Огледало српско

Пише: Милица Краљ

У Т(в)ом Српском огледалу чатим Словцу расцветалу
Дар – Посвета Вожда Праху у огњеном тренут –даху

Одмичућ` се од давнине сунце јарко гасне- сине
Мртвом Сербу кроз кошчице никне зрно шеничице

Сербу живом кров од куће запламиња у свануће
Посред пустог Поља Жална разастире ноћца тавна

Венац плетућ чара вила – Лучом сјајном опсенила
Све дивоте и небесах у чвориште златно свеза

Кроз Светилник Огледала Србија се разабрала
Гледећ силних муња сен са Лествама уз Ловћен

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: