Odobren patent za dizajniranje beba

Američki zavod za patente odobrio je američkoj genetičkoj kompaniji „23andMe” ekskluzivno pravo na genetske i kompjuterske tehnologije koje budućim roditeljima omogućavaju da izaberu polne ćelije donora kako bi povećali šanse da dobiju dete sa određenim željenim karakteristikama.

Banke sperme već nude mogućnost da se odabere donor sa određenom zdravstvenom istorijom, etničkim poreklom i crtama lica. Za novi patent je jedinstveno to što će se genetskim testiranjem pronalaziti poželjni donor čija DNK kombinovana sa materijalom onog koji bira za rezultat ima dete sa unapred odabranim osobinama.

Upotreba ove tehnologije omogućiće da se izbegnu najgore bolesti, a ne bi bilo ni etičkih dilema, jer se osobine biraju pre začeća. Međutim, kalifornijska firma ide i dalje od zdravstvenih okvira. Roditelji će moći da biraju visinu, boju očiju, lične osobine poput smisla za humor ili mišićne performanse ako žele da im potomak bude vrhunski sportista. Tako će kompjuter izračunati ko treba da bude donor muške polne ćelije za ženu koja želi plavooko dete atletske građe sa izraženim smislom za humor. U zahtevu za odobrenje patenta navedeni su primeri šta može da se bira: visina, težina, boja kose, očekivani životni vek, rizik od raka debelog creva, urođene srčane mane, očekivani troškovi zdravstvene zaštite…

Ova vrsta selekcije je teoretski na raspolaganju ljudima koji rade vantelesnu oplodnju, pa doktori genetskim skeniranjem pre implantacije embriona mogu da utvrde da li on ima neki ozbiljan poremećaj. U poslednje vreme se na ovaj način sve češće bira pol deteta. Klinike ne daju klijentima da biraju osobine koje nemaju veze sa zdravljem. To je inače zabranjeno u Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji.

U kompaniji priznaju da osobine poput inteligencije, atletske građe i impulsivnosti ne mogu pouzdano da se predvide, jer na njih utiče mnogo gena i okruženje. Kažu da za sada nemaju nameru da koriste patent. Zahtev su predali još 2008, kada je postojalo shvatanje da može da se primeni u klinikama za vantelesnu oplodnju. Kritičari kažu da će se vlasnici patenta ipak teško odreći potencijalnog

profita ukoliko se pojavi veliko interesovanje klijenata da dizajniraju sopstveno potomstvo, što je vrlo verovatno.

Reagujući na vest iz SAD, grupa etičara medicine iz Belgije, Holandije i Francuske objavila je u časopisu „Genetika u medicini” da je ovaj metod moralno krajnje sporan posebno zbog toga što omogućava izbor osobina koje nemaju nikakve veze sa zdravljem deteta.

„Ni u jednom trenutku u toku preispitivanja zahteva američki zavod nije postavio pitanje da li je prikladno da se patentira tehnologija koja omogućava dizajniranje budućih beba”, napisali su.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Amerikanaca protivi ovakvom načinu biranja osobina koje nemaju veze sa zdravljem, prenosi portal „Wired”.

Pored moralne dimenzije dizajniranja beba, pojedini naučnici skreću pažnju da treba realno sagledati šta genetika može, a šta ne. Do sada su objašnjene osobine i bolesti koje zavise od jednog ili nekoliko gena, ali to su biološki izuzeci. Ono što bi većina izabrala za svoju decu – inteligencija, karakter i život bez hroničnih bolesti – izuzetno je složeno i još nije do kraja objašnjeno genima.

Genetska lična karta za sto dolara

Kompaniju „23andMe” osnovala je Ana Vojčicki, supruga suosnivača „Gugla” Sergeja Brina. Pre sedam godina nudili su klijentima da im genetskim testom uzorka pljuvačke odrede 14 genetskih marketa i to je koštalo 1.000 dolara. Danas za 100 dolara prodaju analizu koja otkriva 240 karakteristika u vezi sa zdravljem i ličnim osobinama.