Oficir kojeg su se neprijatelji i mrtvog plašili: Na današnji dan rođen je Vojislav Tankosić

Na današnji dan rođen je jedan od najkompleksnijih ličnosti 20. veka, Vojislav Voja Tankosić, koji je, pored Mustafe Golubića bio osoba kojom se najviše bavila britanska obaveštajna služba.

Diplomirao je na Vojnoj akademiji 1901. godine kao peti u klasi. Profesori su govorili da se isticao u svim oblastima, ali se kasnije ispostavilo da se najviše isticao u isterivanju pravde.

Voja Tankosić je od majskog prevrata pa sve do smrti 1915.bio upleten u skoro sve značajnije unutrašnje i spoljne događaje, posebno one vezane za revolucionarnu borbu i oslobodilačke ratove koje je vodila Srbija.

Sitne građe, ćutljiv, povučen i skroman, ovaj oficir ni sa čim nije pokazivao svoju nesalomivu snagu i organizatorski duh koji će ga pratiti do kraja života.

Brzo je postao nezaobilazna spona između vojske i omladine koju je trebalo spremiti za velike zadatke.

Svoje prijateljstvo sa omladinom javno je manifestovao prilikom krvavih demonstracija 23.marta 1903.godine.

Njegov Šesti puk dobio je naređenje da izađe iz kasarne i pomogne žandarmeriji u rasturanju demonstracija. Komandovao je prvom četom i bio upućen ka „Ruskom caru“. Kada su se približili demonstrantima, oni su povikali „Živela vojska“, na šta je on povikao „Živeo narod“, okrenuo svoju četu, što su učinile i ostale čete Šestog puka i vratili se u kasarnu.

Kasnije odlazi do vođa protesta i obećava im bezbednost skrivajući ih u donjem gradu, da bi ih sutradan preko Dunava prebacio u Austrougarsku. Od tada dobija veliko poverenje studenata koje kasnije lako uvlači u majsku zaveru.

Nakon majskog prevrata i dolaska kralja Petra na presto, Tankosić u vojsci propagira obrazovanje komitskih odreda koji bi za cilj imali revolucionarno delovanje na Kosovu i Metohiji.

Avgusta 1903. godine prvi put se maskira u trgovačkog pomoćnika, koji se bavi trgovinom brašna i sa trgovcem Radom Mihajlovićem silazi na jug. Obilazi i prikuplja podatke sa terena, koji će mu kasnije koristiti tokom ratnih akcija.

Sa ovog puta vraća se u Vranje gde obrazuje prvi komitet, koji je imao za cilj da otpočne ratne akcije na terenu. U jesen obrazuje i prvu četu koja pod vojvodom Anđelkom prelazi granicu kod Rujna i kreće u prve ratne akcije.

Godine 1911, kada se već pomišljalo na oslobodilački rat, Tankosić prelazi na Kosovo sa zadatkom da uhvati vezu sa Isom Boljetincem i Sadikom Ramom, dreničkim barjaktarom, koji su do tada bili neprijateljski raspoloženi prema Srbiji. Trebalo je da ih ubedi da dozvole našem stanovništvu da se naoružava i da u slučaju rata sa Turcima imamo njihovu neutralnost. U ovome je uspeo tek juna 1912.

Zbog ovih svojih veza, kad je izgubio rat 1912.,on sa svojim odredom iz Prokuplja odlazi na Kosovo i jedna od prvih krvavih borbi ovog pohoda je ona koju je sa ovim odredom vodio na Merdarima.

U ratu sa Bugarima, 1913., bio je na krvoločnom frontu. Kada su posle rata čete raspuštene, Tankosić je na svoju ruku otpočeo akcije u Bosni, a delovanje sa Apisom bilo je u takvoj tajnosti da čak ni članovi nisu znali za njega. Atentat u Sarajevu 1914. dočekao ga je slomljenog. Na njega je još naročito strašno delovala Austrijska nota poslata Srbiji gde se on spominje u dve tačke,sedmoj i drugoj…

-Da odmah rasturi Narodnu odbranu,njena sredstva za propagandu konfiskuje i na isti način postupi protiv drugih udruženja i društava.

–Da odmah uhapsi majora Voju Tankosića i izvesnog Miloša Ciganovića, srpskog činovnika, koji su rezultatima istrage kompromitovani.

Objava rata i saznanje da smo za rat nespremni dodatno uznemirava Voju Tankosića. Zdravlje mu se pogoršava i imao je problem sa venama što je uticalo na njegovo raspoloženje.

Drugog novembra 1915., usred odstupanja cele vojske, on između Ćuprija i Svilajinca, na položaju Iglište, preduzima na svoju ruku juriš u kojem ga ranjava granata. Podlegao je povredama u poljskoj bolnici u Trsteniku. Imao je samo 35 godina.

Međutim, ovo nije kraj za Voju Tankosića, neprijatelji su ga se i mrtvog plašili, strahovali su da li je zaista mrtav. Zbog toga su austrougarski vojnici danima pretraživali teren kako bi pronašli njegov leš.

Apotekar Trajković je pokazao neprijateljima mesto gde je sahranjen. Njegovo telo je ekshumirano kako bi utvrdili identitet, a zatim fotografisali. Telo je ostavljeno da ga pojedu psi, međutim jedan seljak je sahranio ostatke i obeležio mesto.

Bečki listovi objavili su naslove „Kraj Voji Tankosiću, demonu svetskog rata“ dok mađarski listovi pišu „Tigar je mrtav, kraj Voji Tankosiću“.

Delovi preuzeti iz knjige „Zaboravljeni junaci Velikog rata“