Odgovor na hajku koja se sprovodi nad „KM novinama“ jer su ukazale na izdaju države!
Veoma smo iznenađeni i zgroženi reakcijom režima na naš tekst „Postoji li za Vučića drugo rešenje osim metka?!“ Smatramo da se on namerno pogrešno interpretira kako bi se sakupili politički poeni, izvršio dodatni pritisak na medije i zastrašili drugi koji još uvek nisu pod kontrolom države, što je ustaljena praksa aktuelnih vlastodržaca u Srbiji.
Tako je vlast u svemu preterala i nad jednim minornim portalom, kao što su KM Novine, počela da sprovodi represiju i medijsku hajku alarmirajući čitavu javnost a sve pod lažnim optužnicama kakve smo mogli da vidimo u oči ubistva Olivera Ivanovića.
Naglašavamo, tekst „Postoji li za Vučića drugo rešenje osim metka?!“ je nastao kao reakcija na otvoreno najavljivanje Aleksandra Vučića da mu „Srbi nikada neće oprostiti“ rešenje koje namerava da prihvati za Kosovo i Metohiju! Srbi se nikada ne bi pomirili sa izdajom Kosova i Metohije i tekst, koji vlast obimno zloupotrebljava protiv jednog minornog portala, ima za cilj da istraži kakvo rešenje postoji za najavljenu odluku sa kojom se VEĆINA SRPSKOG NARODA NE SLAŽE a pri tom suprotna je Ustavu i Krivičnom zakonu države čiji je Aleksandar Vučić predsednik!
Prirodno je u takvoj situaciji razmišljati o svim mogućim scenarijima. Upravo je to namera našeg teksta – da neko ponudi rešenje koje ne bi bilo ekstremno i koje ne bi uzrokovalo gubitak ma čijeg života! Nužnost iznalaženja takvog rešenja ponukala nas je da to pitanje svesno postavimo na neobičan i provokativan način – i to je sve! Samo mentalno neformirana ličnost, mada naša politička scena poprilično pati i od takvih, može da zaključi da je neko na internetu objavio da će ubiti predsednika, a da se to prtom nigde i ne kaže!
Nadali smo se da će neko izaći sa konstruktivnim predlogom za rešenje u okviru zakona, kako bi smo na opšte zadovoljstvo izbegli ma kakav tragični scenario! Međutim, vlast to očigledno ne želi i definitivno misli da će „ubijanjem glasnika“ rešiti svoj problem!
Nema sumnje da se tekst našeg portala eksplatiše kao senzacija i način da se još jednom skrene pažnja sa životnih problema građana Srbije koji grcaju u siromaštvu čak ispod proseka mnogih afričkih zemalja. Pa, svakodnevno vidimo kako se u medijima, upravo sa tom svrhom, razvlači sudbina ubijene pevačice i na naslovne strane stavljaju najmonstruozniji zločini. Sve su te priče istrošene i potrebna je nova tema što je vlast upravo u ovom tekstu i prepoznala!
Naročito nas iznenađuje i čini tužnim, iako nije nikakva novost, da se NIKO NE OBAZIRE na ukazano bezakonje, antiustavno delovanje i veleizdaju predsednika Vučića, a na štetu državnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije! Svi se prave slepi kod očiju i čudom se čude kada je „srpski narod još jednom u istoriji doveden u bezizlaznu situaciju u kojoj svaki pojedinac mora da traži rešenje za nju“ kako u spornom tekstu naglašavamo! I na naše pitanje, ponavljamo – sa ciljem da se spreči ono što srpski narod ogromnom većinom ne podržava, a što bi „demokratski izabrani predsednik“ morao da poštuje jer je „demokratski“ – dakle, predstavlja narod a NE SEBE, usledio je retko viđeni progon i hajka!
Nigde ni jedne jedine reči niti poziva na „povratak vladavine prava i očuvanje državne nezavisnosti i integriteta“, kako smo u tekstu naglasili. Zar to niko ne želi, zar to ne bi trebalo da bude primarno naročito ljudima na vlasti? Zašto nikome ne predstavlja problem kršenje zakona koje predsednik Vučić sprovodi ali predstavlja problem kada neko ukaže na to i traži izlaz iz takve situacije u situaciji kada nadležni bezbednosni organi i Sudovi ćute?!
Zato najoštrije osuđujemo zloupotrebu pravnog kapaciteta i medija pod kontrolom države jer smo uvereni da ne mogu da budu krivi oni koji na moguće posledice ukazuju, sa namerom da ih preduprede, već oni koji stvaraju okolnosti čime mogu da prouzrokuju ekstremne poteze nezadovoljnog naroda!
Jadno je isticanje „pravničkog iskustva i znanja“ gospodina Đurića koji se godinama ne obazire na frapantno kršenje Ustava i Krivičnog zakona Republike Srbije! Gospodin Đurić kaže da se „ne sme se umobolnicima i nasilnicima dozvoliti da kad god im je volja, bez ikakvih sankcija suspenduju demokratiju“(!) – zašto se onda to dozvoljava gospodinu Vučiću već godinama? Možda zato što i sam Đurić aktivno učestvuje u tom procesu? Nije li to neviđena bahatost, licemerje i kriminalno ponašanje?
I još dodaje „U kući obešenog ne govori se o konopcu, a u državi u kojoj atentati na političare nisu neuobičajena pojava, svaka naznaka mogućnosti da bi nečiji život mogao biti ugrožen mora biti ozbiljno ispitana“. Šta će pre preduprediti zločin – ćutanje i negiranje ili ukazivanje na tu mogućnost!? Zar ne bi prevencija morala da ima prioritet?
A ako se gospodin Đurić već vodi takvim načinom razmišljanja, zašto se onda u državi u čijoj je istoriji jedna od najupečatljivijih ličnosti Vuk Branković, koji je svojom izdajom na Kosovu odveo narod u pet vekova najmračnije ropstva, govori o novoj izdaji?
I još naglašava da „ničija politika ne može biti alibi za ovakvu vrstu pretnji i uznemiravanje najšire javnosti“. Gospodin Đurić bi, čak i da nije pravnik, morao da zna da ponašanje u suprotnosti sa važećim Ustavom republike Srbije i Krivičnom zakonom Republike Srbije nije i ne može da bude politika već – veleizdaja, kriminal! Stidno i sramno!
Gašenje, proterivanje, hapšenje pa ni ubistvo onoga ko je ukazao na opasnost neće otkloniti nephodnost zakonskog procesurianja za antiuustaavno delovanje koje ljudi na vlasti u Srbiji svakodnevno čine! Jedini način da se otkloni opasnost ključalog narodnog nezadovoljstva jeste da se prestane sa izdajom Kosova i Metohije i otklone štetne posledice koje su do sada prouzrokovane po državni suverenitet kada je južna srpska pokrajina u pitanju a sve dalje aktivnosti vrate u Ustavni i pravni okvir. Na tome redakcija KM Novina insistira sve vreme svog rada pa i u spornom tekstu! A upravo je to razlog hajke i progona koji su pokrenuti.
Redakcija KM Novina
Kosovo i Metohija,
Srbija
Bog mi je svedok da nikog ne mrzim na ovom svetu ,osim ovog izdajnika.
Znam da je mrznja bolest ali ovo je jace od mene.
… Ma daj!
Nikome, nikome se ne može prijetiti metkom!
Ni ovome ovdje, ni inome tamo!
Nikome, ako smo ljudi!
… Ako ćemo da razlikujemo od bagre i fukare.