ИН4С

ИН4С портал

Општи избори данас у Великој Британији

1 min read
Britanska ambasada

Велика Британија

У Великој Британији данас се одржавају општи избори на којима ће бирачи изабрати 650 посланика Доњег дома парламента, Дома комуна, а после чега ће лидер странке с највише гласова добити мандат да састави нову владу и постане премијер.

Велика Британија је подељена на 650 области, које се називају изборним јединицама. Гласачи у свакој од ових изборних јединица бирају по једног посланика за Дом комуна, доњи дом Скупштине Уједињеног Краљевства.
Ко год да победи на првим националним изборима у Енглеској, Шкотској, Велсу и Северној Ирској у последњих пет година, наследиће бројне проблеме препознатљиве у свим западним демократијама – слаб привредни развој, ослабљене јавне службе и проблем с мигрантима, наводи АП.
Сунак је расписао опште изборе у Великој Британији за 4. јул, раније него што је очекивано, јер су избори били планирани на јесен.
Конзервативна странка Ришија Сунака доживљава пад популарности у анкетама од 2021. године.
Предизборне анкете дају двоцифрену предност главној опозиционој Лабуристичкој партији коју води Кир Стармер над Конзервативном странком премијер Ришија Сунака, која је на власти последњих 14 година.
Према најновијим анкетама, Сунакова Конзервативна странка започиње кампању у дебелом заостатку у односу на главног ривала, Лабуристичку странку, наводи Би-Би-Си.
Штавише, тако стоје ствари већ последњих 12 месеци – лабуристи имају доследно изнад 40 одсто подршке.
Анкете могу да погреше, а Сунак се нада да ће скорашње успоравање инфлације и нагласак на страначкој реформи политике помоћи да конзервативци преокрену ствар како кампања буде напредовала.
Како ствари сада стоје, међутим, лабуристи су започели кампању са убедљивом предношћу у анкетама.
Реформа УК – антимигрантска десничарска странка – Најџела Фаража налази се на трећем месту, али пошто је њихова подршка равномерно распоређена широм земље, могло би јој бити тешко да ту подршку претвори у посланичка места у парламенту.
Либералне демократе – који су претходно били трећа највећа странка у земљи – прилично су доследно у просеку на око 10 одсто, али се они надају да ће усредсређивањем на главна жељена посланичка места успети да остваре успех на изборима.
Сунак је обећао да ће почети да шаље неке тражиоце азила у Руанду пре општих избора, он је остваривање ове политике прогласио кључним приоритетом његовог премијерског мандата, тврдећи да ће то одвратити људе од преласка Ламанша у малим бродовима.
Али након што је расписао ванредне изборе, он сада тврди да ће програм започети ако буде био реизабран 4. јула.
Лабуристи су најавили да ће одбацити план ако дођу на власт, поставивши питање да ли ће икада ико бити послат кући, преноси Спутњик.

Премијер Риши Сунак, који има 44 године, предводи Конзервативну странку.
Сунак први Британац индијског порекла који је постао премијер, имао је 42 године кад је постао премијер 2022. године, поставши тако најмлађи носилац те функције у новијој историји.
Лидер Лабуристичке странке је Кир Стармер, који има 61 годину.Претходно је био на челу Краљевске тужилачке службе и директор Јавног тужилаштва.
У Уједињеном Краљевству (Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска) политички мандат траје пет година, а будући да је Конзервативна странка победила на последњим изборима у децембру 2019. године, следећи избори према слову закона морају да се одрже до јануара 2025. године, пише британки јавни сервис.
Велика Британија је подељена на 650 области, које се називају изборним јединицама и гласачи у свакој од ових изборних јединица бирају по једног посланика за Дом комуна. Већина кандидата заступа политичку странку, али неки од њих наступају као независни кандидати.
Кандидат са највише гласова постаје посланик за ту област.
По пребројавању гласова, краљ ће затражити од лидера странке са највише посланика да постане премијер и направи владу.
Ако ниједна странка не буде имала већину посланика – што значи да не може да изгласава законе само са властитим посланицима – резултат је блокирани или замрзнути парламент, напомиње британски јавни сервис.
У том тренутку, највећа странка би могла да одлучи да формира коалициону владу са још неком странком или да функционише као мањинска влада, рачунајући на гласове других странака да би изгласавала законе.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *