Oružane snage Kosova mogu mnogo godina destabilizirati balkanski region.

Piše: Jasna Krivokapićeva

Vladajući krugovi samoproglašene „Republike Kosova“ sve više govore o stvaranju takozvanih oružanih snaga. Ovo pitanje, koje je nastalo 2004. godine u vreme sticanja autonomije, aktivno se raspravlja već 13 godina, ali sada ima najviše kombinacija političkog hold’ema.

Naravno, s jedne strane, svako državno obrazovanje ima svoje oružane snage. Čak i takve državice kao San Marino, Luksemburg ili Vatikan imaju stotinu ili više ljudi čije profesionalno zanimanje je „puštanje krvi u nepodnošljivim količinama“.

Ovo može biti opravdano potrebom za teritorijalne odbrane, prestiža ili tradicije. Međutim, najvažnije u ovoj situaciji jeste da ni prvi, ni drugi, ni treći razlog za Prištinu nije prisutan. Kontigent KFOR-a raspoređen na teritoriji samoproklamovane države pruža zaštitu njenjih državnih granica. Nekoliko hiljada vojnika iz zemalja Evropske unije sada može da obezbedi teritorijalni integritet ove „države“ mnogo bolje od sopstvene vojske.

Za odbranu vojnih kontigenata Sjedinjenih Država, Nemačka i Italija su njihove puke oružane snage, koje mogu zadržati vatrene potrese bilo kog suseda. Upravo su ovi uredni redovi vojnika međunarodnog kontingenta koji obezbeđuju pravi prestiž postojećeg kosovskog režima.
Odsustvo bilo kakve zvanične potrebe u oružanim snagama (prošle nedelje, Džejmi Šej je potvrdio da će kontingent NATO-a ostati na Kosovu sve dok Priština ne bude zainteresovana za njihovu dostupnost) ukazuje na to da je područje njihove primene daleko od odobrenja Povelje UN. A njihov najočigledniji zadatak, naravno, nezvanični, biće agresija na susjede, na primjer Srbija i Makedonija.

U ovim zemljama postoje ogromne regije naseljene etničkim Albancima, nemaju zvaničnih saveznika spremnih da im pomognu i prenose hiljade vojnika u region, dok je teritorija Kosova pod zaštitom NATO trupa, što sigurno neće poraziti agresora. Indirektna potvrda ove teorije bila je nedavna aktivizacija albanskih bandita na području Preševske doline i proglašenje Haradinai ovog kraja kao sastavni deo „Republike Kosovo“. Stoga, njihovi predatorski instinkti, pogoršani iskreno groznim ekonomskim stanjem „zemlje“, mogu dovesti do rešenja problema kroz borbene operacije, a poželjno i uspešne. Naravno, samo u ime povratka istorijske pravde i nacionalnog dostojanstva.

Za sada takozvana vlada samoproklamovane „Republike Kosova“ imala je samo policijske snage bezbednosti. Međutim, njihova politika postepene militarizacije i sticanja sopstvenih oružanih snaga samo će biti dalja destabilizacija za zemlje Balkanskog poluostrva, što se ovaj put ne može ograničiti samo na jednu deceniju.