Odbrana (podobne) demokratije: Može Vašington, sad i Brisel, ali ne i Moskva i Banjaluka

Posle najava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da će EU raditi na paketu za „odbranu demokratije“ koji obuhvata i zakone o stranom uticaju i nevladinim organizacijama, iz Brisela stiže vest da je paket usvojen, baš na vreme za evropske izbore 2024. godine.

Zakonski paket koji je zamišljen da „poveća transparentnost i demokratsku odgovornost predstavnika trećih zemalja kada je reč o uticaju na politiku, donošenje odluka i demokratski prostor“ ne razlikuje se od sličnih zakona o stranim agentima kakve imaju Sjedinjene Države ili Rusija. Ili kakav Milorad Dodik želi u Republici Srpskoj.

Ali baš u Moskvi i Banjaluci leži problem. Rusiju su još pre Specijalne vojne operacije optuživali za uplitanje u američke izbore – što je kasnije dokazano kao neistinito. To, pak, nije sprečilo SAD i EU da trube o navodnim hakerskim napadima i navodnim ruskim agentima koji podrivaju demokratski poredak drugih zemalja.

Da bi to sprečila i organizovala slobodne izbore za evropski parlament, EU je odlučila da usvoji odbrambeni paket koji će smanjiti pretnju širenja stranog (čitaj ruskog ili kineskog ili već neke treće zemlje koja im sada smeta) uticaja kroz „transparentnu“ registraciju predstavnika trećih zemalja, obelodanjivanje godišnjih finansijskih izveštaja i ciljeva organizacija koje vode treće zemlje, davanje Komisiji na uvid važnih informacija i materijala ovih entiteta na kraju četvorogodišnjeg mandata.

Kada je Dodik predstavio zakon o nevladinim organizacijama (NVO) po ugledu na američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA) usvojen još 1938. godine koji je i danas na snazi, krik, na prvom mestu ambasade SAD u BiH, a potom i nevladinog sektora, čuo se do Brisela i Vašingtona.

Dodik je optužen da napada temelje slobode, da sprečava rad nezavisnih medija i civilnog društva i da je pod uticajem Moskve koja je sličan zakon usvojila 2012.

„Kontroverzni“ zakon u Republici Srpskoj predviđa gotovo isto što i njegovi zakonski uzori i sada i evropski – posebnu prismotru za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, dodatno registrovanje i slanje finansijskih izveštaja. Entitetski ministar pravde će sudu moći da predloži zabranu njihovog rada. Ključna reč ovde je „moći“, ne „zabraniće“.

Ono što i Brisel i Vašington vrlo zgodno zaboravljaju je da je ruski zakon o stranim agentima i delovanju nevladinih organizacija urađen po uzoru na američki, kao i da je manje strog nego američki gde je broj ljudi koji su zvanično označeni kao „strani agenti“ gotovo devet puta veći nego u Rusiji.

Kada je reč o problematičnim „političkim aktivnostima“ iz Dodikovog zakona, organizacijama je zabranjeno političko delovanje i politička aktivnost. U političko delovanje se ubraja učešće u predizbornim kampanjama, prikupljanje sredstava za stranke, njihovo finansiranje, dok politička aktivnost predstavlja svaku aktivnost prema institucijama i predstavnicima RS čiji je cilj usvajanje ili izmena propisa i politike.

Drugim rečima, isto što predviđa i evropski zakon – slobodne izbore bez uplitanja stranog faktora. Problem je što to pravo imaju samo „podobne“ demokratije, dok za „treće zemlje“ važe druga pravila, prenosi RT Balkan.