ИН4С

ИН4С портал

Осми конгрес: Ave Caesar! Morituri te salutant!

1 min read
Зато конгрес мора бити бљештав, бар свечана сала, ако већ држава не може бити таква. А на конгресу ће 3.000 делегата тражити од народа диљем државе, да их подрже, устану и ускликну: ,,Ave Caesar! Morituri te salutant!"

карикатура

Пише: Војин Грубач

У ефиру се појавила информација да је данас ,,чувени Осми конгрес” преименованог СКЦГ!

А то преименовање је, као и пресвлачење у нову одјежду, јако давно било.

Толико давно, да дједови причају унуцима како се до момента преименовања лијепо живјело, а унуци не вјерују- мислећи да им се причају басне Крилова.

*Удаћу се, не знам тачно…

Елем, тада су, послије пресвлачења СКЦГ, бивши комунисти морали изабрати нови пут, и ту су имали дилеме.

Баш као и цура из стиха: ,,Удаћу се, не знам тачно, у Никшић ил’ у Шипачно”?!

Преименовани су ипак, некако, са задршком од пар година, ,,без дилеме” изабрали Никшић.

,,Удали“ су се трајно, са свечаном ,,свадбеном заклетвом”, посвећеној вјечној вјерности: ,,Док нас смрт не растави”!

И одмах приватизовали фабрике, које су нестале. Тако је у маху ријешено питање деценијске класне борбе, јер је нестанком фабрика нестала и радничка класа.

Дакако, послије ликвидације радничке класе, кренуло се у процес лагане ликвидације препорођене буржоаске класе, системом кувертирања.

Како од куверти апетити расту, то се у последњу куверту увијек успијева смјестити комплетна имовина олигарха, који само може констатовати: ,,Вода донијела, вода однијела”!

Мада, према свједочењу социјалдемократе Рања, преименовани су и од КАП- а кувертирали 800 милиона долара.

Дакако, ,,смрт КАП-а”, кроз његово кувертирање, је била исправно приношење жртве идеји прохујале комунистичке епохе, јер је сав тај новац, до цента, уложен у споменик Брозу у Подгорици. А ко не вјерује у то, значи- ,,слушаће олују”.

Зли језици тврде да је тај споменик једино што је преостало од бившег СКЦГ и комунистичке идеологије, али и од Црне Горе, додају они озлојеђенији.

Неки напомињу да је то све што је остало и од будућности, што је помало јеретичка мисао.

Јер, у прошлости нас је чекала сјајна будућност, гдје ћемо бити ,,ка’ Монако”, а десило се, да се народ обрео у просторима гдје се осјећа- ,,ка’ у кноПр”.

Зато конгрес мора бити бљештав, бар свечана сала, ако већ држава не може бити таква.

А на конгресу ће 3.000 делегата тражити од народа диљем државе, да их подрже, те да скупно устану и ускликну: ,,Аве Цаесар! Моритури те салутант!“

*Патер осјећа угроженост

И док преостали олигарси чекају судњи дан, незапослени исчекују моменат када ће уз урлик побјећи са територије “лидера у региону”, препуштајући своје просторе “гостима” из Африке и Азије, окупљени на Конгресу ће с нестрпљењем чекати говор патера нације.

На том самиту, а то се већ зна, патер ће им рећи да се осјећа угрожено, у смислу идентитета, па ће им предложити, вјероватно у функцији ,,егзарха Цариградског трона”, аутокефалност Цркве, а у функцији ,,оца нације”- јачање црногорског идентитета.

Када то изговори, загрмјеће аплаузи делегата из Рожаја, Плава, Гусиња, Тузи и Улциња, да подрже ту ,,фантастичну иницијативу”, која се на њих не односи.

Разлози тога покретачког аплауза су двојаке природе. Први је да се аплаузом ,,искачу по главама делегата” који сумњају у исправност, или још горе – адекватност ријечи патера, а други је- да се добије још покоји стан, за родбину, дјецу или пријатеље.

Дужину трајања аплауза ће одредити аплаузомјери, и он не би смио трајати мање од пет минута.

Ипак, одлуке Конгреса о развоју идентитета неће имати никакав ефекат на преко 260.000 некадашњих грађана Црне Горе који живе у Србији, као и преко 150.000 грађана Црне Горе који су за последњих тридесетак година отишли из Црне Горе, углавном на Запад.

Неће се тицати нити грађана који ће данас или сјутра, ове и наредних година ,,трбухом за крухом” побјећи из земље ,,лидера у региону”.

Те који су отишли, или ће отићи, много не интересује патер, као и његови: конгреси, говори, резолуције и припремне кампање.

*Остатак има „суштински недостатак“

Збиља, па коме тада патер износи своје ,,наредбе” о ,,развоју и јачању идентитета”? Онима који данас живе у Црној Гори?

Од неких 24 одсто грађана Црне Горе, муслиманске и римокатолике вјероисповијети, он ће добити иницијални аплауз на Конгресу, као и величање имена и дјела преко социјалних мрежа.

Послије тога театра они ће растерећено градити свој идентитет, наравно: албански, бошњачки, хрватски, удаљавајући се брзином свјетлости од конгресних, теоретских поставки патера, које их се не тичу.

Опет, деведесет девет одсто православних вјерника, Срба и Црногораца, ће на патерове тезе о Цркви гледати као на ,,купљење труња”, што говори само за себе.

С православним вјерницима ће се солидарисати апсолутна већина коректних атеиста Црне Горе, јер ће констатовати да се патер бави малтретирањам православних вјерника, а не основним задатком- изласком државе из катастрофалног економског стања, које може врло лако темељно иселити Црну Гору.

Преко тридесет осам хиљада незапослених у Црној Гори ће од патера тражити посао, а не бајке о идентитету, на шта ће патер слегути раменима, јер да може- давно би их запослио.

Колико утицај нових бајки о идентитету може бити прихваћен од оних који данас тешко живе, једва састављајући крај с крајем, лако је претпоставити.

*Простор који ничим не подсећа на себе…

Наравно да патер својим причама о идентитету ,,жели помоћи људима” да не мисле о катастрофалној ситуацији у којој живе.

Међутим, управо таква ситуација руши свако идеолошко обадање, а ефекте му последично своди на ништицу.

Осим тога, патер превиђа да Устав Црне Горе јемчи грађанима право на слободу и идентитет, који је лична ствар.

Самим тим, патер се у новој идеолошкој функцији јавља рушитељем, а не гарантом Устава, што је велики фаул.

Свему томе се придодао тотални крах свих теорија о нацији које су предостављали дворски идеолози.

Желећи да ,,дању” нађу дубље аргументе у корист својих теза, дворски идеолози су својим “ноћним открићима” рушили све што су ,,дању” градили.

Како таквих неспретњаковића свијет није видио, слиједи логична конгресна представа, и постконгресни распад идеолошке маскараде.

Над економски раскубаном Црном Гором, темељно унесрећеном, данас ће се догодити говор патера, иницијални аплауз, поза, тезе о угрожености, минум пет минута рукопљеска, као и ватромет.

Послије тога ће се десити почетак бржег, овај пут тоталног распада пројектованог новог идентитета, сукобљеног са народом, Уставом, логиком и здравим смислом.

Управо зато би се, на крају баладе, могли присјетити стихова великог пјесника Бранка Миљковића, о просторима који сличе овом нашем, гдје каже:

,,Простор који ничим не подсећа на себе, птицама померан, ветровима сличан, сам у себи, сам за себе, ничему вичан, вечити почетак ужасан, без потребе.
Простор језиком трајања препричан и претворен у вечност која ником не треба, вечност за проклетство, које будно треба под свежом хумком плен свој непомичан.”

А народ ће, уз уздах и олакшање, за пар дана констатовати: ,,Сваког чуда за три дана доста!”

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Осми конгрес: Ave Caesar! Morituri te salutant!

  1. Послије историјског Конгреса још јеткије звуче ријечи Ланета Гутовића. Није проблем што бодоше паметни, него што осташе (овдје је морао додати „и владају“) ИДИОТИ..,

  2. Srecno za Ajatolaha,sve u jednoj licnosti,vlast vjera ( sinfonija) i ko zna mozda i BOG ,da isti osprosti.Kada se priroda postara da neki narod nestane dodijeli mu ovakvog za vodju,sa nam se zaista poigrala ,ali izgleda da nece kao sto ce ubrzo!
    Ajatolah Djuknovic u nejgve mule,oli ti jadovi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy