Osnivanje i rad škole za telesno vaspitanje u Beogradu

Piše: Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Sokoli su pre Prvog svetskog rata zajedno sa ostalim sportskim društvima nastojali da se osnuje škola za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje u Beogradu. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom.

Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u Pragu u školama čeških sokola. Zalaganjem predsednika Saveza viteških društava „Dušan Silni” Milutina Miškovića ministar Andra Nikolić izdao je dekret o osnivanju Državne gimnastičke škole 1907. Članovi Upravnog odbora škole iz „Dušana Silnog” bili su Milutin Mišković i Atanasije Popović, profesor Treće beogradske gimnazije. Odbor je izradio Pravila gimnastičke škole, Nastavni plan i program, Pravila o ocenjivanju učenika, raspored časova i obavio sve druge organizacione pripreme. Prvi kurs sa 20 polaznika počeo je 1. 5. 1908. (1)

Ministar prosvete i crkvenih poslova Ljuba Jovanović sa svojim načelnikom Mirkom Popovićem, obojica su bili članovi sokola, stvorili su finansijske mogućnosti za otvaranje 6-mesečnog Državnog gimnastičkog kursa za nastavnike gimnastike. (2) Uprava beogradskih dušanovaca dobila je od Saborne crkve njene prostorije za vežbaonicu. U njoj su vežbali polaznici Gimnastičke škole u Beogradu (1908), za čije potrebe je dušanovačka uprava nabavila nove gimnastičke sprave iz Nemačke. (3)

Posle Prvog svetskog rata pitanje osnivanja škole za telesno vaspitanje bilo je pokretano od strane Saveza Sokola ali bez uspeha. Savez Sokola održavao je savezne, župske i društvene tečajeve za prednjake-vaspitače. Savez je nastojao da osnuje prednjačku školu. (4) U raspravi među ministrima o mestu u kome je trebala da bude osnovana škola za telesno vaspitanje, ministar trgovine i industrije, Milan Vrbanić predlagao je da bude u Zagrebu. Istakao je da ne postoje administrativno-pravni razlozi da škola bude u Beogradu, “a politički razlozi sigurno govore za to da konačno i Zagreb treba da dobije jednu centralnu ustanovu, pa makar to bila i škola”. Podsetio je da: ”Kada je 1935. godine pokrenuta ideja za osnivanje takve škole, tadašnji ministar dr Anđelović je ovo pitanje rešio u korist Zagreba. Zagreb ima najveći broj sportskih organizacija, … . U Zagrebu postoji Škola narodnog zdravlja,…. . Ova škola ima potrebne predavaonice, laboratorije, biblioteku, internat, đačko letovalište, planinarske domove. U Beogradu dolazi u obzir samo zgrada Sokola-matice, koja se mora adaptirati i koja nije vlasništvo države”.

Ministar dr Josip Rogić je odgovorio: “… Mislim da je ovoj jedinoj školi telesnog vaspitanja mesto baš u Beogradu, tim pre što se Zagreb u pogledu škola ne može smatrati nikako zapostavljenim iza Beograda”. (5) Na poziv ministra za fizičko vaspitanje naroda i zastupnika ministra socijalne politike i narodnog zdravlja Mirka Komnenovića sastala se komisija za rad oko osnivanja Škole za fizičko vaspitanje naroda. Komisija je radila pod predsedništvom dr. A. Stefanovića. U komisiji su bili dr. Stevan Ivanić, direktor Centralnog higijenskog zavoda, dr. Alfred Pihler, asistent Univerziteta u Zagrebu i načelnik Saveza Sokola… Komisija je trebala da izradi plan i program škole. Prema projektu, škola je je trebala da bude Visoka škola u rangu fakulteta. Nastava je trebala da traje 3 godine. Škola je trebala da radi privremeno u prostorijama Sokola-Matice na Vračaru. Kasnije je trebalo da bude podignuta zgrada škole na terenu bivšeg diplomatskog Tenis-kluba na Vračaru. (6)

Ministar za telesno vaspitanje naroda Mirko Komnenović je povodom rešenja o osnivanju škole za telesno vaspitanje istakao: „Danas u školama i prazničnim tečajevima … bavi oko 1,420.000 naše omladine, a dobrovoljno u Sokolstvu i sportovima još 640.000 omladinaca. Za ovaj broj omladinaca imamo samo 2.500 nastavnika telesnog vaspitanja dovoljno stručno spremnih za svoj poziv, a to znači da na 824 omladinaca dolazi jedan nastavnik telesnog vaspitanja. Takvo brojno stanje nastavnika telesnog vaspitanja ni izdaleka nije zadovoljavajuće te je prvo naša briga bila, da se to stanje što pre popravi… Ti, kao i mnogi drugi razlozi, rukovodili su me, da na osnovu čl. 2 Uredbe o uređenju Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda rešenjem svojim osnujem stalnu školu za telesno vaspitanje i da Uredbom toj školi dam osnove za život i rad. … bilo je mogućno ostvariti i želju svih sokolskih i sportskih radnika za osnivanjem škole za telesno vaspitanje. Škola će biti smeštena u novom sokolskom domu „Matica”… Škola je zajednička za lica iz građanstva i gospodu oficire vojske i mornarice, kako bi se postepeno i u vojne škole kao i jedinice vojske i mornarice unelo sistematsko i metodično telesno vaspitanje, zasnovano na naukama, koje najpovoljnije utiču na snaženje duha i tela i čeličenje zdravlja… U nadi da će ova škola svojim stručnim radom opravdati nade koje u nju polažu kako Kraljevska vlada, tako i svi viteški sokolski i sportski radnici, škole, praznični tečajevi, mnogobrojna sokolska društva i čete i sportska udruženja… Do tog vremena posvetiće se briga celokupnoj organizaciji škole, koja će biti internatski uređena, a u natečajima izvršiće se izbor nastavnog, administrativnog i pomoćnog osoblja škole, kao i slušalaca iste.” (7)

U Uredbi o školi za telesno vaspitanje u Beogradu od 4 septembra 1935. između ostalog istaknuto je: „… da vrši naučna istraživanja na polju telesnog vaspitanja i da dobijenim rezultatima usavršava sistem i metodu telesnog vaspitanja; … da priređuje javna predavanja iz oblasti moralnog, nacionalnog i telesnog vaspitanja… Škola za telesno vaspitanje internatski je uređena i ima građansko (muško i žensko) i vojno odeljenje…. Škola ima laboratorije, kabinete, biblioteku, vežbaonice, vežbališta i igrališta, bazen za plivanje, klizalište, strelište… Dok se škola ne snabde potrebnim sredstvima za naučna ispitivanja i nastavu u školi… škola će se… moći služiti potrebnim nastavnim sredstvima Centralnog higijenskog zavoda i Medicinskog fakulteta beogradskog Univerziteta.” (8)

Sa osnivanjem Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda nedostatak nastavnika telesnog vežbanja je trebalo što hitnije rešiti. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda priređivalo je kurseve za obrazovanje nastavnika za telesno vaspitanje. Kroz kurseve je prošlo 500 nastavnika. U 1395 opština organizovani su odseci za telesno vaspitanje i održano je 2.138 prazničnih tečajeva. Svaka opština trebala je da izgradi sopstveno pokriveno i otvoreno vežbalište. Po visokim telesno-vaspitnim školama u inostranstvu spreman je kadar stručnjaka. (9) Krajem 1938. u prazničnim tečajevima vežbalo je 634.284. Broj nastavnika bio je 4.798. (10)

U svom ekspozeu ministar fizičkog vaspitanja naroda dr Vjekoslav Miletić je 25 januara 1938. istakao: „…Koliko spremanje nastavnika obaveznog fizičkog vaspitanja, toliko i spremanje stručnjaka za sportsko i telesno vežbanje mora se sprovesti… preko stručne škole telesnog vežbanja. Taj problem postoji i kod srodnog resora gde nema ni jednog zavoda u zemlji koji bi spremao nastavnike telesnog vežbanja za srednje škole, a osobito se to pomanjkanje oseća u učiteljskim školama. U saradnji sa Ministarstvom prosvete i sa Ministarstvom vojske i mornarice nadležno će Ministarstvo poraditi na tome, da se povežu sve deonice ovoga rada i tako izvršiti jedan veliki zadatak. Onda će se i za obavezno fizičko vaspitanje omladine, za državne škole i za privatnu inicijativu moći jeftinije, stručnije i potpunije spremati nastavnici i sposobni prednjaci i sve ono što je još rasparčano i razbacano skupiće se u skladnu celinu.”

O dotadašnjem radu Saveza Sokola ministar je istakao: „Sokolstvo je od 1929. godine značajno napredovalo, i dalje ide putevima obeleženim sokolskom Petrovom petoljetkom. Njegov svestrani rad mora se naročito pohvaliti. Sokolstvo, čiji sam član i koje kao nadležni ministar naročito cenim zbog naročito izvršenih zadataka, ulazi sada i u najudaljenija sela. Svojim svestranim i raznovrsnim radom na duhovnom, telesnom, nacionalnom i državljanskom odgoju naroda, ova opšte narodna organizacija vrši tako blagorodnu i korisnu delatnost, da je svi, a naročito nadležno mi Ministarstvo, moramo pomoći u vršenju važnoga posla… Ovom prilikom treba da istaknem jedan deo sokolskog rada vredan svake pohvale. To je podizanje sokolskih domova u svim krajevima države.” (11) Postojale su male sokolane (84 kv. metara), sokolane za veća sela (137 kv. metara), varoške (239 kv. metara) i gradske (300 kv. metara). Po uzoru na Tiršov dom u Pragu Sokolsko društvo Beograd-Matica podiglo je 1936. svoj sokolski dom. Time su stvoreni uslovi za osnivanje škole za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje.

Ministarstvo je održavalo jednomesečne stručne tečajeve za vođe obaveznog telesnog vaspitanja. Prvi tečaj 1937. imao je 30 apsolvenata, većinom sokolskih prednjaka. Za tečaj primani su slušaoci sa teritorije Beograda, Zemuna i Pančeva. Tečaj je organizovan kao internat u Sokolskom domu Beograd-Matice. Od vojske su dobijeni kreveti, a u domu je uređena kuhinja. Upavnik tečaja bio je načelnik ministarstva Milivoje Vuk Aračić. (12) Kasnije Ministarstvo je organizovalo jednogodišnji tečaj u Beogradu. (13) “Jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja po školama i u prazničnim tečajevima” u Beogradu svečano je otvoren 15 septembra 1938. kao preteča stalne škole za telesno vaspitanje. Na poziv Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda u maloj dvorani Sokolskog doma Beograd-Matice u Deligradskoj ulici okupili su se izaslanici i predstavnici vlasti i udrženja da prisustvuju svečanom otvaranju. Ministar dr. Mirko Buić u svom govoru istakao je: „Kada se pre šest godina osnovalo Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, bilo je nama svima, koji smo radili u sopkolstvu i sportu jasno, da će biti jedan od najvažnijih zadataka novog Ministarstva, obrazovanje nastavnika gimnastike i sporta.” (14)

Prijemni ispit za tečaj bio je od 11. do 14. septembra 1938. Primljen je 51 polaznik tečaja. Svaki je kandidat morao dokazati svestranu spremu. Posle tečaja osnovana je Škola za telesno vaspitanje. Većina slušalaca su bili sokolski prednjaci. Pre škole svaki od njih bavio se onom granom gimnastike koja mu se sviđala ili koja mu je najviše odgovarala, u školi su morali postati svestrani. Dok su se pre bavili gimnastikom iz zabave ili zato što su znali da koristi zdravlju, u školi je telesno vaspitanje postavljeno na naučnu osnovu. Raspored škole svakog dana bio je 6-7 časova i to : 2-4 praktična i 3-5 teoretskih časova. Na praktičnim časovima učilo se vođenje časa (opšte telesno obrazovanje, nastavna praksa), u vežbanju na spravama, iscrpnim upoznavanjem sa sportovima (fudbal, rukomet, odbojka, košarka, boks, hrvanje, …). Za smučanje održan je 20-dnevni tečaj na visoravni Pokljuki. Svaki slušalac upoznao je alpsku tehniku. Velika pažnja posvećena je lakoj atletici. I plivanju je bila posvećena pažnja. Na teoretskim časovima učili se predmeti: anatomija, fiziologija, biologija, higijena, prva pomoć, psihologija, pedagogija, metodika, retorika, nacionalno vaspitanje, nauka o upravljanju, nauka o telesnom vaspitanju i istorija telesnog vaspitanja.

Kao vrhunac rada ministarstva osnovana je krajem marta 1939. Viša škola za telesno vaspitanje u Beogradu. Škola je kao obrazovni centar pripremala nastavnike telesnog vaspitanja za rad u školama i stručnjake koji bi dalje istraživali. Za vršioca dužnosti postavljen je Milivoje Vuk Aračić. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda iznajmilo je u Sokolskom domu Beograd-Matica prostorije za školu. Školu je 1939. pohađalo 33 studenta i 25 studentkinje, a sledeće 1940. 35 studenata i 21 studentkinja. (15)

Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Utakmice su održane 8. decembra 1940. Predigru su igrale studentkinje iz škole i naraštajke Sokolskog društva Beograd-Matica. Brojna publika je sa interesovanjem pratila prvu javnu žensku košarkašku utakmicu u Beogradu. Glavna utakmica bila je između studenata Škole telesnog vaspitanja i članova Sokolskog društva Beograd-Matica. U ekipi „Matice” bili su Maržan, Stojković, Stefanović, Kačer, V. Tričković, M. Tričković, Mišeljić, Debelja, Aksentijević i Nikolić. U ekipi studenata ŠTV bili su Vlahović, Klojčnik, Vasiljev, Dančević, Kokot, Bergant i Lahman. Sudio je savezni sudija Milan Kobalija. „Matica” je pozvala u Beograd sokole iz Petrovgrada (danas Zrenjanin) radi utakmice 15. decembra 1940. u Sokolskom domu u Deligradskoj ulici. Sokolsko društvo Petrovgrad-Matica imalo je dobru ekipu košarkaša. (16)

Posle Aprilskog rata 1941. nije obnovljen Savez Sokola. Posle oslobođenja 1944. škola je nastavila da radi u zgradi bivšeg Sokolskog doma. Organizovani su fiskulturni kursevi 11. novembra 1944. Ministarstvo prosvete DFJ donelo je odluku o školovanju novih kadrova, koji su trebali da se upišu na jednogodišnji Viši tečaj. Vlada FNRJ je 1946. ukinula Školu za telesno vaspitanje i osnovala Državni institut za fizičku kulturu koji je postao poznat kao DIF. Obrazovanje je trajalo 3 godine sve do 1948. kada su studije trajale 4 godine. Od 1953. novi naziv bio je Institut za fizičku kulturu. (17)

Deo nastavnika u Školi bili su članovi sokola. Milica Šepa, bila je član načelništva Sokola Jugoslavije a posle rata član STV „Partizana“. Bila je profesor Visoke škole za fizičko vaspitanje (od 1936. do 1941. i 1945-46) a od 1946. na DIF-u. Olga Skovran bila je načelnica u Sokolskom društvu Pančevo. U Beogradu je završila župski prednjački tečaj, a od Saveza Sokola upućena je u Prag, gde je završila Prednjačku školu ČOS-a. Radila je kao nastavnik gimnastike u Pančevu i Beogradu. Izabrana je za zamenicu savezne načelnice Saveza Sokola od 1930. do 1941. Od 1945. bila je referent za kulturu u Ministarstvu prosvete Srbije. Zatim je bila u Saveznom komitetu za fiskulturu vlade FNRJ, a potom je radila kao nastavnik za narodne igre u Državnom institutu za fizičku kulturu (DIF). (18)

Sa osnivanjem gimnastičkih društava u Srbiji javila se potreba za obuku nastavnika za telesno vaspitanje. Jedni su vežbali po turnerskom sistemu, a drugi po švedskom. Treneri za gimnastička društva školovali su se uglavnom u školama čeških sokola u Pragu. U Beogradu je 1908. otvarena Državna gimnastička škola, u obliku 6-mesečnog gimnastički kursa za nastavnike gimnastike.

Posle Prvog svetskog rata pitanje osnivanja škole za telesno vaspitanje bilo je pokretano od strane sokola ali bez uspeha. Po uzoru na Tiršov dom u Pragu Sokolsko društvo Beograd-Matica podiglo je 1936. svoj sokolski dom. Time su stvoreni uslovi za osnivanje škole za spremanje nastavnika za telesno vaspitanje.
Ministri fizičkog vaspitanja iz redova sokola radili su na osnivanju škole. Mirko Komnenović doneo je 4 septembra 1935. Uredbu o školi za telesno vaspitanje u Beogradu. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda svečano je otvorilo “Jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja po školama i u prazničnim tečajevima” u Beogradu 15. septembra 1938. kao preteču stalne škole za telesno vaspitanje. Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda iznajmilo je 1939. u Sokolskom domu Beograd-Matica prostorije za školu za telesno vaspitanje. Posle oslobođenja 1944. škola je nastavila da radi u zgradi Sokolskog doma Beograd-Matica. Vlada FNRJ je 1946. ukinula Školu za telesno vaspitanje i osnovala Državni institut za fizičku kulturu koji je postao poznat kao DIF.

Napomene:

1.Dr Stefan Ilić, Dr. Slađana Mijatović, „Istorija fizičke kulture”, Beograd, 2006 , str. 528;
2.Žarko Dimić, „Spomenica karlovačkog sokola 1904-2014”, Sremski Karlovci Novi Sad, 2014, str. 111;
3.„Rad i stanje Beogradskog viteškog društva Dušan Silni“, Beograd, 1908, str. 28;
4.Bogoljub Krejčik, „Potreba osnivanja stalne škole za telesno vaspitanje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 15. maj 1937, br. 14, str. 1;
5.Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str.154;
6.„Rad oko osnivanja Škole za telesno vaspitanje”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 6 decembra 1935, br. 46, str. 2;
7.„O školi za telesno vaspitanje Izjava ministra za telesno vaspitanje g. M. Komnenovića”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 20. septembra 1935, br. 35, str. 1;
8.M. Komnenović, „Uredbu o školi za telesno vaspitanje u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 20. septembra 1935, br. 35, str. 1;
9.„Tri godine vlade dr Milana Stojadinovića”, 1938, str. 114;
10.Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 146;
11.„Ekspoze ministra fizičkog vaspitanja naroda brata dr. Vjekoslava Miletića”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29. januar 1938, br. 4, str. 1;
12.Bogoljub Krejčik, „Potreba osnivanja stalne škole za telesno vaspitanje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 15 maj 1937, br. 14, str. 1; B.R.R. „U Beogradu je završen prvi tečaj za nastavnike fizičkog vaspitanja omladine”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 22 maj 1937, br. 15, str. 3,4;
13.Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 146;
14.„Jedna velika narodna tekovina Otvorena škola za telesno vaspitanje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 4. oktobar 1938, br 35 i 36, str. 1;”
15.Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja; Ivo Peto, Sl. Brod, „Škola za telesno vaspitanje u Beogradu”, „Bratstvo”, Osijek, 15. aprila 1939, br. 4, str. 63, 64;
16.Marijan Maržan, „Utakmica u košarci u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 13. decembar 1940, br. 50, str. 4;
17.Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
18.Borko Bogojević, „I one su doprinele ugledu Sokolstva“, „Oko sokolovo“ Beograd, jul 2009, br.33-34, str. 22;