Na obroncima Gučeva, u blizini Vukove kuće, na imanju od četiri i po hektara smešteno je domaćinstvo porodice Matić. Pored čistog vazduha i izvorske vode, ambijent upotpunjuju i autentične brvnare. Domaćin kaže da turisti dolaze kako bi našli odmor za dušu, ali i da bi probali stara srpska jela.
Meni otkriva Budimir Matić, Planinski konak Milica: „Prvo krenemo od domaće proje, domaće lepinje, onda malo domaćeg sira, kajmaka, prebranca, gljiva koje se trenutno mogu naći u našim krajevima. Sledi jagnjeće meso pod sačem, roštilj. Sve je uglavnom proizvod naših ruku.“
Vukovo rodno mesto – Tršić od nedavno ima i status zaštićenog dobra. Na više od pet i po hektara smešteni su muzeji, radionice starih zanata, ali i saborište koje je mesto održavanja brojnih manifestacija, među kojima je i Vukov sabor, najstariji kulturni događaj u našoj zemlji.
„Tu se nalazi četrdeset objekata narodnog graditeljstva, kompleks Tršić i jeste rekonstrukcija sela sa kraja 19. veka. Vukova kuća i okućnica su od izuzetnog značaja, spadaju u nepokretno kulturno dobro,“ kaže Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“.
Snežana Perić, direktorka Turističke organizacije grada Loznice, dodaje da su Tršić i Tronoša najznačajniji deo njihove turističke razglednice pred kojim turisti ostaju bez daha!Razlog je taj što se tu može videti spoj prirode i kulturnog nasleđa.
Nedaleko od Tršića, a na 17 kilometara od Loznice, nalazi se i manastir Tronoša čija se izgradnja, po predanju, vezuje za kralja Dragutina. Tokom vekova, manastir je više puta rušen i paljen, a današnji izgled čuva već šezdeset godina. Na putu do manastira nalazi se i kapela svetog Pantelejmona sa česmom devet Jugovića iz koje izvire čista i lekovita Trošnoška voda. Prema narodnom verovanju, česmu je sagradio Jug Bogdan sa svojih devet sinova pred sam polazak u Kosovski boj.
Istorijsko nasleđe, ali i velika gostoljubivost meštana i domaćina, neki su od razloga zbog kojih gosti iz svih krajeva zemlje i sveta dolaze u Vukov kraj. U Tršiću i Tronoši ne samo da ih čeka priroda od koje zastaje dah, već i mogućnost da osete duh starih vremena i tradicije, prenosi RTS.
Pročitajte JOŠ:
Država Srbija preuzela Muzej Nikole Tesle od Grada Beograda, uskoro na novoj lokaciji?
Hvala za ovaj tekst.
Ponovio bih jednu opasku ovdasnjeg clana guslarske sekcije u Loznici, pri gostovanju guslara sa Durmitora,
,,Mi pijemo istu vodu“.
Naime, mnogo naroda ovde ima bliske pretke i rodjake iz svih delova danasnje Crne Gore, najvise iz Stare Hercegovine, Vasojevica, i dr, a jos jedna povezanost koju je plemeniti guslar zeleo istaci je Drina, tj Piva, Tara, Lim, koje hrane ovu gorostasnu reku.
Ovde se zavrsava istocno-hercegovacki dijalekat, i nazalost kvari se u poslednjih 30 i vise godina, ali to je druga prica…
Ali, evo jos ja da dodam, dobra nam je ta genetska veza Durmitor-Jadar (Loznica je Jadranska oblast, po reci Jadar), dali smo zajednicki svim Srbima Jovana Cvijica, Vuka Karadzica kao najpoznatije, a nisu jedini naravno.
I da zavrsim sa guslama, ko nije, nek cuje il’ procita narodnu epsku pesmu, boj na Loznici, da se vidi kako se uz gusle za ledjima tuklo s Turcima…