациони суд је крајем прошле године преиначио пресуду Вишег суда и осудио Шарановића на 14 година затвора због убиства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

