Oko srca svoga postaviću stražu: Desanka Maksimović – Molba mladosti

O, mladosti, mladosti,
da brzo odlaziš, ljudi kažu.
Ali ja te neću nikad pustiti.

Oko srca svoga postaviću stražu
jednog bola i jedne radosti
oko vrta svog zasadiću visoke
borove, i bršljane, i parviti
vetrove i reke široke
bujicom ću naviti
svud oko našega brega
a vidik u krug ću zaviti
cicom i smetom snega.

O, mladosti, nemoj od mene otići:
niko neće moći u tvojoj suzi
biti ovoliko ludo lud,
ni ovako sumoran u tvojoj radosti.

O, mladosti, mladosti,
ni u čijem srcu neće tvoja žud
u ovoliko sunce porasti
niko neće ovoliko čistih
imati grehova ni strasti.

O, mladosti, mladosti,
da sobom odnosiš, ljudi kažu,
svoje bolove i svoje radosti.
Ali ja te neću nikad pustiti.

Oko srca svoga postaviću strazu
jedne ljubavi što mene voleće
u vrtu svome zasadiću proleće
sve mirise slatke zarobiću
što bregom njihaju leti
sva sunca, sve zvezde zadobiću
na nebu da našem rumene
pa nećeš ni moći, ni hteti
nikad otići od mene.

O, teške, sumorne radosti,
o, slatki, ludi bolovi
moje mladosti,
nemojte otići od mene!
Jer živeće tada dolovi,
mirisi, ljudi i zvezde rumene;
a ja skamenjena sedeću na svom visu
i biće mi svejedno: da li su ili nisu
u meni nekad goreli
tvoji bolovi i tvoje radosti,
o, mladosti.