Опроштај од Марка Николића

Колеге и пријатељи опростили су се од глумца Марка Николића на комеморацији која је одржана на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

У присуству чланова породице о Николићу, прваку Драме Народног позоришта, барду српског глумишта, чувеном Карађорђу и Гиги Моравцу, скромном, добром човјеку и талентованом глумцу говорили су управница националног театра, редитељка Ивана Вујић и глумци Борис Пинговић, Добрила Стојнић, Љиљана Благојевић, Светлана Бојковић, Горица Поповић и Драган Бјелогрлић, пренио је РТС.

Вујићева је рекла „господин Марко Николић 50 година давао нам је здравља и водио нас путевима схватања и разумијевања живота“.

„Драги Маре, драги мој друже, драги намћоре“, обратио се Пинговић свом колеги са којим је играо у првој премијерној представи на сцени Народног позоришта 1993. и посљедњи пут у истом театру ове године, што је била Николићева посљедња представа.

„У том затвореном кругу збило се много тога, али ћу ипак издвојити нашу заједничку слагалицу коју смо слагали 19 година. Играли слагалицу, дисциплина – „Загонетне варијације“, асоцијација 25 дана, рјешење 300 извођења, пута два сата подијељено са 24 чаша једнако 25 дана. Двадестпет дана смо провели непрекидно на сцени, а да не говорим о сатима прије представе и сатима послије представе“, рекао је Пинговић.

Стојнићева је испричала да јој је једне вечери седамдесетих година у кафићу „Жубор цвећа“ пришао један младић, наклонио јој се и замолио је за плес током извођења „Посљедњег валцера“.

„Био је то Марко Николић. Од тада се нисмо раздвајали, постали смо велики пријатељи, био је мој заштитник и партнер на сцени. Колико смо само корака прешли на сцени и ван ње? Могли би од њих да спојимо два континента. Колико смо само ријечи изговорили једно другом? Могли би да их сложимо у години и године. Марко је диван човјек, велики глумац, отишао је у тишину и вјерујем да ће се вратити, а онај посљедњи валцер и даље траје“, рекла је Стојнићева.

Љиљана Благојевић је истакла да је Николић био лидер на сцени који је све под сводовима Народног позоришта воздизао, водио до ганућа, смијеха, искрене туге скоро 50 година, обасут божанским даровима талента и доброте, неиспрљан славом и аплаузима.

„Међу 22 милиона Југословена, његов Гига Моравац је био најпопуларнији. Кажу да је цијела једна свадба на Цресу, заједно са младенцима, кумовима, напустила свечану салу и у 20 сати су прешли у салон да гледају „Бољи живот“, који нажалост није стигао и који се претворио у горко посртање и одлазак на хемотерапију градским превозом“, казала је Благојевићева.

Бојковић: Било је уживање играти са тобом

Светлана Бојковић се присјетила како је са Николићем радила много, играјући и смијући се, као добри другари које се разумију без много ријечи.

„Маре мој, остављаш диван и незибрисив траг у нама, твом глумачком јату, у твојој публици, као човјек пун топлине, човјек са зрелим осјећајем за реалност кога красе честитост, једноставност, непретенциозност и отворен ум. Било је уживање играти са тобом. Улазиш у сазвежђе најсјајнијих који граде историју нашег позоришта“, истакла је Бојковићева.

Горица Поповић се присјетила да се прије само мјесец дана враћала са Николићем послије цијелог дана снимања и у колима јој је причао о ријеци, пецању, рибљем паприкашу и шта планира да уради са чамцем, али и како је са дивљењем као бруцош гледала његову генерацију која је освајала сцену, посебно како је он брзо стицао популарност играјући снажне ликове са оружјем у руци и мангупским осмијехом, уписавши се међу најпопуларније глумце са серијом „Бољи живот“.

Бјелогрлић је примијетио да је хиљаде и хиљаде умјетника потрошило своје животе трагајући за формулом како бити обичан, једноставан и ненаметљив, а истовремено снажан, непоновљив и аутентичан.

„Марку Николићу то није било потребно, наш Маре је тако рођен, тако је и живео. Волио је да лови рибу, да плови ријеком, пије вино, свира гитару и пјева. Возио се градским превозом и дружио са аласима, комшијама, мајсторима и са свим једноставјим и, рекли би, обичним људима. О глуми, позоришту, филму, телевизији је ријетко причао, улоге није јурио, оне су саме до њега долазиле и када дођу, он их није правио, он их је живио“, истакао је Бјелогрлић.

„Лишен амбиције да буде најбољи и најпопуларнији, био је и једно и друго“, додао је он.

Бјелогрлић је испричао да је у својој посљедњој улози пред камерама Николић одиграо човјека који гради брод којим ће отпловити без повратка и када је снимио сцену у којој брод плови у сутон, рекао је: Ех, што нисам сада стварно отпловио“.

„Много ћеш ми недостајати, добри мој ћале, добри мој Гиго“, рекао је Бјелогрлић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: