Особен и стилистички истанчан рукопис Владимира Пиштала представљен на Књижевном фестивалу „Ћирилицом“

Шесто издање Књижевног фестивала „Ћирилицом“ настављено је синоћ на Тргу пјесника у будванском Старом граду гостовањем српског писца Владимира Пиштала.

О ауторовом стваралашту говорио је пјесник, есејиста, књижевни критичар и путописац Ненад Шапоња, а разговор је модерирала Станка Рађеновић из Народне библиотеке Будве.
У свом обраћању Шапоња је истакао да је Пиштало данас наш најпревођенији писац, те да је његова књига „Тесла, портрет међу маскама“, према посљедњим, неажурираним подацима, преведена на 20 језика. Он је образложио и шта ово дјело чини другачијим од осталих која су се бавила животом знаменитог проналазача.
„Крајем прошлог мјесеца је књига изашла у Пекингу на кинеском језику у почетном тиражу од 40.000 примјерака. Изашла је прије тога и у Италији, у току ове године. Књига је у Турској изашла прије четири године, немам тачне податке, али за прве двије продато је више од 100.000 примјерака.

У Србији је продато за 13 година 35.000 примјерака. Ово су само неке спољашње назнаке, зато што у вријеме нечитања, у доба мобилних телефона и социјалних мрежа, постојање књиге се доводи у питање, а то није случај са овом књигом. Она се разликује од свих других, јер је пробила простор, прошла кроз вријеме и живи на различитим језицима, што јесте посебан феномен. То јесте Теслин живот, јесте биографија, али је метафизичка биографија. Код нас биографија није популарни жанр, као на западу. Ово је књижевност, једна суштинска прича, која од почетка до краја прати тај живот, постојање Теслиног старијег брата Данета који је трагично настрадао, прати наше вријеме и промјену која се дешавала у најузбудљивијем времену. Владимир Пиштало, и прије него што је написао књигу о Тесли, стекао је завидно име у нашој књижевној стварности као писац који је успио да изгради својеврсно сликовно писмо. То је поезија, ватромет метафора, нешто што није праволинијско.

Нешто што вас води у свим правцима и када читате, тај ватромет доживљавате изнутра. У низу његових књига, показао је да има моћан, особен и стилистички истанчан рукопис који је скоро другачији од свега што данас код нас читамо под одељком прозе“, навео је Шапоња.
Осврнуо се и на ауторов роман „Миленијум у Београду“ и велики успјех који је књига имала у Француској.
„За Владимира је карактеристично да веома дуго пише књиге, али кад изађу имамо по 20, 30, 40 вечери. Књиге врло брзо имају неколико издања и мијењају предрасуде о жанру. Ова књига код нас је имала шест издања, а у Народној књизи је изашла 2000. године, имала је два издања, једно од 20.000 примјерака. То је књига која се и данас чита, и мислим да ће ове јесени или зиме играти у „Атељеу“ представа по овој књизи, која је такође преведена на десетак језика, укључујући рецимо и арапски. У Француској је била 2009. у најузем избору за награду „Фемина“, која се додјељује за најбољу страну књигу. Тамо изађе око 700 наслова годишње, тако да у огромној конкуренцији била је међу пет. Није добила награду, али у свим француским релевантним културним додацима прикази „Миленијума у Београду“ су били најпохвалнији могући. Има још једна похвала. Када је у Београду у Француском културном центру била директорка Паскал Делпеш, пожељела је да „Молијерове дане“ отвори управо са овом књигом. У разговору након тога рекла нам је да све француске дипломате које долазе на Балкан добијају обавезу да је прочитају, као што читају и „Травничку хронику“, зато што се из велике књижевности ствари виде дубље и боље, и види се како ствари функционишу“, додао је Шапоња, који је као релевантне издвојио роман „Сунце овог дана: писмо Андрићу“ и књигу есеја „Књига значења Джокера“.
Говорећи о свом стваралаштву, књижевник Владимир Пиштало предочио је да је пажња кључ чуда које се дешава у литератури. Како је појаснио, стварање има двије компоненте: перцепцију да видите и чујете оно што је око вас и моћ изражавања тога ријечима.
„Идеја са пажњом је да је пажња равна молитви када је непомућена. Једноставно, то гледање ствари да би ти ствари онда одговориле. Јер, очи нису само пријемник, већ и пројектор. И ако ви са посвећеношћу гледате, онда ствари почињу да свијетле и почињу да буду занимљиве. Јадан је онај човјек који се сматра најпаметнијим и најзанимљивијим од свих људи које среће. То је усамљена и банална ситуација, а људи који мисле да су ствари баналне сами су банални. Најсрећнији је човјек који стално среће неке занимљиве људе, и онда се стварно осјети да је живот вриједан живљења. А како би уопште знао да су ти људи занимљиви, ако не обратиш пажњу, и онда се деси чудо живота“, навео је Пиштало.

Биографија Владимира Пиштала

Владимир Пиштало рођен је 1960. године у Сарајеву. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, стекао је звање мастера на Универзитету у Нју Хемпширу, Одсјек за америчку историју, гдје је и докторирао.

Предавао је на Колеџу Бекер, Лестер и Вустер, Масачусетс, на Универзитету у Београду и на Универзитету у Нју Хемпширу.

Добитник је бројних награда међу којима су „Меша Селимовић“ за збирку есеја Значење џокера (2020), „Григорије Божовић“ за роман Сунце овог дана (2019), „Кочићево перо“ за роман Венеција, награде за најпродаваније књиге у Србији за романе Венеција (2011) и Тесла, портрет међу маскама (2009).

Добио је и Награду бибилиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотекама Србије (2009), Нинову књижевну награду за роман Тесла, портрет међу маскама (2008), награду „Милош Ђурић“ за превод поезије Чарлса Симића и многе друге. Књига Тесла, портрет међу маскама је преведена на 16 језика, а добила је и награду НБС за најчитанију књигу. Дјела Владимира Пиштала преведена су на више језика и дио су школског програма за основне школе и гимназије.

Прво дјело „Сликовница“ објавио је 1981. године. Слиједе књиге: „Ноћи“ (1986), „Манифести“ (1986), „Корто Малтезе“ (1987), „Крај века“ (1990), „Витраж у сећању“ (1994), „Приче из целог света“ (1997), „Александрида“ (1999), „Миленијум у Београду“ (2000), Тесла, портрет међу маскама (2008), Венеција (2011), Сунце овог дана (2017), Значење џокера (2020).

Иза себе има богато радно искуство: од 2019. године предсједник је Културног форума Европског покрета у Србији, а од 2017. уредник је Пројекта књижевних приказа, Српске студије, док је од 2010. координатор групе за програм „Дијалог цивилизација: друштвени конфликт на Балкану“ Универзитета Нортистерн.

Био је руководилац пројекта „Одрживост и култура“ на Институту за одрживост Универзитета у Нју Хемпширу, уредник часописа Књижевна реч и Дело, писао је сценарија за ТВ Београд и био је виши уредник у недјељнику Железничке новине.

Фебруара 2021. године постављен је за в. д. управника Народне библиотеке Србије (НБС) и добио је награду Фонда „Тодор Манојловић“ за модеран умјетнички сензибилитет.
Фестивал “Ћирилицом”, који организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, наставља се вечерас од 21 сат, програмом „Будванска културна баштина: О тврђавама, стазама и култу Свете Марије у Будви“. Учествују: археолог мр Младен Загарчанин, историчарка умјетности мр Луција Ђурашковић и архитектица Јелена Лазић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: