Okrečeni grobovi

„Teško vama, književnici i fariseji! Vi ste kao okrečeni grobovi. Spolja izgledaju lepo, a iznutra su puni kostiju i svake nečisti“ (Matej 23, 27). Kada ste krenuli jesenas da protestujete protiv ulaska Crne Gore u NATO, ovde je bilo mrtvo more. Vlast nas je potuljeno, kako samo srpska vlast ume i zna, gurkala ka NATO paktu, ali ovdašnja opozicija, naučena da ne remeti udobnost svog položaja i da se bori isključivo saopštenjima, pet para nije davala za događaje u Crnoj Gori, misleći da je NATO od Srbije udaljen mnogo svetlosnih godina. Mlitava saopštenja, nekoliko slabo posećenih tribina i širenje neutemeljene priče da će Rusi naoružati Srbiju i pobrinuti se za sve naše probleme, tako što će oterati NATO, a dovesti beskrajno mudru opoziciju na vlast – to je bila čitava aktivnost opozicije jesenas i zimus.

Samozaljubljena, potonula u predizbornu kombinatoriku, opozicija nije ni primetila kad je đavo došao po svoje. Pre nekoliko dana, siguran sam da ste to ispratili, Srbija je ratifikovala sporazum sa NATO paktom, koji je, mislim 2006-te, potpisao Vuk Drašković, ministar inostranih poslova u vladi Vojislava Koštunice. Patriotska opozicija se, nevoljno, trgla iz zimskog sna. Samozvane šampione srpskog nacionalizma i patriotizma, Bog je obdario naknadnom, a ne prethodnom pameću, tako da su reakcije zakasnile i bile, što već otvara i neka druga pitanja, veoma mlake.

Moj je utisak da nazovipatriotska opozicija nije imala dozvolu da galami protiv NATO pakta pre ratifikacije, te da joj je dozvoljeno da, koliko da obraz sačuva pred biračima, izda nekoliko saopštenja posle skupštinskog glasanja. Biće, istina, održani i neki protesti i to, otprilike, nedelju dana posle ratifikacije. Pre nje – ni jedan.

Moguća su dva jednako verovatna scenarija: da je srpska opozicija, mislim na ovu koja sebe časti patriotskim epitetima, uveliko u raljama stranaca, te da svoje aktivnosti dogovara sa njima, ili da je borba za mesta na izbornim listama do te mere ošamutila patriote, da nisu ni primetili šta se sprema. Ko ih makar malo poznaje, neće odbaciti ni jednu od ovih mogućnosti. Neznanje srpske opozicije, njena nesposobnost da predviđa događaje, nikako se ne sme podceniti. Već godinama nisu u stanju da shvate jednostavan šablon: kad god se krene u neko približavanje NATO paktu, prethodno se javnost zatrpa pričama o masivnoj kupovini ruskog oružja, o izgradnji ruskih baza u Srbiji, a Putin i Rogozin ne silaze sa naslovnih strana i ekrana. Opozicija, umesto da shvati igru, odmah požuri da likuje i da se grudobusa i ne samo da medijskog kedera proguta, nego još i utroji.

Patrioti, naravno, ne žele da propuste priliku da sebe predstave srpskoj javnosti kao ovlašćene predstavnike ruske politike u nas, te svojim neznanjem doprinose formiranju pogrešne slike u Srbalja. Umesto da, čim čuju da Vučić izgovara reči „Putin“, ili „Rusija“, odmah dignu galamu protiv NATO-a, patrioti se uplaše da će im ovaj preoteti titulu sertifikovanih rusofila, pa krenu da dupliraju broj ruskih baza i količine ruskog oružja. Tolika promućurnost mora da silno zabavlja Vučića i evrofundamntaliste.

Ratifikacija sporazuma sa NATO paktom je zatekla opoziciju u najgorem trenutku: uveliko su dodavali svoja imena na poslaničke liste i delili upravne odbore, a to je, u Srbiji, posao iznad svih poslova i briga iznad svih briga; sopstvena guzica je na prva tri mesta prioriteta svakog srpskog političara. „Ratifikovan sporazum sa NATO paktom“! „Dobro, dobro, nego zašto sam ja na devetom mestu na listi, a Jova na šestom“?

Kao što rekoh, biće nekih protesta, već (tek!?) u subotu i, mirne duše, prognoziram da će ovi vaši protesti u Podgorici, koja cela nije kao opština Zvezdara, biti čudo od masivnosti i masovnosti, u odnosu na ono što će se dešavati u Beogradu.

Organizatori protesta su već saopštili da će se „zbog velikog interesovanja“, organizovati prevoz iz nekoliko srpskih gradova. Kao da je u pitanju koncert, a ne stvar od vitalnog značaja za državu i naciju. Čitajući saopštenje, gotovo da sam pozvao da pitam gde mogu da se nabave karte za taj događaj. Ipak, bio bih nepravedan da ne kažem da su ti, istina nespretni mladi ljudi (radi se o Zavetnicima) jedini koji su se odvažili da dignu glavu sa izbornih lista i nešto urade, makar i sa zakašnjenjem. Ostali će se zadovoljiti nesuvislim saopštenjima.

Onaj scenario, po kome je srpska patriotska opozicija već uhvaćena u mrežu evro-atlantista, takođe nije za odbacivanje. Konstantni izborni porazi, strah od nestanka sa političke scene, ako se ponove rezultati iz 2014-te, te stalna cepanja unutar političkih partija, svakako su rodili ideju da bi ograničena kolaboracija sa režimom i strancima mogla da preokrene rđave trendove.

Na poslednja dva protesta, Patriotski blok je uspeo da izvede ne više od 400 ljudi (vojni penzioneri izvode između 800 i 1000), što svakako nije doprinelo podizanju samopouzdanja. Zanimljivo je i to da ankete pokazuju da rejting patriota raste obrnuto proporcionalno broju ljudi koje mogu da izvedu na ulicu. Isto tako, borba za fer izborne uslove nije otišla dalje od proklamacije i, ako se na njoj završi, to će roditi sumnju da sudbina patriota i ne zavisi od izbornih uslova, već od nečeg drugog.

Ratifikacija sporazuma sa NATO paktom je bila, ako ništa drugo, odlična prilika za opoziciju da proglasi bojkot, pod solidnim izgovorom da nema slobodnih izbora u zemlji kojom krstare NATO trupe. No, već su kupljena odelca, već nabavljene poslaničke akt-tašne, već su se nanišanile fotelje i sad je vrlo teško, pa i nemoguće, trgnuti se iz snova o položajima i privilegijama.

U okupiranoj Srbiji 1942. godine, sve i da su postojali izbori, moglo se samo kandidovati za novog Nedića, a ne za protivnika Nemaca. Ništa drugačije nije ni danas. Upravo zato, čitava srpska politička scena izgleda kao okrečeni grobovi.