Odbrana Ratka Mladića: Za Markale i ostale incidente u Sarajevu, izveli smo veštake, koji su potpuno oborili argumente na kojima su se zasnivale presude protiv naših generala

Sve što je dokazano na suđenju u Mladićevu korist nije imalo nikakav uticaj na prvostepenu odluku sudija, jer su oni samo povukli delove iz presuda Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Zdravku Tolimiru, Stanislavu Galiću i još nekima i na osnovu njih osudili i Mladića, koji je u tim presudama naveden kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata. To znači da mu je suđenje bilo puka formalnost.

Ovo je ključna teza žalbe na prvostepenu presudu odbrane Ratka Mladića u Mehanizmu u Hagu, koja je izneta u utorak i sredu, tokom žalbene rasprave.

Mladićevi branioci podsetili su da su u prvostepenom postupku izneli niz novih dokaza, pre svega veštačenja, kojih nije bilo u postupcima protiv drugih srpskih oficira. Da ih je bilo, možda oni tada ne bi bili osuđeni, a usputno ni Mladić.

Kako nam kaže generalov branilac Branko Lukić, za sve incidente u Sarajevu – Markale, modifikovane avio-bombe, snajperisanje, granatiranje, izveli su veštake, koji su potpuno oborili argumente na kojima su se zasnivale presude vezane za te događaje kod drugih osuđenih Srba, a kod kojih ta veštačenja nisu rađena.

Međutim, veće sudije Alfonsa Orija je reklo „mi te dokaze ne prihvatamo, jer je on već osuđen za to u drugom predmetu“, gde nije mogao ni da se brani, jer se nije njemu sudilo – objašnjava Lukić. – Isto je i za Srebrenicu. Naš veštak je utvrdio da je u proboju kolone 28. divizije ka Tuzli poginulo 6.000 muslimanskih boraca. To je dokazao na osnovu 54 dokumenta sa izjavama koje su muslimanski vojnici davali svojim bezbednosnim organima. Mi smo uspeli da dobijemo tu dokumentaciju, gde svako od njih kao očevidac tačno navodi gde je, ko i kako poginuo. Većina ih je poginula u žestokim borbama koje su se vodile, mnogi su naletali na minska polja, ubijali su se i između sebe, bilo je i samoubistava.

DAN posle okončanja žalbene rasprave, Darko Mladić se telefonom čuo sa ocem:

– Delovao je rasterećeno, jer je bio u prilici da kaže nešto. Čini mi se da mu je zbog toga laknulo. Jedino mu je žao što mu nisu dali više vremena, ali zadovoljan je onim što je uspeo da kaže. Primetili smo da bolje izgleda nego u proteklom periodu, ali uvek je tako tri – četiri dana pred pojavljivanje u sudu. Trudio se da bude skoncentrisan, ali bilo je i perioda kada ništa nije slušao, već je listao geografski atlas koji mu je moj sin Stefan poslao.

Lukić ukazuje da takvo veštačenje celokupne slike Srebrenice, sa svakim stradalim muslimanskim vojnikom, niko ni na jednom suđenju nije izveo:

– U Mladićevoj presudi stoje četiri različita broja ubijenih u Srebrenici – 8.000, 7.000, 4.500 i 5.000 ljudi. Pa koja je tačna? Ali sa svime što smo uradili samo smo udarali u zid, jer sudije naše dokaze nisu hteli da uzmu, jer imaju presuđene činjenice. Slično je i sa trećim sastankom u hotelu „Fontana“ u Srebrenici, koji je izmislio tužilac Piter Mekloski, kako bi dokazao genocidnu nameru. Njegovu završnu reč su sudije prihvatile kao nepobitan dokaz, iako ga nije pomenuo niko od hiljadu saslušanih u istrazi, niti o njemu ima pisanog traga. Veće je napravilo fikciju da je bilo sastanka, ne znaju ko je učestvovao, ali tvrde da je zaključak bio da se počini genocid i da je Mladić za to kriv.

Izvor: novosti.rs